Ekologija



SPAS ZEMLJE
Sramota u Kopenhagenu: Skup završio bez dogovora

Autor/izvor: SEEbiz /, Jutarnji.hr, 19.12.2009 | 13:23

kopenhagen3b.jpg

KOPENHAGEN - Delegati na Konferenciji za spas Zemlje u Kopenhagenu postigli su kompromisno rešenje prema kojem su novi sporazum o klimatskim promenama “primili na znanje”, a odluku o prihvatanju sporazuma odgodili za iduću godinu. “Konferencija je primila na znanje Kopenhaški sporazum”, stoji u konačnoj odluci konferencije.

Reč je o verziji sporazuma koju je predložila grupa od pet zemalja predvođena SAD-om, a koja je uključivala i Kinu, Indiju, Južnoafričku Republiku i Brazil, ali koju je odbilo nekoliko zemalja u razvoju koje su smatrale da predložene mere nisu dovoljne.

Kako izveštava Reuters, sporazum nije pravno obavezujući, a u njemu se, za razliku od nekih ranijih verzija više ne spominje ni da bi ispuštanje  gasova staklene bašte do 2050. trebalo biti 50 posto manje u odnosu na 1990., pa čak niti koliko bi razvijene zemlje u proseku trebale smanjiti ispuštanje štetnih gasova do 2020. godine.

Umesto toga, zemlje se obavezuju da će do kraja iduće godine UN-u predati svoje planove za borbu protiv globalnog zagrevanja. Sporazum najavljuje da će razvijene zemlje siromašnima od 2010. do 2012. sa 30 milijardi dolara pomoći da uvedu čišću energiju, a od 2012. do 2020. sa 100 milijardi. No, nigde se ne spominje odakle bi novac trebao da dodje.

***************************************************

Kopenhagen - istorijski neuspeh

Izvor: B92, 21. decembar 2009.

kopenhagen sramota

Britanski list "Indipendent on sandej" ocenio je na naslovnoj strani kao "istorijski neuspeh" ishod samita o klimatskim promenama u Kopenhagenu

Nedeljno izdanje liberalnog londonskog dnevnika "Independent" s negodovanjem konstatuje da je najprogresivniji američki predsednik novijeg vremena Barak Obama došao na najvažniji međunarodni skup od Drugog svetskog rata da bi održao nesadržajan govor koji je mogao da pošalje i preko telefona sa plaže na Havajima. Saradnici predsednika Obame privatno kažu da on nije imao izbora, s obzirom na snagu opozicije u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država i njihovu privrženost fosilnim gorivima.

Sličan problem predstavlja i premijer Narodne Republike Kine Ven Điabao koji predvodi svoju naciju u preobraženju iz komunizma u novu religiju - potrošački kapitalizam, ljutito je konstatovao jedan aktivista zelenih u pomenutom članku u "Indipendentu".

NR Kinu mnogi vide kao glavnog krivca za neuspeh klimatskih pregovora, pišu "Indipendent" i "Obzerver", ukazujući da se najmnogoljudija zemlja na svetu pomalja kao očigledna supersila, koja u ovom trenutku gleda isklučivo svoj interes. Postoji uverenje da će svet za neuspeh samita kriviti razvijene zemlje, pre svega Ameriku, dok NRKina nema šta da izgubi odbijajući bilo kakvu nagodbu.

"Ukoliko Kina namerava da se ovako ponaša u budućnosti, jasno je da imamo problem", prokomentarisao je ponašanje delegacije iz Pekinga jedan pregovarač Evropske unije, prenela je britanska medijska kuća Bi-Bi-Si (BBC).

"Obzerver", nedeljnik iz liberalne medijske kuće Gardijan, prenosi i mišljenje klimatskih aktivista da ishod samita predstavlja katastrofu za siromašne zemlje, jer nije uvažena urgentnost problema s kojima je suočeno njihovo stanovništvo.

*********************************************

Samit u Kopenhagenu je bio skup egoista?

Izvor: Deutsche Welle, Pregled štampe | 21.12.2009
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: I danas u nemačkoj štampi "sumiraju" i analiziraju rezultati upravo okončane Konferencije o klimi u Kopenhagenu. Kritike su oštre i idu toliko daleko, da su pojedini novinari, učesnika nazvali "nesposobnim i ludim".

kopenhagen_sramota2b.jpg
Protesti za vreme održavanja konferencije

Minhenski list Ziddojče cajtung o konferenciji o klimi u Kopenhagenu piše: „Kopenhagen je uvreda međunarodne zajednice. Nikada se nije više očekivalo od jedne konferencije o klimi, nikada se nije okupilo toliko predsednika država i vlada na jednom mestu kako bi rešili jedan problem. Međutim, oni ne da nisu rešili problem, nego su ga zaoštrili. Kao u nekom starom, lošem filmu poglavari najrazvijenijih zemalja dogovorili su se o fondu za pomoć nerazvijenim koji bi trebalo da primiri te zemlje, a oni na taj način da se iskupe. Umesto da su jedni drugima obećali da će napustiti štetan put privrednog razvoja dogovorili su se o jednom dalekom cilju – recimo, kao da su odredili mesto, ali ne i datum sastanka. Dubina razočaranja u srazmeri je sa veličinom šanse koja je propuštena“, piše „Ziddojče cajtung“.

Konferencijom u Kopenhagenu bavi se i list Sarbriker cajtung koji piše: „U Kopenhagenu je nestala jedna iluzija. Iluzija da predsednici i premijeri 192 zemlje sveta predstavljaju elitu, gotovo konvent mudrih, koji će učiniti sve za dobrobit čovečanstva. Kopenhagen je, naprotiv, pre bio skup malo razumnih, taštih, egoista, nesposobnih (uključujući i dansko vođenje sednica) ili jednostavno ludih. Ali, time je konferencija bila slika sveta onakvog kakav je svakog jutra kada ustaje. Nenašminkan. Kopenhagen je dokazao da je svet strukturalno nesposoban, a politički nevoljan da zajednički deluje kako bi sprečio katastrofu koja preti u nešto daljoj budućnosti“, piše list „Sarbriker cajtung“.

O konferenciji u Kopenhagenu list Miteldojče cajtung piše:

„Nema nikakvog smisla nastavljati tim putem. Jedina šansa koja preostaje jeste da oni koji u najvećoj meri doprinose zagrevanju planete nešto sami preduzmu – bilo koordinisano na osnovu zajedničkog dogovora ili svaki za sebe bez obzira na to šta rade drugi. Petnaest zemalja sveta zajednički je odgovorno za 80 procenata emisije ugljendioksida – među njima su SAD, Kina i velike članice EU. Sve one tvrdile su u Kopenhagenu da im je više nego stalo do zaštite klime. Sada bi političari te izjave trebalo da sprovedu u delo. A njihovi birači morali bi da ih kontrolišu i smene ako to ne učine“, piše „Miteldojče cajtung“.

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 237 48
Priča o Herkulesu... Kada je nađen, bio je mlada životinja jedva težak 50 grama. Nekako je ispao iz gnezda i otkotrljao se niz padinu. “ Gde je samo mama! Pomalo mi postaje hladno! Gladan sam i žedan!“ Veveričina beba gola i slepa, očigledno je molila za pomoć i pustila je da je polako uzmu dve tople ruke. Kada je nađen, bio je mlada životinja jedva težak 50 grama. Nekako je ispao iz gnezda i otkotrljao se niz padinu. “ Gde je samo mama! Pomalo mi postaje hladno! Gladan sam i žedan!“ Vev...
Com Content 201 48
Eksperimenti nad životinjama... U mnogim slučajevima, ispitivanja na životinjama ne samo da štete životinjama i rasipaju novac; već ona škode i ubijaju i ljude.. sadistički skandalVivisekcija, tj. praksa izvođenja eksperimenata na životinjama, započela je posle uvođenja religioznih zabrana protiv seciranja ljudskog tela. Kada su religijske vođe najzad ukinuli te zabrane, već je bilo prekasno - vivisekcija je već uvedena u medicinske i edukacione ustanove. Procene o broju životinja ...
Com Content 256 48
Delfini, kao i ljudi, prepoznaju imena... Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini dele ljudsku sposobnost individualnog prepoznavanja ostalih članova svoje vrste. Ovo istraživanje vodi novom procenjivanju njihove inteligencije i pokretanju moralnih pitanja o odnosu čoveka prema delfinu. Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini...
Com Content 558 48
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost... U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?  U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Com Content 151 48
Veliki duhovi svog vremena o lovu (1. deo)... Johan Volfgang fon Gete (1749-1832), nemački pesnik " Lov je ipak uvek jedan oblik rata. " Lav Tolstoj (1828-1910), ruski pesnik " Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi samo je jedan korak. " Teodor Hojs (1884-1963), prvi predsednik Savezne Republike Nemačke " Lov je samo kukavički opis za naročito kukavičko ubijanje bespomoćnih stvorenja. Lov je jedan sporedan vid ljudske ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Priča o Herkulesu

Detaljnije »