Ekologija
Mnogima nije poznato koliko globalno zagrevanje naše planete dramatično utiče na životinjski i biljni svet. Krajem devedesetih godina prošlog veka umnožili su se događaji koji alarmantno upozoravaju da je poslednji trenutak spasavanja prirode već nastupio.

Kada su se na plažu severne Kalifornije nasukali više od stotinu od gladi umirućih mladunaca foka, naučnici su napravili istragu da bi rešili zagonetku. Ispostavilo se da su se sitne ribe kojima se mlade foke hrane sklonile u prevelike dubine, nedostupne fokama-sisarima, a sve zbog pregrejanosti površinskog sloja okeana. Slučaj »gladnih foka« nije jedini koji ukazuje na poremećenost ekološkog sistema, ima ih bezbroj.

U proleće 1998. godine desila se još jedna tragedija o kojoj naši mediji nisu ništa rekli, jer se kod nas ekološke vesti skoro i ne prenose. Rode, koje su se vraćale na sever Evrope posle zimovanja u toploj Africi, naišle su na izuzetno hladan talas koji je okovao snegom i ledom Nemačku i Poljsku. Njihovi instinkti su ih vodili što dalje odatle, tako da su se one vrtele u krug iznad Turske i Balkanskog poluostrva. Na hiljade ih je nađeno mrtvih. Ljudi su takođe počeli osećati vrelinu koja donosi sve više sušnih perioda bez kapi kiše.

Topli talas koji je pre neko leto zahvatio severoistok Amerike izazvao je lančane nestanke struje, a sve zbog preopterećenosti mreže masovnom upotrebom klima uređaja. Nestanak struje usred leta u državi Njujork bio je uzrokovan pregrejavanjem jezera Ontario odakle je lokalna nuklearna centrala uzimala vodu za hlađenje u procesu proizvodnje energije. Ono što je do juče bilo »dosadno« zvocanje ekologa i udruženja za zaštitu životinja, danas se već uveliko ostvaruje: neće samo životinje imati problema sa globalnim zagrevanjem.

Neka ostrva u Tihom okeanu su nestala usled podizanja nivoa mora, a stanovništvo raseljeno na bezbednija mesta. Otopljavanje ledenih površina na polovima se »uspešno« nastavlja. Na prelasku milenijuma smo bili svedoci opasnosti koja se nadvila nad Novim Zelandom. Kao u nekom filmu katastrofe, ogromna santa leda, veća od te ostrvske zemlje, odlomila se od Južnog pola i krenula da se sudari sa celom državom. Srećom, vojska je uspela da uništi ledenog monstruma pre nego što je stigao do cilja.

Ali, problem globalnog zagrevanja neće moći rešiti naoružana vojna sila, već vojska osvešćenih pojedinaca. Toplotni udari svakoga leta odnose sve više ljudskih života. U leto 2003. godine u Parizu nije bilo dovoljno mesta u mrtvačnicama za ovakve slučajeve. U šumama sve češće haraju požari. Požari zahvataju sve veće površine te tako doprinose daljem zagrevanju. Požar u blizini Holywood-a, novembra 2003. godine, desio se na površini većoj od površine Beograda, a pri tome su životinje bile najveće žrtve. Zapažene su zaista velike promene u prirodi. Zagrevanjem mora se broj zooplanktona, glavnog izvora hrane za mnoge riblje vrste, smanjuje u ogromnim procentima. Na površini zemlje se zapažaju migracije vrsta uzrokovane globalnim zagrevanjem: čak se i leptiri sele u hladnije, severnije krajeve ili na višlje planine da bi se sklonili od toplote. Svaka godina nam donosi obaranje apsolutnog rekorda do sad najhladnije zime i najtoplijeg leta.

Zima 2004. je u Nemačkoj i severnim evropskim zemljama zabeležila neverovatnih četrdeset stepeni ispod nule. Kako li je tek životinjama pri ovakvim vremenskim uslovima, možemo tek nagađati...Ali, šta ljudi čine da se ovaj negativan trend spreči ili bar umanji na duži rok? Zaista malo toga, ali se ogromna sredstva troše na sve preciznija merenja veličine opšte katastrofe koja se posle sa ponosom objavljuju. Definitivno je dokazano, i u tome se najzad slažu i do sad najskeptičniji naučnici, da je poslednja decenija prošlog milenijuma bila najtoplija ikad u istoriji.
Posle svega, pitamo se da li je u pitanju globalno zagrevanje ili tek globalno zagrejavanje pred predstojeće događaje?

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1719 48
Nova knjiga u izdanju udruženja Sloboda za životinje!... Poštovani članovi, ljubitelji zdravijeg načina života i vegetarijanske ishrane sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da je izašla iz štampe nova knjiga u izdanju udruženja Sloboda za zivotinje - dvojezični Italijanski vegetarijanski kuvar! Italijanski vegetarijanski kuvar Neke glavne akcente vegetarijansko-italijanskih jela sakupljeni su za Vas u ovoj knjizi – sve iz repertoara italijanskog televizijskog kuvara Klaudija Panoca (Claudio Panozzo) i ponuđene vama i tu u dvojezičnoj srpsko-engleskoj v...
Com Content 179 48
Kapaciteti jedne klanice... Iako su tehnološke mogućnosti znatno veće, dnevno se kolje oko 500 tovljenika i oko 50 junadi. Novi prerađivački kapaciteti bazirani na najsavremenijoj tehnologiji omogućavaju da svakodnevno iz ove klanice izađe 30 tona suhomesnatih proizvoda. Po proceni Republičkog ministarstva za poljoprivredu, četiri srpske klanice kvalifikovale su se za izvoz mesa i mesnih prerađevina na tržište Evropske unije. Jedna od tih klanica, verovatno najmodernija u Vojvodini, što u proizvodnji, što u maloprodaji,...
Com Content 1646 48
Zaštita modrovrane i velike droplje u Srbiji... Ovde ćemo navesti nekoliko vesti koje opisuju nastojanja ekologa i biologa da zaštite ugrožene i retke vrste ptica u Srbiji, i to sive vetruške, modrovrane i velike droplje. Ekolozi Mađarske i Srbije postigli su dobre rezultate programom spasavanja vetruške i modrovrane, koje su pre desetak godina počele da nestaju u Vojvodini. Početkom 2000. godine bilo je svega 30 parova ovih ptica, a pošto su ekolozi postavili 300 gnezda, broj parova obe vrste povećao se na sto. A u Specijalnom rezervatu &b...
Com Content 405 48
Oči... Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931."Oj-hoj-Oj-hoj"-odjeknu daleki zov. S proplanka stare šume odzva se isti glas,-Hajkači brzi krenuše u divlji lov;Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas....Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931. "Oj-hoj-Oj-hoj"-odjeknu daleki zov. S proplanka stare šume odzva se isti glas,-Hajkači brzi krenuše u divlji lov;Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas.... T...
Com Content 1473 48
Donesite odluku: Praznični dani - dani vegetarijanstva! ... Akcija spasavanja zdravlja Zemlje, ljudi i životinja Stigao je još jedan period praznika – Nove godine i Božića. Kad god ih slavili i šta god slavili, u Srbiji – kao uostalom i u većini drugih zemalja – uobičajeno je da se za vreme praznika i u svim svečanim prilikama konzumira upravo ono što je najnezdravije: ogromne količine mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Ni jedan svakodnevni obrok prosečni ljudi ne mogu da zamisle bez mesa, i već je i običnim ljudima, a ne samo lekarima, postalo jasno da to ...

Komentari   

# iva 14-10-2007 23:51
Nemam komentar...Toli ko je strasno a ljudi u nasoj zemlji apsolutno nisu svesni sta se desava dalje od politike i pukog prezivljavanja. Strasno.Navike , nacini zivota moraju pod hito da se menjaju jer ova planeta nece postojati samo dok je nas nego i kad nas vise ne bude.Sramota je da je ostavimo buducim pokolenjima u ovakvom stanju.
# Nevena 26-02-2008 22:37
Sramota za naprednu ljudsku civilizaciju.Ak o vec sami sebe ubijamo, pokusajmo da zastitimo ovo malo lepote zivotinja i biljaka sto nam je ostalo.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Nova knjiga u izdanju udruženja Sloboda za životinje!

Detaljnije »