Ekologija

Ovako Seku Drvece U Srbiji S
Ovako izgleda "sanitarna seča" drveća od strane naših "stručnjaka"

Činjenica je da, uz ekološki i održivi razvoj, jedino masovna sadnja drveća može donekle da neutrališe pogubne efekte globalnih klimatskih promena (globalno zagrevanje sa posledičnom mogućnošću početka ledenog doba kao naizgled paradoksalne posledice), ali uprkos tome, moćnici u Srbiji su se očigledno okomili na veliko drveće po gradskim drvoredima, parkovima i šumama, kao novom izvoru novca za njihove potrebe – jer firme su odavno već uništene lošim privatizacijama. Koliko god da pokušavamo da se ne bavimo politikom – politika se bavi nama.

Setite se afere sa platanima u Beogradu. Slično se dešava i u drugim gradovima Srbije.

Iseceno Zdravo Staro Drvo U B. Topoli
Isečeno zdravo staro drvo u Bačkoj Topoli

Umesto bilo kakvog komentara, prosleđujemo vam informacije koje nam stižu ovih dana (i to samo neke, a sve su od ove godine), pa sami prosudite:

Drveće i šume u Srbiji i ovako umiru, i umesto da sadimo novo drveće u pokušaju da nešto od toga opstane, seče se i ono što je preostalo...

Fotogalerija posečenog drveća u Tašmajdanskom parku

Posečeno ili se planira seča oko 200 borova po valjevskim parkovima

Valjevo – seča drveća u zaštićenoj zoni

Kragujevac - Familija Đoković testerama napala park

Bačka Topola - Greškom isečeno zdravo drvo

Novi Sad – Seča drveća na Beogradskom keju

Seča drveća u sportskom centru Olimp

Tasmajdan Photo   Milica Jovanovic
Tašmajdanski park, photo - Milica Jovanović

Pismo koje je poslao Petar Šumski:

MASAKR TOPOLA NA ADI CIGANLIJI - ZAŠTO?

Dragi svi,
 
jučerašnja šetnja Adom Ciganlijom (08.12.2010.), umesto radosti, donela je još jedno bolno suočavanje sa destrukcijom prirode i ljudskim bezumljem/bezobzirnošću/pohlepom... Suočavanje sa zločinom, tri-četiri nedelje po njegovom izvršenju: sečom desetina i desetina najvećih i najlepših topola na novobeogradskoj strani Savskog jezera, od Upravne zrade Ade, pa sve do Obale naturista, tj kafane "Na kraj sveta"... Ovog masakra nisu bila pošteđena ni jedine 4 topole na samoj plaži: 2 u blizini kafea Režiser, i 2 toplole kod reni bunara, bliže kafani Na kraj sveta... Tu gde je bila lepota šljunka, drveta i vode, mesto gde su decenijama zorom dolazili roditelji sa malom decom i zaljubljenici u Adu da ugrabe "svoje" parče hlada, ljubomorno čuvajući "svoje mesto" - sada su dva ogromna panja i... bezlična praznina. Još jedan dokaz da nam ništa izvan nas samih, ama baš ništa u ovom svetu, ne pripada i da nemamo nikavo pravo... Ono je uvek na strani sile... Da li je zaista tako?
 
Od ljudi iz kafića koje sam pitao "Zašto?" - niko ne zna odgovor, i sami su očajni. Zatekli su posečena stabla oko svojih objekata, bez objašnjenja. Pravo objašnjenje može dati jedino uprava Ade Ciganlije, ali ja do njih nisam otišao - nisam imao stomak, zgrčio se, u bolu. Kao da mi je neko sa tim drvećem odsekao i ruke i noge i razum...  Ne verujem u neki razuman i prihvatljiv odgovor tipa - Da ne bi grane pri padu povredile prolaznike... Fotografisao sam panjeve koji su ostali na mestu nekadašnjih topola - živih bića, tek svaki 15-ti je bio šupalj ili natruo, pri čemu je mnogo zaista suvih i oštećenih stabala topola ostalo neposečeno na celom travnatom prostoru na desnoj obali jezera. I to imam u fotodokumentaciji, a prostim odlaskom na Adu - svako može da se u to uveri. Stara i oštećena stabla stoje i dalje... Zdravih i veličanstvenih - više nema. Zašto? Ne znam. Stidim se u ime svih ljudi, u ime ovakvog čovečanstva kome život ne znači ništa!
 
Sada, osimo onog "Zašto?",  imam još samo jedno važno pitanje i nekoliko potpitanja za sve (uključujući i sebe): Šta učiniti sada, posle zločina? Šta ćemo učiniti svi mi, zaljubljenici u prirodu i Adu Ciganliju? Zašto smo uvek korak iza zločina i zločinaca? Jesmo li se umorili od borbe ZA život, i borbe PROTIV protivnika Života? Da li nam je dosta? Koga se ovo tiče - ako ne nas? Da li uvek treba da okrenemo drugi obraz, da volimo svoje neprijatelje i oprostimo, ne opirući se zlu? Prošetajte pored obale Savskog jezera sa novobeogradske strane ako imate jak stomak... I razmislite... Koji je Vaš odgovor?
 
Vaš,
 
P.Š.


 


 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 150 48
Dr. Janez Drnovšek o vegetarijanstvu i pravima životinja... Vegetarijanstvo može uvećati šansu za dugotrajni opstanak čovečanstva U celokupnoj istoriji čovečanstva mali broj značajnijih državnika su bili vegeterijanci i ozbiljno su se zalagali za prava životinja. Čak ih je i danas mali broj. Slovenija je jedna od svetlih tačaka današnje političke scene. Dajući ovaj intervju, predsednik dr Janez Drnovšek preneo je ljudima poruku da je krajnje vreme da počnu da razmišljaju o brutalnostima koje čovek čini nad životinjama. Vegetarijanstvo može uvećati ša...
Com Content 501 48
Kratke ekološke vesti I... Ovde objavljujemo kolaž aktuelnih ekoloških vesti, od vesti o globalnom zagrevanju, do situacije na lokalu u pojedinim delovima Srbije i drugih zemalja.EU namerava da speči ilegalnu seču šumaEU namerava da spreči ilegalnu seču drveća koje je masovnau brazilskim prašumama i tražiće da svako drvo ima potvrduo poreklu. Ministri poljoprivrede zemalja EU su na zasedanjuu Luksemburgu prihvatili taj predlog i doneće mere koje ćeobuhvatiti uvoznike, ali i domaće proizvođače drveta. Nekiministri su, među...
Com Content 413 48
Večna Treblinka - Predgovor od prevodioca... Sve ono što radimo životinjama – radimo i ljudima, zbog jednostavne činjenice da psihološki profili onih koji zlostavljaju životinje isto čine i ljudima, jer je u korenu psihologije isti odnos prema svim živim bićima. Oni koji imaju saosećanja prema životinjama, obično i prema ljudima pokazuju veći stepen razumevanja i ljubavi. U „Večnoj Treblinki“ i ta činjenica potkrepljena je većim brojem primera iz prošlosti, posebno iz Drugog svetskog rata. Večna Treblinka - Predgovor s...
Com Content 456 48
Pitanja u vezi velikog broja pasa ''lutalica'' na ulicama... PITANJE: Interesuje me kako može da se reši problem 6-7 lutalica, pasa koji lutaju našim krajem i od kojih ne mogu ni odrasli da prođu slobodno, a pogotovo ne deca. Psi su stacionirani najviše kod Roma koji ih hrane. U pitanju je Kačarevo, Radnička ulica, deo posle fiskulturne. Obratili smo se i mesnoj zajednici i lokalnom veterinaru, nije ništa preduzeto nego se broj lutalica samo povećava. Posebno su agresivni ujutru do 10 sati i uveče. ODGOVOR: Ovakvi i slični problemi ne mogu se rešiti bez ...
Com Content 1823 48
Pozivamo Vas na predavanje "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?"... Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na predavanje udruženja Sloboda za životinje pod nazivom "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?" u okviru multikongresa Serbian Visions u nedelju 25. novembra 2018. godine, sa početkom u 14.00 časova u sali M4 na II spratu Radisson Collection Hotel, Old Mill u Beogradu. Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na predavanje udruženja Sloboda za životinje pod nazivom "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?" u okviru multikongresa Serbian Visions u nedelju 25. novembra 201...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dr. Janez Drnovšek o vegetarijanstvu i pravima životinja

Detaljnije »