Ekologija

Boris SUBAŠIĆ | 24. maj 2012.

Trovanje pesticidima pet zaštićenih orlova u ataru bačkog sela Vajska, otkriva koliko su nezaštićeni ljudi. Aktivna toksična supstanca u „furadanu“ je karbofuran, proizveden u vojnim laboratorijama.

Otrovani Orao 1s
Jedna od otrovanih ptica

PET orlova belorepana uginulo je pre nekoliko dana u ataru bačkog sela Vajska zato što su na polju zasejanom sojom jeli ostatke otrovanog šakala, zvanično je potvrdio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Lovci koji su pronašli uginule orlove, koji su strogo zaštićena vrsta, pretpostavljaju da ih je ubio neki od pesticida koji se često zloupotrebljavaju na poljima. U Lovačkom savezu Srbije najviše sumnjaju na preparat "furadan" kojim se često suzbijaju insekti i glodari.

Aktivna toksična spustanca u „furadanu“ je karbofuran, proizveden u vojnim laboratorijama kao nervni bojni otrov. On, kao i zloglasni soman, sarin i tabun, izaziva haos u funkcionisanju nervnog sitema i brzu smrt. Zbog izuzetne toksičnosti ovo sredstvo je zabranjeno u EU, Kanadi i SAD, ali u Srbiji se još uvek može naći u slobodnoj prodaji.

- Izuzetno snažan otrov je ubio orlove munjevito, pali su na samo nekoliko metara od leša šakala - rekao nam je Marko Tucakov, stručni saradnik u Pokrajinskom zavodu za zaštitu životne sredine. - Upotreba otrova u prirodi je veoma rasprostranjena u Srbiji i iz godine u godinu uzima veliki danak. Sve češće stradaju zaštićene vrste ptica i sisara posle konzumiranja otrovnog plena ili semenja tretiranih opasnim biocidima.
Sagovornik "Novosti" ističe da zbog trovanja ptica i divljači do sada nije osuđen nijedan počinilac. Ipak, on se nada će trovač belorepana biti otkriven i krivično gonjen čim budu gotovi rezultati obdukcije.

- Nema nikakve sumnje da su ptice otrovane, bilo da su jele meso otrovanog šakala ili glodare koji su jeli zatrovano seme - kaže prof. dr Dušan Orlić, s Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad", koji je obavio obdukciju. - Već na prvi pogled najveća sumnja pada na dve grupe otrovnih materija, među kojima su biocidi poznati pod trgovačkim imenima „furadan“ i cink-fosfit.

U Lovačkom savezu Srbije podsećaju da je seme prskano „furadanom“ u lovištu u Kaću pre nekoliko godina munjevito ubilo oko 1.000 fazana, 30 srna i tri divlje svinje.

- Užasnu toksičnost „furadana“ ilustruje podatak da srne nisu jele seme, već su pasle pšenicu i otrovale se isparenjima iz tla - kaže profesor Orlović. - Karbofurani deluju i kroz zdravu, a nezaštićenu kožu. Nesavesni ljudi često prave mamce od zatrovanog semena da bi suzbili glodare, a otrov se onda širi kroz lanac ishrane.

Stručnjaci Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede kažu da su zbog prevencije zloupotreba sredstava za zaštitu bilja od 2009. organizovali obuku za 3.000 proizvođača. Međutim, priznaju da još uvek ima problema.

- Kod nas se koristi čak 26 visokotoksičnih sredstava za zaštitu koja amaterskom upotrebom izazivaju opštu opasnost - kaže Snežana Savčić Petrić, načelnik Odeljenja za sredstva za zaštitu i ishranu bilja. - Ne može se reći da su „furadan“ i cink-fosfat manje opasni od "šampiona" ili "parakvata" i drugih koje sadrže iste aktivne supstance, a proizvođači pokušavaju da ih "provuku" pod drugim imenima.

Po zakonu ovakve materije bi morali da koriste samo profesionalci za tretiranje semena pre sadnje, ali nažalost još uvek ima tih preparata u slobodnoj prodaji.

Sagovornik "Novosti" navodi da je smrtonosna doza karbofurana za čoveka pet mililitara koncentrata, a da se kao i ostali nervni otrovi ova materija akumulira u organizmu.

Uprkos opasnosti ovaj biocid može da se kupi u neograničenim količinama, u šta smo se uverili u poljoprivrednoj apoteci na obodu Beograda.

BOJIŠTE NA LIVADI MISTERIJA je i posle dve godine šta je u banatskom selu Dobrici izazvalo munjevitu smrt čak 33 krave. Meštani pretpostavljaju da je reč o "furadanu", ali rezultati obdukcije nikada nisu objavljeni:
- Uvek nosim punu torbu špriceva s atropinom - rekao nam je tada veterinar dr Dragan Trajković, koji je spasao nekoliko krava u Dobrici. - Čak i koze koje su izuzetno otporne padaju kao pokošene od „furadana“, koji je, u suštini, bojni otrov.

OTROVNO SEME PESTICIDI s karbofuranom namenjeni su zaštiti semena biljaka u čije tkivo se apsorbuju i tako odbijaju insekte. U praksi se koriste i kao sredstvo protiv glodara tako što se seme poprskano otrovom ručno polaže u rupe. Po pravilu, tako zatrovano seme smelo bi da se polaže isključivo u rano proleće, ali praksa je drugačija.

 

Izvor: Večernje novosti

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1692 48
Priča o poslednjem vuku... Ova priča nosi duboku poruku i upozorava na moguću budućnost - mada, sudeći po aktuelnim događajima, vreme događanja se može premestiti i u neke skorije godine (posebno u odnosu na deo o ubijanju poslednjeg vuka)... Srbija 2042. godine, lokacija Zlatibor, jedna od poslednjih planina sa drvećem u Srbiji. Cvrkut ptica je u ovoj zemlji odavno nestao još od velike eksplozije nuklearnog reaktora, čak su i reke presušile, životinje iz prirode su nestale... ali se jedna jedina životinja još odupire ne...
Com Content 1680 48
Beograd uvodi taksu za držanje opasnih pasa... Na lokalne samouprave prenete su određene nadležnosti, ali ne i sve one koje bi omogućile punu i efikasnu primenu pomenutih zakona. Takođe, puna primena ovih zakona nije moguća i zbog činjenice da i do danas nisu doneti svi neophodni podzakonski akti odnosno pravilnici, a da se i oni Pravilnici koji su doneti ne poštuju.Zbog toga će Beograd nastaviti da insistira na donošenju podzakonskih akata i dobijanju većih nadležnosti kako bi mogao da pored sprovođena Strategije i edukacije o odgovornom vl...
Com Content 557 48
Čistota iznutra – čistota i spolja... Nekada davno ljudi su živjeli u skladu sa Prirodom. Bolje rečeno, bili su svesni činjenice da pripadaju Prirodi, da jesu Priroda. Ona je bila poštovana i obožavana, a ljudi svesni jedinstvenih sila koje teku kroz sve stvoreno. Znali su za Zakone koji upravljaju ljudima, Zemljom i Kosmosom, koje mi danas zovemo mudrošću. Čovekovo "ja" nije bilo drugo ime za sebičnost, jer nije postojala odvojenost. Upitamo li se kakva je današnja stvarnost čovečanstva i pogledamo li oko sebe, gde i kako živimo, ...
Com Content 539 48
Povećan broj napada pasa lutalica u Beogradu... Stalno se priča o povećanom broju pasa lutalica i povećanju broja napada na ljude (pri čemu se prenebregava činjenica da su mnogi takvi napadi isprovocirani od strane ljudi!), ali nikako da se obrati pažnja na UZROK problema: izbacivanje pasa i mačaka i njihovog potomstva i veoma nisku svest ljudi o potrebi sterilizacije i kastracije životinja, kao i nepostojanje kontrole i kažnjavanja građana koji životinje izbacuju na ulice, u parkove, šume, polja itd.  Stalno se priča o povećanom broju ...
Com Content 147 48
Životinje za maženje i životinje za klanje...  Pas koji nam pokazuje svoju vernost, očigledno se raduje i skače na nas kada se sa posla vratimo kući, koji nas prati na dugim šetnjama. Kad takva životinja umre, gubitak se katkad oseća teško, slično kao smrt bliskog rođaka. Ali već kod zečeva ljubav prema životinjama postaje dvojaka: ako ih kupimo deci u radnji sa životinjama to su onda zbrinute životinje za maženje, kojima se ne sme ništa loše dogoditi. Ali ako već leže mrtve u mesari, onda se smeju u slast pojesti. Mnogi sebe opisuj...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Priča o poslednjem vuku

Detaljnije »