Ekologija

Jezero 1

Neželjeni lekovi u rekama i jezerima

Samo u Nemačkoj se svakoga dana baci nekoliko tona raznih lekova. To znači da su i u reke i jezera dospeli medikamenti koji mogu ozbiljno da naškode biljnom i životinjskom svetu.

Mnogi i ne znaju šta rade kada bace u đubre pilule kojima je, na primer, istekao rok trajanja. Isto tako, mnoge aktivne supstance koje lekovi sadrže, naše telo uopšte ne apsorbuje pa tako one, sa našim izmetom i mokraćom, odlaze u nužnik. Isto je i sa lekovima koji se (masovno) daju domaćim životinjama – oni završavaju na poljima u đubrivu.

Ribe 1Već je dvadesetak godina poznato da se u vodama Nemačke nalaze i supstance kojima tamo nipošto nije mesto: antibiotici, sredstva protiv bolova, za spuštanje krvnog pritiska ili hormonski preparati poput anti-bebi pilula. U nekim gradovima se lekovi mogu naći čak i u vodi iz slavine, na sreću, ipak u gotovo beznačajnim dozama.

Ali od kako su u devedesetim godinama prošlog veka u vodi Berlina pronađeni ostaci leka Clofibrina, sredstva za spuštanje nivoa holesterola u krvi, nemački Ured za zaštitu okoline (UBA) izdao je nalog da se detaljno pregleda, čega to ima u vodama Nemačke. Rezultat je zastrašujući: „Od 192 aktivna sastojka koje smo tražili i koji se nalaze u lekovima, našli smo ih 156“, objašnjava Klaudija Tirbah koja je u Uredu zadužena za dozvolu korišćenja lekova.

Od lekova, u vodama je najlakše pronaći kontrastna sredstava koja se uzimaju pre rendgenskog
snimanja i raznih sastojaka sredstava protiv bolova – njih ima oko jedan mikrogram po litru. Mereno u količini, hormona i hormonalnih preparata ima manje, ali je problem da su oni i u tim količinama mnogo aktivniji nego analgetici.

Od riba ostaju samo ribice

I što je mnogo važnije, dokazano je kako hormonski preparati mogu imati velikog uticaja na okolinu, pre svega na ribe. Naime, ribe nisu odmah mužjaci i ženke: tek vremenom se odredi pol životinje. Nakon prvih sumnji izveden je eksperiment u Kanadi koji je i potvrdio: „Kada se u vodi nađu hormoni, mnogo više riba postaju ženke nego mužjaci“, objašnjava Tirbah. U tom eksperimentu biotop je postao toliko „ekskluzivan klub za žene“ da je čitavoj populaciji riba pretilo istrebljenje.
Kod biljnog sveta, pogotovo tamo gde se polja zasipaju prirodnim đubrivom, mnogo je veća i koncentracija mnogih lekova koji se daju životinjama, pre svega antibiotika. Dokazano je da oni utiču na rast i razvoj biljaka, a lako dospevaju i u podzemne vode - dakle u vodu koju na kraju pijemo, upozorava Tirbah.

Aktivista za zaštitu okoline Sebastijan Šenauer kategorički traži da se konačno mora prekinuti ta praksa zagađivanja okoline. Ne samo da proizvođače lekova nije briga gde će konačno završiti lek koji su proizveli i prodali, nego čak i kada je poznato lekovito sredstvo koje će se brže razgraditi i nestati iz okoline, pitanje je samo troškova, a ne okoline. Zato i od politike traži da uopšte ne dopusti korišćenje lekova ako postoje lekovi sličnog terapijskog svojstva, ali koji manje zagađuju vode. „Zaštita voda mora da bude najviše načelo pri dopuštanju nekog leka za korišćenje“, traži Šenauer.

„Dve od tri pilule završe u cevima“

Zaštitnik okoline ne razume ni zašto je pre nekoliko godina napuštena praksa da su pacijenti obavezni da vrate lekove koje nisu uzeli. „Poznato je da 60 do 70 odsto lekova završe u odvodu ili WC-u.“ Kada bi bili vraćeni u apoteku, onda bi bar bili na odgovarajući način uništeni, a Šenauer traži i granicu količine koja se uopšte daje pacijentima da ih odnesu kući. On je uveren da se propisuje previše lekova sa kojima se onda ljudi i olako ophode.

U nemačkom Uredu za zaštitu okoline pak razmišljaju, da li da gradske vodovode obavežu da postave dodatne sisteme za čišćenje kako bi se sprečilo da lekovi dospeju u pitku vodu. Jer lijekova ima sve više i, pogotovo u područjima metropola, ubrzo bi moglo da postane nužno da se voda sistematski čisti i od medicinskih otpada.
Neko vreme se hemijom u vodama bavi i Evropska komisija. Već postoji spisak sa 33 hemijska jedinjenja koji širom Evropske unije treba kontrolisati i nadzirati, a početkom ove godine predloženo je nadziranje još 15 sastojaka – među njima su po prvi put i tri medicinska sredstva.

U Nemačkoj se na tu inicijativu gleda sa nepoverenjem. Šenauer se boji da će se sve svesti na dodatne zahteve gradskim vodovodima, bez da se promeni odnos prema lekovima i njihovim aktivnim sastojcima. Klaudia Tierbah se pak boji da bi jednog dana mogli da dođemo u dilemu: da li zabraniti neki lek za čovjeka zato jer on previše opterećuje okolinu? Imamo li uopšte pravo na to? Ipak, smatra da je dobro što je problem uopšte uočen i da nešto moramo učiniti sa čišćenjem naših voda. A zabranama se ništa neće postići.

Autori: Dženifer Fracek / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Preciscavanje Vode 1

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                                

Da li će biti neophodno dodatno prečišćavanje u vodovodima?

Poreklo teksta i fotografija u samom tekstu: Deutsche Welle

**********************************************************

Skoro svi lekovi ostavljaju nerazgradljive rezidue (ostatke) koji se izlučuju preko creva ili mokraćom, a sve na kraju završava u kanalizaciji. Sve te veštačke materije su veoma opasne za ribe i ostale životinje u kopnenim i morskim vodenim ekosistemima. Kao što je to u ovom tekstu objašnjeno, izazivaju bolesti i remete razvoj živih organizama u vodi.

U tekstu nisu pomenute još neke veoma opasne supstance: kontraceptivni hormoni i veštački zaslađivači. Hormoni za kontracepciju su prisutni u veoma velikoj koncentraciji u priobalnim vodama, naročito duž obala Severne Amerike, gde ih koristi veliki broj žena. Ovi hormoni su pogubni za mužjake riba i onemogućavaju njihov normalan razvoj i razmnožavanje, što je dodatni uzrok (uz komercijalni ribolov i zagađenje vode) masovnog izumiranja riba, koje je uveliko u toku.

Veštački zaslađivači (aspartam, sukraloza i drugi), takođe su veoma skodljivi i za ljude, i za životinje: kancerogeni su i oštećuju celokupan organizam, izazivajući brojne druge poremećaje i bolesti. Aspartam je inače fekalni proizvod (“izmet”) genetski modifikovanih bakterija, a sukraloza (danas popularni proizvod “Splenda”) je otkrivena kada su naučnici pokušavali proizvesti novu vrstu pesticida 1976. godine, i po sastavu je slična veoma škodljivom i nerazgradljivom pesticidu DDT-u, koji je u današnje vreme zabranjen u većini zemalja (a i dalje se nerazgrađen nalazi u prirodi, čak i na Arktiku i u tkivima arktičkih životinja).

Sistemi za prečišćavanje vode svih gradova, kao i za individualna domaćinstva, nemaju opcije za otklanjanje ostataka lekova iz vode, iako su lekovi danas ne samo u širokoj upotrebi, nego se uveliko zloupotrebljavaju i kada nisu potrebni. Farmaceutska industrija nameće sve te lekove i pri tome pokušava da zabrani proizvodnju i upotrebu prirodnih lekovitih preparata (preko političara koji su u stvari njihovi ljudi, i preko zakona koje oni donose na korist ovih korporacija), a sve zbog što većeg profita, a za zdravlje kako ljudi, tako i životinja i o zdravoj životinoj sredini, nije ih briga…

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 270 48
Lovokradice ubile 100 slonova... Johanesburg -- Ostaci 100 slonova koje su ubile lovokradice nađeni su u Čadu, saopštilo jedno udruženje za zaštitu životinja iz SAD. Izvor: Beta Johanesburg -- Ostaci 100 slonova koje su ubile lovokradice nađeni su u Čadu, saopštilo jedno udruženje za zaštitu životinja iz SAD.Ostatke slonova našao je tim naučnika koje predvodi istraživač Majk Fej iz pomenute organizacije za zaštitu divljih životinja. Njegov tim je našao izmasakrirane slonove na pet lokacija, ubijeno je ukupno 100 životinja,...
Com Content 376 48
Metan - šta je hipoteza hidrata?... Ova vest potiče od početka ove godine, ali sve više dobija na važnosti zato što se opisani proces sve više ubrzava - do nivoa kada više neće moći da se kontroliše. Većina stručnjaka se slaže da imamo samo još desetak godina da na značajniji način promenimo naš svakodnevni život u cilju redukovanja gasova koji izazivaju globalno zagrevanje. Posle toga kreće ubrzani niz sve drastičnijih promena ka konačnom fatalnom ishodu po celokupan život na planeti...Piše: Ivona Živković. Ovde možete videti ves...
Com Content 1740 48
Evropa je rekla NE surovoj kozmetici! ... Udruženja Sloboda za životinje i Feniks, obeležili su svetski Dan zaštite oglednih životinja u subotu 27. aprila na Trgu Nikole Pašića u periodu od 12.00 do 14.00 sati.Na Trgu su bili postavljeni info štandovi i izložen edukativni materijal, čime je dat doprinos u informisanju sugrađana da se u svetu godišnje u eksperimentima koristi oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi. Tu spadaju ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Polovinu svih sisara čine miševi i pacovi, a drugu ...
Com Content 1623 48
Brutalno zlostavljanje pasa u Zaječaru, ponovo!... Svega šest meseci nakon brutalnog ubistva pudlice Ogija, koja je imala ogrlicu i vlasnika, a o čemu je “Alo!” pisao, zaječarski šinteri ponovo su krenuli u krvavi pohod! Ovog puta, žrtve su bila dva psa lutalice, a bezočna brutalnost za koju je nemoguće naći razumno opravdanje ovekovečena je na video-snimku „Zloostavljanje pasa Zajecar”, koji se može pronaći na društvenoj mreži “fejsbuk”. Upozorenje: Scene brutalnog davljenja psa koji krvari nisu za svačiji...
Com Content 513 48
Manje šnicli, zdravija planeta... Po novim istraživanjima Ujedinjenih nacija, pored teške industrije, saobraćaja i energetike, među najvećim zagađivačima planete je poljoprivreda, konkretnije, proizvodnja mesa, prenosi „Herald tribjun“.Bilioni životinjskih farmi širom sveta krivi su za 18 procenata ukupne emisije štetnih gasova u atmosferu, više čak i od aviona, autobusa i automobila. I na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Poljskoj, koja traje do petka, na kojoj učesnici nastoje da se dogovore oko no...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Lovokradice ubile 100 slonova

Detaljnije »