Ekologija

Najnoviji satelitski podaci utvrđuju kako Severnoatlantska struja više ne postoji, a s njom je nestala i Norveška struja. Te dve tople morske struje zapravo su delovi istog sistema koji nosi nekoliko naziva, zavisno od toga gde se u Atlantskom okeanu nalazi. Ceo taj sistem od ključne je važnosti za planetarni sistem regulacije toplote. Zbog njega Irska i Velika Britanija nisu potpuno zaleđeni, a skandinavske zemlje nisu previše hladne za život. Može se reći kako upravo taj sistem čuva ceo svet od još jednog ledenog doba. Ovaj sistem termohalinske cirkulacije na nekim je mestima danas mrtav, dok na drugim mestima umire.

Jato od 74 kita nasukalo se na jednoj udaljenoj plaži na severu Novog Zelanda, saopštile su tamošnje vlasti. Ovo je drugi takav slučaj u poslednjih mesec dana.
Nađeno je 25 uginulih životinja, a 49 su još bile žive kada su zvaničnici stigli na tu plažu, rekao je predstavnik novozelandskog ministarstva za zaštitu životne sredine Džonatan Maksvel. On je dodao da je još 50 kitova primećeno nedaleko od obale.
"Potreban nam je što veći broj dobrovoljaca, pošto ćemo moći da ih vratimo u more najranije u četvrtak, što znači da treba brinuti o njima u naredna dva dana", rekao je Maksvel.

I manje informisani ljudi  su svedoci da se nešto dešava sa klimom na Zemlji. Sve je očiglednije da je to u direktnoj vezi sa pogubnim uticajem ljudi na ovu planetu – sve nas je više, sve su nam veći prohtevi, a resursi su ograničeni. Prirodni regulatorni mehanizmi su opasno narušeni i sada imamo posledice takvog stanja. Sve izraženije ekstremne klimatske promene jasno ukazuju na to, bilo da su to maksimalne temperature (porast prosečnih i maksimalnih temperatura skoro na svim delovima planete), nagle promene vremena u okviru istog ili na prelazu godišnjih doba, ili pojave poput suša, požara, poplava, uragana, tajfuna i tornada, lokalnih jakih nepogoda sa kišom i ledom, itd.

Oko tri tone ribe (po nekim procenama i preko 3,5 tone) uginulo je u Tamišu kod Pančeva, najverovatnije zbog nedostatka kiseonika, ali za sada nije poznat tačan uzrok manjka kiseonika u vodi, navode u sekretarijatu za zaštitu životne sredine u Pančevu.
"Ovo je najveća ekološka katastrofa ove vrste u Pančevu, ali ne znamo tačan uzrok. Očekujemo analize vode i uginule ribe, koje rade Republički hidrometeorološki zavod i Veterinarski institut", rekao je gradski većnik za ekologiju u Pančevu Vladimir Delja.

TARA - Posle medveda Miloja i mečke Milice i treći mrki medved sa Tare podvrgnut je neobičnoj danonoćnoj prismotri. Ekipa stručnjaka Instituta za zoologiju sa Biološkog fakulteta iz Beograda je i uhvaćenoj mečki Mirki ugradila specijalnu ogrlicu sa satelitskim odašiljačima, koji na svaki sat emituju signale i pokazuju tačnu lokaciju gde se životinje nalaze.

Gusta sirova nafta je već zagadiala više od 110 kilometara obalskog pojasa Luizijane, ugrozivši krhke ekosisteme tamošnjih močvarnih predela i industriju lova i prerade ribe, koja je od vitalnog značaja za ovu američku priobalnu saveznu državu. Vlada SAD je prošle nedelje procenila da iz bušotine dnevno iscuri 12-19.000 barela (1,9 miliona do 3 miliona litara) nafte, što je znatno više od procene „Britiš petroleuma“, koja je iznosila 5 000 barela.
Stručnjaci u Americi predlažu različite pa i sulude ideje u traganju rešenja za curenje naftne bušotine u Meksičkom zalivu. Jedna od njih je i predlog po uzoru na bivši SSSR koji je oštećene bušotine prirodnog gasa „začepljivao“ ubacivanjem male atomske bombe koja je topila okolno stenje.

Trećina svih vrsta biljaka i životinja mogla bi veoma brzo da nestane, upozoravaju Ujedinjene nacije u svom najnovijem izveštaju. Ubrzani ekonomski razvoj u zemljama, poput Kine, Indije i Brazila, preti da uništi trećinu svetske faune i flore, navedeno je u izveštaju koji će ove nedelje biti predočen javnosti.

I dok u zapadnim zemljama raste svest o potrebi da se ugrožene vrste sačuvaju, potražnja zemalja u razvoju za novim količinama sirovina uništava krhke ekostisteme.

Hiljade ljudi u afričkoj zoni Sahel (oblast koja se graniči sa pustinjom Saharom) živi u stalnoj opasnosti od uništenja. Njihov neprijatelj je pustinja koja se sve više širi. Ovaj proces mogao bi da bude zaustavljen šumom ogromnih razmera koja bi bila posađena tako da formira svojevrstan bedem dug 7.000 i širok 15 km, preko čitavog afričkog kontinenta.