Ekologija

(Tanjug)  - 17. april 2006.

vrabacPopulacija vrabaca brzo opada u čitavoj zapadnoj Evropi, a ta još uvek neobjašnjena pojava zabrinjava stručnjake pošto se odnosi na vrstu veoma zavisnu od čoveka. Opadanje je posebno vidno u Velikoj Britaniji gde je najobičnija vrsta takozvanog „domaćeg vrapca" (passer domesticus) stavljena na crvenu listu ugroženih ptica, objavio je Nacionalni prirodnjački muzej u Parizu. U poslednjih 10 do 15 godina broj vrabaca u Velikoj Britaniji opao je u čitavoj zemlji za 90 do 95 odsto, ističu u Francuskom centru za biološko istraživanje ptičjih populacija. To je ogroman postotak, ta majušna ptica gotovo je nestala kao vrsta u Britaniji, navode stručnjaci istog centra.

Istraživanja obavljena u drugim zemljama kao što su Nemačka, Češka, Holandija, Belgija, Italija i Finska takođe su potvrdila tu alarmantnu pojavu. Broj vrabaca u nemačkom gradu Hamburgu u poslednjih 30 godina smanjio se za 50 odsto, a u Pragu u poslednjih 20 godina opao je za 60 odsto. Problem postoji i u Francuskoj, s tim što nekoliko godina kasni u odnosu na Veliku Britaniju i druge zemlje Evrope. Stručnjaci u Nacionalnom Prirodnjačkom muzeju u Parizu ističu da se od 1989. do 2003. godine populacija vrabaca u Francuskoj smanjila za 11 odsto. Uzroke možda treba tražiti u samoj životnoj sredini vrabaca koja se poklapa sa čovekovom, smatraju stručnjaci. Vrabac pripada ptičjoj vrsti koja je najviše vezana za čoveka i od kog zavisi kako po pitanju staništa tako i po pitanju ishrane. Međutim, razlozi nestajanja vrabaca kako gradskih tako i poljskih ostaju nejasni. Naučnici smatraju da bi oni mogli da leže u konkurenciji drugih vrsta, jačanju poljoprivrede, zagađenjima svih vrsta, pa čak i u nekim elektromagnetskim talasima (radio-talasi i slično).

Vrapci mogu i da obole, pre svega od jedne vrste ptičje malarije, ali ona nije sistematski smrtonosna i nema ničeg zajedničkog sa ptičjim gripom. Ono što posebno zabrinjava ornitologe jeste činjenica da do opadanja populacije domaćih vrabaca dolazi nakon gotovo potpunog nestanka (između 80 i 95 odsto u periodu 1970-2000) jedne druge vrste vrabaca, latinskog naziva "passer montanus", koja je nekada takođe bila veoma rasprostranjena u Evropi, prenela je agencija AFP.
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 127 48
Uništavanje divljači u Kuršumliji... Na teritoriji kuršumlijske opštine je tokom ove godine bespravno ustreljeno nekoliko stotina divljih životinja, javlja novinarka B92 Ljiljana Danilović. Prema podacima Službe za lovstvo u okviru Srbija Šume iz Kuršumlije, krivolovci su ove godine ustrelili preko 300 divljih svinja i nekoliko desetina komada sitne divljači.[b]Kuršumlija -- U Opštinskom sudu nije pokrenut ni jedan slučaj protiv krivolovaca, iako je u 2005. ustreljeno preko 300 divljih svinja.[/b] Na teritoriji kuršumlijske opštine...
Com Content 524 48
Ministar Oliver Dulić na Konferenciji o klimatskim promenama... Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić učestvovao je prošle nedelje na plenarnoj sednici Četrnaeste konferencije članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime u Poznanu, u Poljskoj. Obraćajući se prisutnima, ministar je istakao kako je svet na putu da dobije novi globalni sporazum o klimatskim promenama. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić učestvovao je prošle nedelje na plenarnoj sednici Četrnaeste konferencije članica Okvirne ko...
Com Content 1755 48
Božićna poruka 2014.... Ova Božićna poslanica urađena u saradnji "Slobode za životinje" iz Beograda i "Osloboditev živali" iz Ljubljane, sa ciljem da je što više ljudi vidi i oseti saosećanje prema životinjama koje nedužne stradaju u vreme Božića. Mi se nadamo odluci mnogih da podare životinjama život u vreme Božićnih i ostalih predstojećih praznika. Božić je praznik za porodicu i prijatelje.To je doba topline i radosti,doba zahvalnosti i mira. Takođe je to i doba saosećanja. Vreme da pomislimo na one najslabijekoji s...
Com Content 552 48
Lagerfeld: I životinje bi ubijale nas... Poznati modni dizajner, Karl Lagerfeld je bacio "rukavicu u lice" borcima protiv nošenja krzna, nazivajući ih detinjastim jer "živimo u svetu u kojem je meso na stolu najnormalnija stvar". Ulje na vatru dolio je izjavom da bi "životinje ionako ubile nas, samo kad bi imale priliku". Lagerfeld je u intervjuu za britanski Radio 4 izjavio da on sam ne nosi krzno, ali da i pored toga "ne vidi moralni problem" u vezi sa proizvodima od krzna. Poznati modni dizajner, Karl Lagerfeld je bacio "rukavicu...
Com Content 1596 48
Lovci sakupljaju poene, zemljoradnici gube milione evra... Svake godine lovci širom Srbije organizuju njima poznate akcije ubijanja štetočina, ili kako to danas učtivo formulišu „akcije redukcije brojnosti predatora”. Istina je da to čine uglavnom zbog neznanja uloge predatora u prirodi ali i zbog velikog pritiska matičnih lovačkih društava i Lovačkog Saveza Srbije. Na nišanu se nalaze jastrebovi, sive vrane, svrake, lisice, šakali, tvorovi, kune i divlje mačke koje su nezaštićene vrste, ali i mnoge zakonom zaštićene vrste kao što su razne p...

Komentari   

+2 # polina 23-06-2010 09:36
To sam primetila i ja u mojoj ulici,pre par godina grupa vrabaca u dvoristu zgrade gde zivim i ulice je bio tako malo da se njihova pesma i svadja nisu uopste culi,naime grupa je bila spala na 15-10 jedinki,onda smo se u zgradi organizovali i zimi kacili hranu za njih kako na grane i terase,tako smo napravili par kucica,mada ih nisu nastanili,ali slecu tu i uzimaju hranu
Uocili smo da i gugutki ima sve manje,ranije je bilo 5 parova u nasoj ulici,sada jedan i to ih pazimo i cuvamo,posto ima puno macaka lutalica,a veoma su vesti lovci,koliko smo puta videli kako hvataju i vrapce i gugutke,nego uocili smo a smatramo da je to i problem,veliki broj svraka i vrana,veoma su agresivne i napadaju ne samo golubove i vrapce i gugutke,nego i ljude na terasama,na sve nacine ih plasimo da ne naprave gnezda zato sto nismo u stanju da se sa njima izborimo,ali zato citava kolonije tih ptica postoji u susednoj ulici,bukvalno svako drvo ima po dva tri gnezda.
+1 # Kathy 25-06-2010 21:52
Pticama je veoma vazno prisustvo ne samo drveca, nego i zbunja. Mnogo pomaze postavljanje kucica za gnezda i hranilista, posebno zimi.
Zato im treba na taj nacin pomoci, ne samo zbog njih samih, nego i zbog oplemenjavanja zivotne sredine.
A vrane i svrake su cistaci ljudskog smeca, i sto vise smeca ima, bice vise i njih. Da nema toliko smeca i divljih deponija, ne bi ni one imale toliko hrane i bilo bi ih manje. Medjutim, u mnogim zemljama primeceno je da izumiru i gačci - vrsta crnih vrana koja je cesta u gradovima. Zapravo, sve su vrste manje ili vise ugrozene zbog unistavanja prirode od strane ljudi...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Uništavanje divljači u Kuršumliji

Detaljnije »