Ekologija

Ovako Seku Drvece U Srbiji S
Ovako izgleda "sanitarna seča" drveća od strane naših "stručnjaka"

Činjenica je da, uz ekološki i održivi razvoj, jedino masovna sadnja drveća može donekle da neutrališe pogubne efekte globalnih klimatskih promena (globalno zagrevanje sa posledičnom mogućnošću početka ledenog doba kao naizgled paradoksalne posledice), ali uprkos tome, moćnici u Srbiji su se očigledno okomili na veliko drveće po gradskim drvoredima, parkovima i šumama, kao novom izvoru novca za njihove potrebe – jer firme su odavno već uništene lošim privatizacijama. Koliko god da pokušavamo da se ne bavimo politikom – politika se bavi nama.

Setite se afere sa platanima u Beogradu. Slično se dešava i u drugim gradovima Srbije.

Iseceno Zdravo Staro Drvo U B. Topoli
Isečeno zdravo staro drvo u Bačkoj Topoli

Umesto bilo kakvog komentara, prosleđujemo vam informacije koje nam stižu ovih dana (i to samo neke, a sve su od ove godine), pa sami prosudite:

Drveće i šume u Srbiji i ovako umiru, i umesto da sadimo novo drveće u pokušaju da nešto od toga opstane, seče se i ono što je preostalo...

Fotogalerija posečenog drveća u Tašmajdanskom parku

Posečeno ili se planira seča oko 200 borova po valjevskim parkovima

Valjevo – seča drveća u zaštićenoj zoni

Kragujevac - Familija Đoković testerama napala park

Bačka Topola - Greškom isečeno zdravo drvo

Novi Sad – Seča drveća na Beogradskom keju

Seča drveća u sportskom centru Olimp

Tasmajdan Photo   Milica Jovanovic
Tašmajdanski park, photo - Milica Jovanović

Pismo koje je poslao Petar Šumski:

MASAKR TOPOLA NA ADI CIGANLIJI - ZAŠTO?

Dragi svi,
 
jučerašnja šetnja Adom Ciganlijom (08.12.2010.), umesto radosti, donela je još jedno bolno suočavanje sa destrukcijom prirode i ljudskim bezumljem/bezobzirnošću/pohlepom... Suočavanje sa zločinom, tri-četiri nedelje po njegovom izvršenju: sečom desetina i desetina najvećih i najlepših topola na novobeogradskoj strani Savskog jezera, od Upravne zrade Ade, pa sve do Obale naturista, tj kafane "Na kraj sveta"... Ovog masakra nisu bila pošteđena ni jedine 4 topole na samoj plaži: 2 u blizini kafea Režiser, i 2 toplole kod reni bunara, bliže kafani Na kraj sveta... Tu gde je bila lepota šljunka, drveta i vode, mesto gde su decenijama zorom dolazili roditelji sa malom decom i zaljubljenici u Adu da ugrabe "svoje" parče hlada, ljubomorno čuvajući "svoje mesto" - sada su dva ogromna panja i... bezlična praznina. Još jedan dokaz da nam ništa izvan nas samih, ama baš ništa u ovom svetu, ne pripada i da nemamo nikavo pravo... Ono je uvek na strani sile... Da li je zaista tako?
 
Od ljudi iz kafića koje sam pitao "Zašto?" - niko ne zna odgovor, i sami su očajni. Zatekli su posečena stabla oko svojih objekata, bez objašnjenja. Pravo objašnjenje može dati jedino uprava Ade Ciganlije, ali ja do njih nisam otišao - nisam imao stomak, zgrčio se, u bolu. Kao da mi je neko sa tim drvećem odsekao i ruke i noge i razum...  Ne verujem u neki razuman i prihvatljiv odgovor tipa - Da ne bi grane pri padu povredile prolaznike... Fotografisao sam panjeve koji su ostali na mestu nekadašnjih topola - živih bića, tek svaki 15-ti je bio šupalj ili natruo, pri čemu je mnogo zaista suvih i oštećenih stabala topola ostalo neposečeno na celom travnatom prostoru na desnoj obali jezera. I to imam u fotodokumentaciji, a prostim odlaskom na Adu - svako može da se u to uveri. Stara i oštećena stabla stoje i dalje... Zdravih i veličanstvenih - više nema. Zašto? Ne znam. Stidim se u ime svih ljudi, u ime ovakvog čovečanstva kome život ne znači ništa!
 
Sada, osimo onog "Zašto?",  imam još samo jedno važno pitanje i nekoliko potpitanja za sve (uključujući i sebe): Šta učiniti sada, posle zločina? Šta ćemo učiniti svi mi, zaljubljenici u prirodu i Adu Ciganliju? Zašto smo uvek korak iza zločina i zločinaca? Jesmo li se umorili od borbe ZA život, i borbe PROTIV protivnika Života? Da li nam je dosta? Koga se ovo tiče - ako ne nas? Da li uvek treba da okrenemo drugi obraz, da volimo svoje neprijatelje i oprostimo, ne opirući se zlu? Prošetajte pored obale Savskog jezera sa novobeogradske strane ako imate jak stomak... I razmislite... Koji je Vaš odgovor?
 
Vaš,
 
P.Š.


 


 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 601 48
Specizam... Knjiga Specizam američke teoretičarke prava životinja Joan Dunayer, objavljena u SAD-u 2004, donela je nove, filozofski dosledne, no stoga nužno i u zahtevima radikalne pomake u pozicioniranju zahteva animalističkog pokreta. Dok je neki smatraju novom biblijom pokreta i najpotpunijim izrazom abolicionističkog stava, drugi joj prebacuju preterani idealizam i maksimalističke, nerealne zahteve. Hrvatsko izdanje knjige (prevod Zoran Čiča) očekuje se uskoro, a ovde donosimo njeno prvo poglavlje u kom...
Com Content 548 48
Održan protest ZA SRBIJU BEZ KRZNA!... Povodom velike manifestacije Svetski dani informisanja protiv krzna (WIDAF), udruženje "Sloboda za životinje" organizovalo je protest protiv krzna pod nazivom: "ZA SRBIJU BEZ KRZNA!" koji je održan u subotu, 14.02.2009 u Beogradu na Trgu Republike od 14-16h. Cilj ovog protesta je da skrenemo pažnju javnosti na svu okrutnost industrije krzna i besmisao ubijanja životinja u svrhu proizvodnje krznene odeće zbog mode i glamura, kao i  na posledice po životnu sredinu i da probudimo saosećajnost...
Com Content 387 48
Četvrtini životinjskih vrsta preti istrebljenje... Beli medvedi pred izumiranjemAutor: A. P. | 10.09.2007 - 08:05Zbog gubitka staništa, lova, napada predatora i klimatskih promena, izumiranje preti svakoj četvrtoj vrsti sisara na našoj planeti. Svaka osma ptičja vrsta takođe je pred nestankom. Zbog ljudskih aktivnosti, neke biljne i životinjske vrste izumiru i do 1.000 puta brže nego što bi se to dogodilo prirodno, pa će se uskoro brojni primerci životinja i biljne vrste moći videti samo u zoološkim vrtovima. Ovi alarmantni podaci deo su iz...
Com Content 338 48
Antilovni protest ispred Narodne skupstine!... Udruženje Sloboda za životinje u saradnji sa Stani Pani kolektivom održalo je 02.maja07. Antilovni protest pod nazivom : „Lov je strast za ubijanjem“ koji je organizovan povodom održavanja 54. generalne skupštine  Međunarodnog saveta za lov, gajenje i zaštitu divljači u zgradi Narodne skupštine u Beogradu, pod nazivom "Briga o životinjama, razumevanje među ljudima". Udruženje Sloboda za životinje u saradnji sa Stani Pani Kolektivom organizovalo je 02.maja na Trgu Nikole Paši...
Com Content 175 48
Proizvodnja vune: bol striženja... Ovce se strižu svakog proleća nakon jagnjenja, neposredno pre nego što bi prirodnim putem promenile zimsku dlaku. To je kritično vreme jer prerano striženje može značiti gubitak vune. Zbog žurbe, oko milion australijskih ovaca umire svake godine zbog izlaganja hladnoći nakon preranog striganja.Mnogi ljudi misle da striganje ovaca pomaže životinjama koje bi inače bile opterećene s previše vune. Međutim, bez ljudsk...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Specizam

Detaljnije »