Ekologija

Tamis Potrovane Ribe S

 

utorak, 22. jun 2010, 17:55 -> 18:48

Oko tri tone ribe uginulo je u Tamišu kod Pančeva, najverovatnije zbog nedostatka kiseonika, ali za sada nije poznat tačan uzrok manjka kiseonika u vodi, navode u sekretarijatu za zaštitu životne sredine u Pančevu.

"Ovo je najveća ekološka katastrofa ove vrste u Pančevu, ali ne znamo tačan uzrok. Očekujemo analize vode i uginule ribe, koje rade Republički hidrometeorološki zavod i Veterinarski institut", rekao je gradski većnik za ekologiju u Pančevu Vladimir Delja.

U prethodna dva dana u Tamišu između, sela Jabuke i Pančeva, ribočuvari su primetili masovno uginuće oko tri tone ribe i rakova.

Predsednik Saveza ribolovaca Vojvodine Duško Jovanović rekao je da su prva merenja pokazala da je u vodi Tamiša između sela Jabuke i Pančeva nivo kiseonika tri puta manji od minimuma za preživljavanje ribe i rakova.

"Pretpostavljamo da se zbog toplog i sunčanog vremena namnožila mrka alga koja troši velike količine kiseonika iz vode, ali ne očekujemo da se pomor nastavi jer je zbog oblačnog vremena fotosinteza skoro zaustavljena", dodao je Jovanović.

Koordinator projekta "Ekostatus reke Tamiš" Branislav Vulić je ocenio, međutim, da do množenja mrke alge može doći i zbog prisustva fosfora i azota u vodi koja može biti i posledica spiranja iz okolnih njiva usled obilnih kiša ove godine, ali i zbog drugih zagađivača na obalama Tamiša.
"Na toku Tamiša kroz našu zemlju ima veoma mnogo zagađivača, od neprečišćene kanalizacije, preko divljih deponija i poljoprivrednih farmi do industrije. Uzrok bi moglo biti i nešto od toga", rekao je Vulić.

Služba sanitacije pančevačke Higijene sakuplja uginulu ribu i ona će potom biti poslata u somborsku kafileriju gde će biti uništena, rekao je šef te službe Vladimir Zec.

Izvor vesti: RTS

***************************************************

Kanal DTD najveći zagađivač Tamiša

22. jun 2010. | 17:46 | Izvor: Beta

Najveći zagađivač Tamiša u Srbiji je kanal Dunav-Tisa-Dunav koji svojim sadržajem znatno smanjuje količinu kiseonika u vodi, rekao je danas koordinator prekograničnog projekta Ekostatus reke Tamiš Borislav Vulić.

"Sve do kanala kod Sečnja, Tamiš je bistra, gotovo planinska, reka sa mnogo kiseonika i ribe. Od tog kanala nadalje boja vode se menja, a količina kiseonika opada dvostruko", precizirao je Vulić u Pančevu na kraju zajedničkog projekta Srbije i Rumunije.

"Tamiš zagađuju neprečišćena kanalizacija, mnogobrojne septičke jame i ogroman broj malih kućnih deponija na obalama u mestima uz tu reku", izjavila je šef službe za strateško planiranje gradske uprave Jelena Novakov.

Svi rezultati merenja kvaliteta vode i katastar zagađivača biće predstavljeni 30. juna na statusnoj konferenciji kojom se završava prva faza ovog projekta finansiranog iz fondova Evropske unije sa 170.000 evra.

"Iz istih fondova uskoro bi trebalo da bude odobreno novih 640.000 evra za drugu fazu koja podrazumeva propisivanje mera prevencije, zaštite i saniranja posledica zagađenja Tamiša", najavila je Novakovljeva.

Taj deo projekta trajaće 18 meseci, a na kraju je planirano potpisivanje konvencije između Rumunije i Srbije o brizi za Tamiš i zajednička akcija Dani Tamiša.

"Akcija će trajati mesec dana i tokom nje će nevladine organizacije, pojedinci i ribolovačka udruženja čistiti reku od plutajućeg otpada i divljih deponija na obalama", dodala je Jelena Novakov.

Kako je dodala, projekat je počeo sa zajedničkom idejom dve države da se Tamiš pretvori u prvu ekološku reku u našoj zemlji i na njemu razvija ekoturizam.

Izvor vesti: RTV

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 471 48
Nazire li se kraj plastičnim kesama?... Oko 13 milijardi kesa daje se kupcima svake godine u svetu, što je oko 220 kesa po stanovniku. One se u proseku koriste 12 minuta, nakon čega se bacaju, dok u prirodi ostaju hiljadama godina jer ne mogu da se razgrade. U Kini će do 2010. godine biti potpuno zabranjeno korišćenje plastičnih kesa, a takva zabrana stupiće na snagu i u Los Anđelesu, u SAD, 2010. godine. Šta će biti s plastičnim kesama27. avgust 2008. | 13:49 | Izvor: B92, BetaBeograd -- Pošto sve više vlada svest da p...
Com Content 579 48
Novi otrov truje i pse i građane... Trovanje uličnih pasa i bacanje otrova po parkovima, igralištima i zelenim površinama česta je praksa Beograđana kojima su lutalice dojadile. Ovako, ne samo da se krši zakon koji zabranjuje posipanje otrova na javne površine, već se ozbiljno ugrožava zdravlje mališana koji se na ovim površinama igraju. Pretpostavlja se da je novi otrov koji se sve češće koristi smrtonosan i za ljude.Toksin koji se pojavio veterinari još nisu identifikovaliAutor: B. Gigović | Foto:B. Puljević | 29.03.20...
Com Content 1577 48
Beograd - nema dela grada gde nije otrovan pas... Gotovo da ne postoji deo grada u kome se nije desilo da neki pas nastrada od kreozana. Građani takav slučaj moraju odmah da prijave policiji, jer je kreozan jak kontaktni otrov koji može da ugrozi decu i ljude - kaže za „24 sata" Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za komunalne poslove. U parku u centru grada nedavno je kreozanom otrovan pas, a u MUP kažu da su od početka godine prijavljena tri takva slučaja. Neće se zaboraviti ni slučaj keruše Mile, što sve ukazuje na to da uprkos za...
Com Content 399 48
Pavijan usvojio pile... Usamljeni pavijan u jednom litvanskom privatnom zoološkom vrtu spasao je pre mesec dana jedno pile od sigurne smrti, i otad su dve životinje nerazdvojni drugari, saopštio je direktor vrta u lučkom gradu Klaipeda.Usamljeni pavijan u jednom litvanskom privatnom zoološkom vrtu spasao je pre mesec dana jedno pile od sigurne smrti, i otad su dve životinje nerazdvojni drugari, saopštio je direktor vrta u lučkom gradu Klaipeda.Pile je trebalo da bude posluženo kao hrana drugim stanovnicima vrta, ali je...
Com Content 469 48
Uklonjeno i udomljeno 5.000 lutalica sa ulica... Posle otvaranja prihvatilišta za pse i mačke u Zrenjaninu Autor: Lj. Stupar | 22.08.2008. - 10:37 ZRENJANIN - Od početka rada privremenog prihvatilišta za pse i mačke 2005. godine, sa zrenjaninskih ulica je uklonjeno više od 5.000 lutalica. Uspehom se smatra i podatak da je 1.000 njih udomljeno. Trenutno se u tom prihvatilištu nalazi 150 pasa spremnih za udomljavanje. O životinjama u prihvatilištu brinu JKP „Čistoća“ i Društvo za zaštitu životinja „Anđeo“ iz Zrenjanina. Posl...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Nazire li se kraj plastičnim kesama?

Detaljnije »