Bela kuća sve nervoznija zbog oticanja nafte
Najveća ekološka kriza u SAD trajaće do avgusta
D. Milojković | 31. 05. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters, Beta/AP
Bela kuća je objavila da će curenje nafte u Meksičkom zalivu, koje je Vašington nazvao “najvećom ekološkom katastrofom u istoriji SAD”, biti verovatno nastavljeno do avgusta, pošto stručnjaci kompanije “Britiš petroleum” ni iz sedmog pokušaja nisu uspeli da zaustave oticanje nafte iz oštećene bušotine.
Kerol Brauner, savetnica za energetska pitanja i klimatske promene Bele kuće, kazala je da je administracija predsednika Baraka Obame “spremna na najgore”, bez preciziranja šta to najgore znači.
Braunerova je izjavila da situacija neće moći da se popravi pre nego što se na oštećenoj cevi naprave novi odvodi, a to prema njenom mišljenju neće biti moguće pre avgusta. Za to vreme među stanovnicima južnih američkih saveznih država koje su izložene ekološkoj pretnji raste nezadovoljstvo potezima “Britiš petroleuma” i predsednika Obame, koji je u petak u Luizijani izjavio da mu je besan i da mu slomljeno srce zbog nafte koja ističe već skoro 40 dana, nakon eksplozije i potonuća naftne platforme na kojoj je bilo 11 ljudi.
„Mi umiremo od spore smrti ovde. Nemamo vremena da čekamo dok oni isprobavaju druga rešenja. Sezona uragana počinje u utorak“, kaže Bili Nangeser, lokalni funkcioner iz Luizijane, u kojoj je pre pet godina katastrofalne posledice ostavio uragan Katrina.
Reputacija državničke nesposobnosti Obaminog prethodnika Džordža Buša zapečaćena je upravo načinom na koji se uhvatio u koštac sa posledicama uragana Katrina. Obama je svojevremeno kao predsednički kandidat Bušov pristup okrakterisao kao „nesavesnu kompetentnost“. Stoga je Obama u petak na ostrvu Grend Ajl u Luizijani nastojao da stvori
kontrast u odnosu na ponašanje Džordža Buša, koji je pustošenje izazvano Katrinom posmatrao s visine, iz predsedničkog aviona. To je bila Obamina druga poseta ovoj američkoj saveznoj državi od početka izlivanje nafte, dok je Buš tokom istog vremenskog perioda područje pogođeno Katrinom posetio sedam puta.
Kompanija „Britiš petroleum“ je juče saopštila da će najmanje četiri dana biti potrebna za pripremu novog pokušaja zatvaranja oštećene naftne bušotine, ali da nema garancija za uspjeh. U akciju će biti uključeni podvodni roboti, koji će iseći deo cevi oštećene u eksploziji, kako bi zaustavili curenje nafte. U okviru prethodnog neuspešnog pokušaja - poznatog kao „top kill“ – „Britiš petroleum“ je u oštećenu bušotinu ubacivao otpadni materijal i teški mulj, u nadi da će na taj način zaustaviti najveće izlivanje nafte u more u istoriji SAD. Gusta sirova nafta je već zagadiala više od 110 kilometara obalskog pojasa Luizijane, ugrozivši krhke ekosisteme tamošnjih močvarnih predela i industriju lova i prerade ribe, koja je od vitalnog značaja za ovu američku priobalnu saveznu državu. Vlada SAD je prošle nedelje procenila da iz bušotine dnevno iscuri 12-19.000 barela (1,9 miliona do 3 miliona litara) nafte, što je znatno više od procene „Britiš petroleuma“, koja je iznosila 5 000 barela.
Naftna kompanija je na pokušaje da bušotinu začepi do sada potrošila 940 miliona dolara. Pre ubacivanja mulja problem je pokušavala da reši tako što će bušotinu pokriti 125 tona teškom kupolom, što je bilo blokirano formiranjem ledenih kristala, a nakon toga i postavljanjem cevi koja bi hvatala i sprovodila naftu koja iz bušotine izvire, što se takođe pokazalo kao neuspešno.
Dosadašnji pokušaji „Britiš petroleuma“
- „Usisivači“ za skupljanje nafte delimično uspešni
- Kontrolisano spaljivanje nafte - ozbiljno zagađuje vazduh
- Primena materija koje izazivaju disperziju nafte - naučnici upozoravaju da može da izazove pomor živog sveta u moru
- Postavljanje ogromne kupole preko mesta isticanja nafte – blokirano kristalima leda
-Cev duga 1,6 kilometara – nije uspela da usisa veliku količinu nafte
- Metoda “top kill”, upumpavanje teškog mulja - neuspešna
Originalna vest: Blic
Naftna mrlja sve bliža obali Floride
Režiser „Titanika“ zagađivače nazvao moronima
N. Vlačo, D. Milojković | 04. 06. 2010. - 00:02h | Foto: AFP
Problem podvodne bušotine koja već mesec i po dana zagađuje vode Meksičkog zaliva stigao je i do Holivuda nakon što se Džejms Kameron, režiser filmova „Avatar“ i „Titanik“ i zaljubljenik u podvodna istraživanja, ponudio da pomogne u zaustavljanju najveće ekološke krize u istoriji SAD. Čelnici kompanije „Britiš petroleum“, na čijoj je naftnoj platformi prilikom eksplozije 20. aprila poginulo 11 radnika, odbili su Kameronovu pomoć, na šta im je poznati režiser juče uzvratio rečima da su „moroni“.
Njegov odgovor „Britiš petroleumu“ usledio je dan nakon što je na poziv američke vladine Agencije za zaštitu životne sredine prisustvovao sastanku u Vašingtonu koji je bio posvećen naftnoj mrlji blizu obala Luizijane. Kameron je pomagao u izradi opreme za istraživanje velikih dubina za potrebe dokumentaraca o olupinama Titanika i nemačkog ratnog broda „Bizmark“ na oko 3,2 kilometara dubine. Oštećena cev „Britiš petroleuma“ nalazi se na upola manjoj dubini.
„U poslednjih nekoliko nedelja pratio sam, kao i svi ostali, sa više straha i uznemirenosti, ono što se dešava u Meksičkom zalivu i razmišljao kako ti moroni ne znaju šta rade“, rekao je Kameron, koji nije naveo koliko je novca tražio od „Britiš petroleuma“ za svoje usluge.
Ova kompanija je najavila da će platiti postavljanje šest peščanih nasipa duž obale Luizijane kako bi prirodnu sredinu te američke savezne države zaštitili od nadolazeće naftne mrlje koja je već na 11 kilometara od obala Floride. „Britiš petroleum“ je saopštio da su njegovi stručnjaci uspeli da oslobode industrijsku testeru koja se zaglavila na dubini od oko 1.500 metara u Meksičkom zalivu, u još jednom pokušaju da se zaustavi isticanje nafte u more. Majkl Pregler, portparol „Britiš petroleuma“, izjavio je da se dijamantska testera zaglavila pošto je uspela da preseče polovinu prečnika oštećene cevi iz koje ističe nafta. Bilo je planirano da se posle presecanja cevi i uklanjanja oštećenog dela, preko otvora stavi „čep“ kojim će veći deo nafte biti usmeren do brodova na površini.
Novoj operaciji, u kojoj se koriste podmornice-roboti, pribeglo se pošto je u subotu „Britiš petroleum“ priznao da manevar, poznat kao „top kil“, a u koji se polagalo mnogo nade, nije uspeo da zaustavi isticanje nafte u more. Ta operacija, sedmi pokušaj zaustavljanja curenja nafte, sastojala se u zatrpavanju bušotine takozvanim „teškim blatom“, preko koga bi kasnije bio stavljen beton, što nikada dosad nije ni pokušano na tolikoj dubini. Pojedini eksperti se pribojavaju da bi nova procedura mogla da oslobodi i do 20 odsto više nafte. Do sada je u Meksički zaliv iscurilo najmanje 20 miliona galona (76 miliona litara) nafte, koja ugrožava više od 110 kilometara obale Luizijane. Pokušaji da ovu katastrofu obuzda „Britiš petroleum“ su do sad već koštali 940 miliona dolara.
Stručnjaci „Britiš petroleuma“ su juče uspeli da oslobode industrijsku testeru koja se zaglavila na
dubini od oko 1.500 metara
Erik Holder, državni javni tužilac SAD, objavio je da je vlada njegove zemlje pokrenula krivičnu i građansku istragu o izlivanju nafte u Meksički zaliv.
„Pomno ćemo ispitati postupke onih koji su umešani u ovo izlivanje. Ako pronađemo dokaze da je bilo nelegalnih postupaka, naš odgovor će biti izuzetno žestok. Obezbedićemo da svaki cent od novca poreskih obveznika bude vraćen i da šteta koja je pričinjena prirodnoj sredini i živom svetu bude otklonjena“, izjavio je Holder najavljujući krivičnu istragu. Predsednik Barak Obama izlivanje nafte opisao je kao „najveću ekološku katastrofu ove vrste u istoriji SAD“, uz obećanje da će odgovorni biti izvedeni pred lice pravde.
Suludi predlog sa atomskom bombom
Stručnjaci u Americi predlažu različite pa i sulude ideje u traganju rešenja za curenje naftne bušotine u Meksičkom zalivu. Jedna od njih je i predlog po uzoru na bivši SSSR koji je oštećene bušotine prirodnog gasa „začepljivao“ ubacivanjem male atomske bombe koja je topila okolno stenje.
Originalna vest: Blic
Ova ptica je, poput mnogih drugih kopnenih i vodenih životinja ovog zagađenog područja, osuđena
na smrt, u nemogućnosti da se kreće, zatrovana naslagama nafte i mulja...
