Cirkusi

Ljudi su znatiželjni po prirodi i upravo ta osobina dovela je do prve interakcije čoveka sa životinjom. Takođe, ljudska želja za vladanjem, ne samo životinjama već i drugim ljudima, a nažalost i ljudska pohlepa za novcem i moći. Veliku ulogu igra i ljudska sebičnost, želja za posedovanjem i osećaj samozadovoljstva. Važno je da smo mi srećni, da je nama dobro. Ljudski odnos sa životinjom je otišao predaleko, ako se i ne može vratiti, može se zaustaviti.

Životinji ne treba naša "ljubav" kakvu je mi iskazujemo (e.g. naši dodiri, naš ulazak u njihove nastambe, naša želja da se igramo sa mladuncima),a najviše im škodi naša želja da upravljamo njihovim životima misleći da je onako kako mi to vidimo najbolje za njih. Svaka životinjska vrsta i podvrsta različita je upravo zbog svoje jedinstvenosti, i najgore je po životinju kad nešto promenimo u tom skladu. Pa makar i u ime ljubavi.

Ljudima je zabavno ići u zoološke vrtove gledati životinje u njihovim zatvorima. Te životinje su nam lepe, slatke, simpatične čak ih i žalimo, ali kad prođe tih par sati zabave ili znatiželje, mi odlazimo svojim kućama kao da se nikada ništa nije ni dogodilo. Prve životinje su upravo brutalno otrgnute iz svoje sredine, iz svojih domova, od svoje porodice, bez pitanja ili pristanka dovedene u najokrutnije uslove, a zašto? Da bi mogli reći kako je tigar lep i velik, ili kako nas je majmun nasmejao, i kako smo proveli lepo popodne. Ogromna nepravda je načinjena. Pitanje je da li smo mi toga vredni, naših par sati prividnog i izvrnutog zadovoljstva?

Ostale životinje koje se rode u zatočeništvu su uskraćene za ono na šta imaju pravo, što im je dato sa istom važnošću kao i svakom živom stvoru - uskraćeno im je pravo na slobodu i mir. A ko smo mi da se usuđujemo doneti takvu odluku?

Jednako je i sa Delfinima, Kitovima ubicama, Tuljanima i svim životinjama kojima se divimo i smejemo dok svakodnevno zarađuju svoju hranu ispunjavajući naše neprirodne zahteve. Uslovi života koje im namećemo nisu čak ni približno slični onima u divljini. A zašto? Zato da možemo reći kako su Delfini posebne i inteligentne životinje, dok sedimo uz kafu i tek toliko čavrljamo. Slična ili gora priča je sa životinjama u cirkusima, sa svim ostalim životinjama u kavezima (onima za uzgoj, za prodaju, npr. glodarima, pticama i reptilima, psima, divljim mačkama...) sa svim životinjama kojima je ljudska ruka promenila život.

Svi oni koji se bave životinjama, kao profesijom na žalost od velike iskrene ljubavi ne vide da takva ljubav životinji ne samo da ne treba, već je često i uništava. To možda okrutno zvuči, ali zbog našeg neznanja i prevelike želje upravo je tako. Naučnici koji proučavaju neku određenu vrstu, takođe ponekad pređu granicu, i na neki način ipak poremete taj sklad. Sve u ime ljubavi. Ljudi jednostavno moraju imati svoje prste u svemu, zbog pozitivnih ili negativnih razloga svejedno, jer je ishod jednak.

Čak uz svo znanje, niko ne može reći da zna sve o nekoj vrsti, tj. da zna puno ili da je to što tvrdi zaista tako. Svako živo biće i sve na ovoj planeti, ima isključivo važnu ulogu i oduzimanjem samo jedne stvara se haos, za koji mi ne želimo uzeti odgovornost. Žalosno je to što nam je važnije sakriti se i živeti u svojim iluzijama, sebično stvarajući sebi ugodnost na račun drugih bića. Umesto da ostavimo druge životinjske vrste na miru i pobrinemo se za svoju, mi činimo upravo obrnuto. Nađimo utehu i zadovoljstvo u davanju svoje iskrene ljubavi drugim ljudima, kojima ona najviše i treba biti namenjena. Volimo životinje i prirodu izdaleka, sa poštovanjem.

Najgore za sva živa bića (ne zaboravimo da smo i mi životinje, spadamo u sisare) je kad im se oduzme sloboda. Kada ptica ne može ispružiti krila i iskoristiti taj toliko poseban dar letenja, kada riba ne može uživati u čarima okeana i mora, a vuk u prostranstvima šuma i brda. Oduzimanje slobode ubija svačiji duh.Zar je to ono što mi želimo i volimo raditi drugima? Zamislimo da je situacija malo drugačija i da je neka druga vrsta naprednija od nas i da sve sto mi radimo drugim životinjama, oni rade nama. Na žalost možda i ne moramo zamisliti, jer ima dosta ljudi koji to rade i drugim ljudima. Zar želimo biti takvi ljudi?? Zar nam nimalo nije stalo do poštovanja slobode drugih??

Pomozimo onima kojima ipak sada treba naša pomoć, a sve one u čije živote još nije kročio čovjek najbolje je da ostavimo na miru!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 21 48
Foto galerija akcije povodom Svetskog Dana zaštite životinja... Akcija povodom 4.oktobra, Svetskog Dana zaštite životinja- štand na Trgu Nikole Pašića    Klikni na sliku za uvećan prikaz Klikni na sliku za uvećan prikaz ...
Com Content 1544 48
Trećini biljaka i životinja preti istrebljenje... Trećina svih vrsta biljaka i životinja mogla bi veoma brzo da nestane, upozoravaju Ujedinjene nacije u svom najnovijem izveštaju. Ubrzani ekonomski razvoj u zemljama, poput Kine, Indije i Brazila, preti da uništi trećinu svetske faune i flore, navedeno je u izveštaju koji će ove nedelje biti predočen javnosti. I dok u zapadnim zemljama raste svest o potrebi da se ugrožene vrste sačuvaju, potražnja zemalja u razvoju za novim količinama sirovina uništava krhke ekostisteme.  Izvor:...
Com Content 346 48
Početak kraja života kakvog poznajemo na planeti Zemlji?... Poslednji izveštaji iz Međunarodne Unije za konzervaciju Crvene liste prirode (International Union for the Conservation of Nature’s  Red List), IUCN – baza podataka za procenu globalnog statusa 1,5 miliona naučno imenovanih vrsta na Zemlji – označava sa velikom sigurnošću da ćemo izgubiti polovinu svih vrsta do 2150. godine. Biocentričko rešenje Komentari Pola Votsona, osnivača i predsednika organizacije ''Sea Shepherd'' (''Morski pastiri'') Da li čovečanstvo ima budućnost? Mi sada ž...
Com Content 548 48
Održan protest ZA SRBIJU BEZ KRZNA!... Povodom velike manifestacije Svetski dani informisanja protiv krzna (WIDAF), udruženje "Sloboda za životinje" organizovalo je protest protiv krzna pod nazivom: "ZA SRBIJU BEZ KRZNA!" koji je održan u subotu, 14.02.2009 u Beogradu na Trgu Republike od 14-16h. Cilj ovog protesta je da skrenemo pažnju javnosti na svu okrutnost industrije krzna i besmisao ubijanja životinja u svrhu proizvodnje krznene odeće zbog mode i glamura, kao i  na posledice po životnu sredinu i da probudimo saosećajnost...
Com Content 1474 48
Apel Pola Makartnija i Rađendra Pačaurija... Prenosimo Vam Apel poznatog pevača Sir Paul McCartney (Pol Makartni) i Rajendra Pachauri (Rađendra Pačauri), pismom kojeg su uputili gradonačelnicima svih gradova. Pačauri je predsedavajući Međunarodnog panela za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) od 2002. godine, i u decembru 2007. je, kao predstavnik IPCC, podelio Nobelovu nagradu sa Alom Gorom, za nastojanja u oblasti zaštite životne sredine. Prenosimo njihovo pismo upućeno gradonačelnicima: Apel Pola Maka...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Foto galerija akcije povodom Svetskog Dana zaštite životinja

Detaljnije »