Ekologija
Simbol McDonalds-a je svima dobro poznat: dva zlatna luka na crvenoj podlozi mogu se videti u skoro svim zemljama sveta. Međutim, bez obzira na to šta giganti brze hrane žele da vi mislite o njima, McDonalds-u danas predstavlja uništenje kišnih šuma. I to je jedan veoma “Unhappy meal” (nesrećan obrok) za našu planetu.

Kišne šume Amazona mnogi poistovećuju sa netaknutom prirodom u kojoj obitava veliki broj životinjskih vrsta. Međutim, za McDonalds i neke velike trgovace sojom, Amazon predstavlja nešto drugo – jeftinu zemlju i jeftinu radnu snagu. Zemlja je jeftina, jer se dobija pod sumnjivim okolnostima (što je ravno krađi), dok su ljudi koji rade na seči šuma i na farmama Amazona jednostavno rečeno – robovi. Verovatno se pitate kako je ovo moguće? Sledi objašnjenje.

Trgovci sojom ohrabruhu farmere da poseku kišne šume i da zasade soju. Soja se transportuje u Evropu gde se koristi za prehranu životinja (pilića i svinja). Ove životinje se dalje “pretvaraju” u proizvode poput McNuggets-a i raznih sličnih proizvoda koje možete naći u prodavnicama brze hrane (koje se teško mogu nazvati restoranima) i supermarketima.

Put od kišnih šuma do “restorana” brze hrane deluje na prvi pogled jednostavno, međutim, otkrivanje suštine, tj. razloga uništavanja kišnih šuma, zahtevalo je jednogodišnju istragu koju su aktivisti organizacije Greenpeace obavili pomoću satelitskih snimaka, praćenja aktivnosti i analize prethodno neobjavljenih vladinih dokumenata.

Gavin Edwards, koordinator kampanje za zaštitu šuma organizacije Greenpeace, izjavio je povodom toga sledeće: “Supermarketi i giganti brze hrane, kao što je McDonalds, moraju biti sigurni da se njihovi proizvodi ni na kakav način ne mogu povezati sa uništavanjem kišnih šuma, porobljavanjem i ugrožavanjem ljudskih prava”.
 
Trgovinu sojom uglavnom kontoliše mali broj trgovaca na veliko: Cargill, Bunge i Archer Daniels Midland (ADM). U Brazilu, ovaj kartel predstavlja neku vrstu banke koja obezbeđuje “usluge” (ukoliko se to može tako nazvati) farmerima. Umesto zajma, oni farmerima daju seme, đubrivo i hervicide u zamenu za soju. Na primer, Bunge je samo tokom 2004. godine Brazilskim farmerima obezbedio seme, đubrivo i herbicide u vrednosti od 1.000.000.000 dolara. Kompanije na ovaj način stiču kontrolu nad velikim delom zemlje koji je nekada bio kišna šuma. Zajedno, ove tri kompanije su odgovorne za oko 60% finansija proizvodnje soje u Brazilu.

Oblast Mato Grosso u Brazilu je najugroženija po pitanju uništavanja šuma – gotovo polovina uništenih šuma u periodu 2003-2004 nalazi(la) se u ovoj oblasti. Guverner oblasti Mato Grosso, Blairo Maggi, lokalno je poznat kao kralj soje – “Soya King”. Njegova kompanija koja se bavi proizvodnjom soje (Grupo Andre Maggi) kontroliše većinski deo proizvodnje soje u toj oblasti. Počev od izbora 2002, kada je izabran za guvernera, uništenje šuma u Mato Grosso oblasti povećano je za 30%.
 
Takođe je primećeno da su neke banke imale udela u uništenju Amazona. Korporacija IFC (International Finance Corporation), kreditno odeljenje banke World Bank, pozajmila je novac kompaniji Grupo Andre Maggi, pogrešno procenivši moguću štetu koju ova kompanija može načiniti životnoj sredini. Mnoge druge banke su takođe pozajmile velike sume novca kompaniji bez prethodno sprovedenog istraživanja o mogućem riziku po životnu sredinu. Na primer, Rabobank, holandska najveća banka orijentisana ka agrikulturi pozajmila je preko 330 miliona dolara kompaniji Grupo Andre Maggi. Rabobank takođe priznaje da nije samostalno obavila procenu rizika, referencirajući se na istraživanja korporacje IFC. Jednostavno rečeno, “restorani” brze hrane, trgovci sojom i velike banke zajedničkim snagama uništavaju kišne šume Amazona.

Dakle, zrno soje putuje oko 7.000km iz Amazona kako bi se eventualno pretvorilo u McNugget. Pri tome se uništavaju šume, biljne i životinjske vrste i porobljavaju ljudi. Međutim, kompanije koje se bave proizvodnjom brze hrane znaju za posledice nastale proizvodnjom soje u Amazonu, ali ne zahtevaju isključenje te soje iz lanca nabavke namirnica. Prijatno!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 358 48
Otvoreno pismo Predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću povodom slučaja hrvatskh lipicanera... English version  Poštovani gospodine Predsedniče, ceneći Vašu brigu za životinje molimo Vas da se lično zauzmete da se ovaj slučaj reši pozitivno, preko naših zvaničnih institucija, za osamdesetak hrvatskih lipicanera vrhunskog genetskog porekla koji gladuje na imanju na Novom naselju u Novom Sadu. Njima je život ugrožen i oni su u očajnom stanju. Takodje želimo da Vas upoznamo da smo vest preneli i Udruženjima iz Hrvatske: Prijateljima Životinja iz Zagreba i Udruzi...
Com Content 283 48
Dostojanstvo zivotinja i ljudski zakoni... Govoriti o „dostojanstvu“ životinja i iz toga možda izvesti prava životinja u odnosu prema zakonodavstvu, jeste provokacija, i to u dvostrukom pogledu: s jedne strane prema stilu života našeg društva kojem životinja pripada - da se životinje industrijski preradjuju u  „mesnu robu“, a s druge strane prema slici sveta našeg društva u kojem su dostojanstvo i iz njega rezultirajuća prava predvidjeni samo za čoveka.Predavanje Dr.Kristijana Zajlera (Dr.Christian Sailer)Foto galerija p...
Com Content 347 48
Uskoro šnicle iz laboratorije... Istraživači sa Univerziteta u Utrehtu, u Holandiji, pokušavaju da "proizvedu" svinjsko meso u laboratoriji, što bi spasilo sigurne smrti domaće životinje, a milioni ljudi bi nastavili da se hrane mesom.Istraživači sa Univerziteta u Utrehtu, u Holandiji, pokušavaju da "proizvedu" svinjsko meso u laboratoriji, što bi spasilo sigurne smrti domaće životinje, a milioni ljudi bi nastavili da se hrane mesom.Osim što bi se izbeglo klanje, ovakva proizvodnja imala bi, kako tvrde istra...
Com Content 233 48
Smrtonosni otrov... I pored opšte prihvaćenog mišljenja da je ishrana bogata ribljim mesom zdrava i korisna za ljudski organizam, najnovija istraživanja pokazuju da riba ne samo da nije zdrava, već i da je opasna po život!I pored opšte prihvaćenog mišljenja da je ishrana bogata ribljim mesom zdrava i korisna za ljudski organizam, najnovija istraživanja pokazuju da riba ne samo da nije zdrava, već i da je opasna po život! Danas je riba pre svega zagađena otrovnim materijama koje uzrokuju rak, razne degenerativn...
Com Content 176 48
Vrati mi moju bundu!... Šta se ustvari dešava na farmama industrije krzna? Zamislite samo beskrajnu tugu i beznađe male nam lisice koja iz dana u dan gleda iz svog kaveza ptice koje lete dok u pozadini zalazi sunce...Životinje od kojih se prave preskupe bunde se ili hvataju u divljini ili ih odgajaju na specijalnim farmama u te svrhe. Samo 30% prodatih bundi u Sjedinjenim Državama su od životinja uhvaćenih teškim metalnim klopkama. Kada nogu neobaveštene kr...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Otvoreno pismo Predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću povodom slučaja hrvatskh lipicanera

Detaljnije »