Ekologija

Tamis Potrovane Ribe S

 

utorak, 22. jun 2010, 17:55 -> 18:48

Oko tri tone ribe uginulo je u Tamišu kod Pančeva, najverovatnije zbog nedostatka kiseonika, ali za sada nije poznat tačan uzrok manjka kiseonika u vodi, navode u sekretarijatu za zaštitu životne sredine u Pančevu.

"Ovo je najveća ekološka katastrofa ove vrste u Pančevu, ali ne znamo tačan uzrok. Očekujemo analize vode i uginule ribe, koje rade Republički hidrometeorološki zavod i Veterinarski institut", rekao je gradski većnik za ekologiju u Pančevu Vladimir Delja.

U prethodna dva dana u Tamišu između, sela Jabuke i Pančeva, ribočuvari su primetili masovno uginuće oko tri tone ribe i rakova.

Predsednik Saveza ribolovaca Vojvodine Duško Jovanović rekao je da su prva merenja pokazala da je u vodi Tamiša između sela Jabuke i Pančeva nivo kiseonika tri puta manji od minimuma za preživljavanje ribe i rakova.

"Pretpostavljamo da se zbog toplog i sunčanog vremena namnožila mrka alga koja troši velike količine kiseonika iz vode, ali ne očekujemo da se pomor nastavi jer je zbog oblačnog vremena fotosinteza skoro zaustavljena", dodao je Jovanović.

Koordinator projekta "Ekostatus reke Tamiš" Branislav Vulić je ocenio, međutim, da do množenja mrke alge može doći i zbog prisustva fosfora i azota u vodi koja može biti i posledica spiranja iz okolnih njiva usled obilnih kiša ove godine, ali i zbog drugih zagađivača na obalama Tamiša.
"Na toku Tamiša kroz našu zemlju ima veoma mnogo zagađivača, od neprečišćene kanalizacije, preko divljih deponija i poljoprivrednih farmi do industrije. Uzrok bi moglo biti i nešto od toga", rekao je Vulić.

Služba sanitacije pančevačke Higijene sakuplja uginulu ribu i ona će potom biti poslata u somborsku kafileriju gde će biti uništena, rekao je šef te službe Vladimir Zec.

Izvor vesti: RTS

***************************************************

Kanal DTD najveći zagađivač Tamiša

22. jun 2010. | 17:46 | Izvor: Beta

Najveći zagađivač Tamiša u Srbiji je kanal Dunav-Tisa-Dunav koji svojim sadržajem znatno smanjuje količinu kiseonika u vodi, rekao je danas koordinator prekograničnog projekta Ekostatus reke Tamiš Borislav Vulić.

"Sve do kanala kod Sečnja, Tamiš je bistra, gotovo planinska, reka sa mnogo kiseonika i ribe. Od tog kanala nadalje boja vode se menja, a količina kiseonika opada dvostruko", precizirao je Vulić u Pančevu na kraju zajedničkog projekta Srbije i Rumunije.

"Tamiš zagađuju neprečišćena kanalizacija, mnogobrojne septičke jame i ogroman broj malih kućnih deponija na obalama u mestima uz tu reku", izjavila je šef službe za strateško planiranje gradske uprave Jelena Novakov.

Svi rezultati merenja kvaliteta vode i katastar zagađivača biće predstavljeni 30. juna na statusnoj konferenciji kojom se završava prva faza ovog projekta finansiranog iz fondova Evropske unije sa 170.000 evra.

"Iz istih fondova uskoro bi trebalo da bude odobreno novih 640.000 evra za drugu fazu koja podrazumeva propisivanje mera prevencije, zaštite i saniranja posledica zagađenja Tamiša", najavila je Novakovljeva.

Taj deo projekta trajaće 18 meseci, a na kraju je planirano potpisivanje konvencije između Rumunije i Srbije o brizi za Tamiš i zajednička akcija Dani Tamiša.

"Akcija će trajati mesec dana i tokom nje će nevladine organizacije, pojedinci i ribolovačka udruženja čistiti reku od plutajućeg otpada i divljih deponija na obalama", dodala je Jelena Novakov.

Kako je dodala, projekat je počeo sa zajedničkom idejom dve države da se Tamiš pretvori u prvu ekološku reku u našoj zemlji i na njemu razvija ekoturizam.

Izvor vesti: RTV

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1740 48
Evropa je rekla NE surovoj kozmetici! ... Udruženja Sloboda za životinje i Feniks, obeležili su svetski Dan zaštite oglednih životinja u subotu 27. aprila na Trgu Nikole Pašića u periodu od 12.00 do 14.00 sati.Na Trgu su bili postavljeni info štandovi i izložen edukativni materijal, čime je dat doprinos u informisanju sugrađana da se u svetu godišnje u eksperimentima koristi oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi. Tu spadaju ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Polovinu svih sisara čine miševi i pacovi, a drugu ...
Com Content 188 48
Završni pledoaje glavnog tužioca... Saslušavanje dokaza današnjeg prepodneva dalo je potresnu sliku o brutalnom postupanju ljudi prema životinjama. Grozote u štalama za masovno držanje životinja, mučenje pri transportu životinja i varvarstvo u klanicama, izgledaju kao ružan san.Saslušavanje dokaza današnjeg prepodneva dalo je potresnu sliku o brutalnom postupanju ljudi prema životinjama. Grozote u štalama za masovno držanje životinja, mučenje pri transportu životinja i varvarstvo u klanicama, izgledaju kao ružan san. Društvo koje ...
Com Content 491 48
Prvi, drugi i četvrti oktobar - Svetski dani posvećeni vegetarijanstvu i životinjama... 01. 10. - Svetski dan vegetarijanske ishrane, 02. 10. – Svetski dan farmskih životinja i 04. 10. – Svetski dan zaštite životinjaStočarska industrija - veći krivac za klimatske promene od ukupnog transportnog sektoraUzgoj životinja za hranu uz ogromnu potrošnju prirodnih resursa i velike ekološke štete, direktno izaziva i globalno zagrevanje. Usvajanje vegetarijanske ishrane ima veće efekte u smanjivanju globalnog zagrevanja od smanjenja emisije gasova iz automobila ili elektrana. 01. 10. - S...
Com Content 520 48
Etički vegetarijanci... Vegetarijanci, vegani i svi koji su svesno prestali jesti meso životinja, glasnici su iskrene Svetlosti i svojim predanim, osvešćenim životima najavljuju doba novog saosećanja, vreme kada će nenasilje i saosećajnost prema čoveku ili bilo kojem drugom biću, biti opet nešto uobičajeno, nešto što se neće povlačiti kroz „verovali ili ne“ rubrike. Ta svest kojom su etički vegetarijanci (zovimo ih ubuduće etivegetarijanci!) prožeti i s kojom žive svoje iskrene živote, a kojom teže oplem...
Com Content 175 48
Proizvodnja vune: bol striženja... Ovce se strižu svakog proleća nakon jagnjenja, neposredno pre nego što bi prirodnim putem promenile zimsku dlaku. To je kritično vreme jer prerano striženje može značiti gubitak vune. Zbog žurbe, oko milion australijskih ovaca umire svake godine zbog izlaganja hladnoći nakon preranog striganja.Mnogi ljudi misle da striganje ovaca pomaže životinjama koje bi inače bile opterećene s previše vune. Međutim, bez ljudsk...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Evropa je rekla NE surovoj kozmetici!

Detaljnije »