Ekologija

 

Sahara Shutterstock
Drveće će formirati bedem dug 7.000 i širok 15 kilometara

 

Megašuma će spasiti afrički kontinent

Zeleni zid oko pustinje

D. Milojković/„Bild“ | 14. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock

Hiljade ljudi u afričkoj zoni Sahel (oblast koja se graniči sa pustinjom Saharom) živi u stalnoj opasnosti od uništenja. Njihov neprijatelj je pustinja koja se sve više širi. Ovaj proces mogao bi da bude zaustavljen šumom ogromnih razmera koja bi bila posađena tako da formira svojevrstan bedem dug 7.000 i širok 15 km, preko čitavog afričkog kontinenta.

Na ideju o izgradnji „velikog zelenog zida“ prvi je došao bivši predsednik Senagala Olusegun Obasandžo. On se pre pet godina dogovorio s predstavnicima 10 drugih zemalja severne Afrike da će u roku od 30 godina i zasaditi ovu ogromnu šumu. Ideja se zasniva na nadi da bi drveće uspelo da zaustavi proces širenja pustinje i da svojim korenjem „veže“ i na taj način zadrži zemlju plodnom. To bi trebalo da spase od uništenja Sahel čija plodna zemlja hrani brojne Afrikance. Stanovništvo te oblasti, naime, živi uglavnom od zemljoradnje i stočarstva, ali prevelika krda stoke, erozija i suše nezaustavljivo uništavaju zemljište. Komad po komad plodne zemlje zauvek nestaje – a to često znači smrt i za čitava sela. Sadašnji predsednik Senegala, Abdulaje Vade, rešio je da ovaj plan sprovede u delo u vrlo kratkom roku. Drveće bi trebalo da bude posađeno južno od Sahare: od Atlantskog do Indijskog okeana, od Dakara na zapadu, do Džibutija na istoku.

Pojedini stručnjaci, međutim, sumnjaju u uspeh poduhvata, jer stanovništvo Sahela za ogrev koristi drvo – kojim bi verovatno počelo da se snabdeva i u novozasađenoj šumi. Drugi krupan problem predstavljaju tamošnja velika krda stoke, koja bi verovatno uništavala mlade sadnice ukoliko nisu ograđene.

Inače, na sličnu ideju o stvaranju “zelenog kineskog zida” kao prepreke u širenju pustinje Gobi došli su pre nekoliko godina i Kinezi.

Britanski arhitekta Magnus Larson je kao dodatak „zelenom zidu“ na poslednjem forumu Tehnologije, zabave i dizajna u Oksfordu predložio izgradnju peščanog zida oko Sahare dugog 6.000 kilometara koji bi se napravio stvrdnjavanjem dina. Peščana barijera trebalo bi da se proteže od Džibutija na istoku do Mauritanije u zapadnoj Africi. Za stvrdnjavanje peščanih dina koristila bi se bakterija bacillus pasteuri koja se može pronaći u močvarnim područjima, a hemijskim putem stvara kalcit, koji je po svojim osobinama najsličniji cementu. Bakterije bi se do pustinje transportovale u velikim balonima. Kada bi vetar preko njih naneo pesak i stvorio dine, ti baloni bi se probušili.

Ujedinjene nacije su još pre tri godine u svojoj studiji upozorile na to da je širenje pustinja jedan od najvećih izazova našeg vremena i da one predstavljaju realnu opasnost za prostor koji je pogodan za život ljudi. Najproblematičnija područja su srednja Azija, Kina i subsaharska Afrika.

Originalna vest: Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 514 48
Otvoreno pismo Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr Saši Draginu... Poštovani Gospodine Dragin, Verovali smo da će Vašim dolaskom na čelo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, polako početi da  se menja odnos prema životinjama u našem društvu: najavljujući Zakon o dobrobiti životinja, IZJAVILI  STE da je to „izuzetno važan zakon“... da „u Srbiji postoji veliki problem sa nehumanim ponašanjem prema životinjama“ i da će „država učiniti sve da spreči maltretiranje životinja“... A da li delo koje sledi iza Vaših reči – naj...
Com Content 598 48
Igumanov pakt s vukovima... Na tridesetak kilometara od Ivanjice, na desnoj strani reke Nošnice, nalazi se mesto koje istovremeno odiše neverovatnim mirom i energijom. Dočekuje nas iguman Amvrosije Alimpijević, ujedno i prvi monah koji je posle 200 godina pauze zamonašen u ovom manastiru. Priča o njegovom „paktu sa vukovima“ prešla je i granice Srbije, a snimke monaha i vučice na „jutjubu“ videlo je na desetine hiljada ljudi. Iguman Amvrosije, jedini monah nedavno obnovljenog manastira Kovilje, pripitomio dva vuka, lisicu...
Com Content 449 48
Divlje životinje masovno stradaju pod kosilicama na obradivim površinama... Sa žaljenjem obaveštavamo javnost da jako veliki broj životinja i njihovih mladunaca strada prilikom košenja livada i žetve zitarica koji su u punom jeku. Od poljoprivrednih mašina; strada najviše mladunaca i to sa veoma teškim povredama; koje zahtevaju dug oporavak i lečenje, sa neizvesnim ishodom, ukoliko na mestu nisu usmrćeni tj. iskasapljeni kosačicama ili kombajnima. Lane presečenih nogu: Ovom lanetu je kosačica isekla obe prednje noge. Poljoprivrednik koji ga je osakatio i osudio na sm...
Com Content 235 48
Crveno more... Ljudi ubijaju delfine zbog hrane ili zbog toga što ih smatraju konkurencijom koja im otima ulov.Istina je da delfini prate tunu a samim tim ih je mnogo jednostavnije uočiti i uloviti.Ribari dozvoljavaju da delfini okruže ribu a zatim iskoristivši njihovu pomoć ih na najokrutniji način masakriraju.Ljudi ubijaju delfine zbog hrane ili zbog toga što ih smatraju konkurencijom koja im otima ulov.Istina je da delfini prate tunu a samim tim ih je mnogo jednostavnije uočiti i uloviti.Ribari dozvoljavaju...
Com Content 110 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (5. deo)... Čarls Darvin (1809-1882), britanski prirodnjak i osnivač Darvinizma:''Životinje osećaju kao i ljudi radost i bol, sreću i nesreću.''Franc Kafka (1883-1924), pisac:''Sada mogu na miru da vas posmatram; više vas ne jedem. (Pri posmatranju riba u jednom akvarijumu).''Čarls Darvin (1809-1882), britanski prirodnjak i osnivač Darvinizma:''Životinje osećaju kao i ljudi radost i bol, sreću i nesreću.''Helmut Kaplan (*1952), nemački filozof:''Ne treba nam novi moral za životinje, ali moramo prestati da s...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Otvoreno pismo Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr Saši Draginu

Detaljnije »