U ovom broju...

• Uvod
• Pokolj 325.000 beba foka u Kanadi!
• Patnja pasa na ulicama Beograda
• Humani program "uhvati-steriliši-pusti''?
• Sastanak na nivou Grada
• Balkanske ''-jade'': slaninijada, kobasicijada,gusanijada
• Vesti

Uvod

Svake godine u zimskim mesecima primitivan običaj svinjokolja u Srbiji i Crnoj Gori dobija oblik vašara. Manifestacije koje se nižu jedna za drugom(Slaninijada, Kobasicijada, Gusanijada) kraće nazvane- Balkanske ''jade'' u pravom smislu reči predstavljaju JADE za životinje.

Njihova životinjska braća u gradovima, napušteni psi lutalice, trpe posebno na ulicama Beograda, nehumane metode hvatanja, trovanja od kojih danima umiru u mukama, pa se čak i ubijaju vatrenim oružjem i u kafilerijama završavaju na okrutan način.

A kako je životinjama u drugim zemljama?
Ništa bolje, upravo se približava najveći pokolj morskih sisara na svetu...

Pokolj 325.000 beba foka!

Pokolj 325.000 beba foka u Kanadi!
U Norveškoj nova grana krvavog turizma!

Udruženje Sloboda za životinje će se 15. marta 2005. priključiti svetskim protestima protiv ovog zločina zbog profita, tako što će uručiti protestno pismo Kanadskoj i Norveškoj ambasadi.

Pre nešto više od tri godine (između 2003. i 2005.), Kanadsko ministarstvo ribolova i okeana objavilo je zastrašujuću kvotu za ubijanje od 975.000 beba i odraslih 'harfastih' i 30.000 odraslih 'hood' foka.Tokom 2004. ubijeno je 365.971 foka, dok je 283.497 'harfastih' foka ubijeno u sezoni 2003. U 2002. lovci na foke pobili su preko 312.000 foka iako je kvota za ubijanje bila postavljena na 275.000.

Za ove kvote nema nikakvog naučnog opravdanja, jer su tehnike brojanja foka bile čista slobodna procena. Pored toga, na svaku ubijenu foku, još jedna je ubijena i nestala pod ledom, a te foke nisu ušle u konačan broj. Prema kanadskoj vladi ovaj lov neće štetiti populaciji foka, ali činjenice govore drugačije. Kad su prvi evropski istraživači stigli na istočnu obalu Kanade, procenjuje se da su tamo zatekli 30 miliona foka ('harfaste' foke činile su 80% tog broja). Zbog nemarnog lova u prošlosti, Kanada je dopustila da se početkom 1970-ih broj foka smanji na 1,8 miliona. Sada pak tvrde da danas postoji 'zdrava' populacija od 5,2 milijuna foka, no istovremeno priznaju da nisu napravili temeljno istraživanje od 1999.

Naučnici i stručnjaci za pitanja čovekove okoline veruju da je lov pretnja opstanka te vrste. Samo u protekle četiri godine krajnje okrutnim metodama - razbijanjem glave harpunima ili, ređe, hicima iz pušaka - ubijeno je preko milion 'harfastih'foka.

Zašto protestvovati protiv pokolja foka u Kanadi?

Ubijanje foka je neverovatno okrutno (nalazi su pokazali da je 42% tih beba bilo živo oderano), pretnja je opstanku vrste, to je pokolj zbog luksuznih i snobovskih odevnih predmeta i kao takav potpuno nepotreban, bebe se ubijaju pred očima njihovih majki, ubijaju se tek rođene bebe foka (oko 95% ubijenih foka su bebe stare manje od četiri nedelje).

Više informacija o ovom strahovitom pokolju možete naći na sledećim sajtovima: www.seashepherd.org i www.harpseals.org na kojima možete čuti poruku američkog glumca Martina Sheena koji se takode priključio protestu i govori protiv lova na foke, takođe možete videti krvavu foto galeriju i potpisati peticije protiv pokolja foka.

Patnja pasa na ulicama Beograda

U Srbiji i Crnoj Gori, a posebno u Beogradu, već je dugi niz godina prisutan problem napuštenih pasa o kojima gotovo da niko ne brine. Na ulicama se dešavaju nehumane metode hvatanja pasa, trovanja od kojih psi danima umiru u mukama, pa se čak i ubijaju po gradu vatrenim oružjem. U gradskoj kafileriji u naselju Ovča mnoge od ovih životinja okončavaju svoj život, kako svedoci potvrdjuju, na okrutan način. I pored otpora koga pojedina društva i pojedinci pružaju, za gradske vlasti je do sada bio “najefikasniji” metod rešavanja napuštenih pasa – ubijanje!

Godišnje se kod nas ubije 15.000 do 20.000 pasa od čega je samo u Beogradu prošle godine ubijeno oko 6.700 pasa.

Zbog velikog broja ovih izmučenih životinja, društva za zaštitu životinja i mnogi ljubitelji životinja, i pored najbolje volje ne mogu mnogo da učine. Sve se svodi na individualne pokušaje da se bar neki mali procenat pasa održi u životu, uz veliko angažovanje ljudi i ulaganje nerava i novca od uglavnom anonimnih velikih ljudi. Dva postojeća privatna “no kill” azila, u kojima psi žive sve do svoje smrti, su prebukirani i nisu do sada pomagani od strane države. Svakodnevno vlasnici ovih azila ulažu ogroman napor da bi očuvali u životu svoje usvojene pse u pristojnim uslovima.

Humani program- ''uhvati-steriliši-pusti''?

I “najhumaniji ”od svih dosadašnjih ponuđenih i sprovodjenih programa za te izmučene životinje nije olakšanje njihovih muka.

Elvir Burazerović – predsednik "ORCA" kaže:
“Beograd je pre četiri godine doneo human program, ali nažalost, nije do kraja sproveden. Zbog toga sada imamo haos na ulicama. ORKA predlaže da se u Beogradu, zbog velikog broja pasa, sprovede CNR program, odnosno "uhvati-steriliši-pusti" program. To je koncept vraćanja jednog dela, 20%, populacije zdravih neagresivnih CNR pasa na prvobitna staništa. Cilj je stabilizacija populacije, a onda smanjenje broja lutalica. Program koji predlaže ORKA ukida mogućnost razmnožavanja, psi se neagresivni vraćaju na svoje stanište i umiru prirodnom smrću.“

Šest društava za zaštitu životinja -"ORCA", "Help Animals", "Noa", "OAZA", "Opstanak", i "SoS Animals" potpisalo je ugovor o saradnji i izabrali su za svog predstavnika Elvira Burazerovića predsednika "ORCA". (Ovaj sporazum Udruženje Sloboda za životinje nije potpisalo zbog procene da bi došlo u situaciju da odobrava ubijanje velikog procenta pasa sa ulica Beograda.) Zahvaljujući ovom potezu, sa tim predstavnikom udruženja su uključena u rad Inicijativnog odbora za rešavanje problema pasa lutalica u Beogradu.

Sastanak na nivou Grada

Inicijativni odbor oformljen je 25.02.2005.g. u Velikoj Sali gradske uprave u službi za komunikaciju i koordinaciju odnosa sa građanima. Na sastanku, kojim je predsedavala Snežana Voštinarov, prisustvovali su predstavnici udruženja za zaštitu životinja, predstavnici prosvete, nevladinih organizacija, sekretarijata za zaštitu životne okoline, veterinarskog fakulteta, saveta gradskog arhitekte i supruga holandskog ambasadora. Sadašnja Gradska Vlada hoće da donese novi program za rešavanje problema sa obaveznim čipovanjem svih pasa i mačaka ( koje se primenjuje samo u tri Evropske zemlje visokog standarda) i organizovanjem gradskih i NVO prihvatilišta. Još je neizvesno da li će podržati Ustavni član i zakon o zaštiti životinja. Koliko saznajemo planirana su i prilična sredstva.

Interesantno je, a i značajno, da na sastanku nije bio niko od pozvanih iz Uprave za veterinu koja je zakonski jedina nadležna za rešenje ovog problema.

Udruženje za zaštitu životinja Sloboda za životinje u svakom slučaju pozdravlja napore Grada ka traženju dobrog rešenja. Jedan korak napred jeste i uključivanje udruženja za zaštitu životinja u rešavanje problema bez obzira što je iza saveza realno veoma mali broj raspoloživih ljudi.
Da li će ovo biti smanjenje patnje životinja na ulicama Beograda ili samo "dobar posao" na štetu ili po cenu života pasa, koji će posle nekoliko godina opet ostaviti nerešen problem iza sebe – ostaje nam da vidimo. U svakom slučaju svim pozitivnim rešenjima Udruženje Sloboda za životinje daće prostora u svojim e-mail izdanjima časopisa ili u svojim novinama u pripremi.

Reagovanja: Balkanske ''-jade''
(slaninijada, kobasicijada, gusanijada)
ili životinjski jadi?

Udruženje Sloboda za životinje traži zabranu običaja krvavih manifestacija klanja životinja i njenih medijskih podrški!

Svake godine u zimskim mesecima primitivan običaj svinjokolja u Srbiji i Crnoj Gori dobija oblik vašara. U medijima se svakodnevno susrećemo sa senzacionalističkim vestima kao što su:

''Prvenstvo u klanju svinja na etnofestivalu "Šovske zabijačke" u Ravnom Selu!'', "Koljem zato što volem", ''18. svetska slaninijada u Kačarevu'' "Prase izujedalo pobednika!" Često se govori da je to deo tradicije i prilika za zabavu i narodno veselje. Nažalost ovaj primitivizam koji je u mnogim zemljama zabranjen kod nas dobija čak i medijsku podršku.

Udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje traži da se ovakve manifestacije zabrane, po ugledu na Evropsku Uniju koja je tu okrutnu, primitivnu i nehigijensku praksu već odavno zabranila. U mnogim zemljama širom sveta je zabranjeno svako medijsko prikazivanje mučenja, ubijanja ili klanja životinja sem ako je u svrhu traženja njihove zaštite. Naravno, kako sve što se dešava sa životinjama ima krajnju instancu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Sloboda za životinje će ovaj zahtev uputiti i na tu adresu ali i apelovati na medije da ne prikazuju i ne promovišu u svojim medijskim izveštajima ovakve manifestacije.

Trebala bi dobro razmisliti koje običaje treba sačuvati, a koje zabraniti zakonom pre nego što to ne uslove države Evrope i sveta. Srbija i Crna Gora mora početi da menja svoj odnos prema životinjama, svoje okrutne običaje kao i svoje loše zakone.
Ustavnim pravom za životinja i zakonom o zaštiti životinja Srbija i Crna gora mogle bi dati jedan pozitivan primer.

Poštovani čitaoci, šta vi mislite o ovome? Rado ćemo saslušati svako Vaše mišljenje, komentar i odgovoriti na sva Vaša pitanja u vezi ove teme.

za Udruženje''Sloboda za životinje''
Snežana Milovanović, predsednica

Kontakt telefon: 064/168-55-75
Komentare i pitanja šaljite na e-mail adresu:
kontakt@sloboda-za-zivotinje.org ili direktno ovde

Izdvajamo:

ANTI LOVNI VIDEO!
"Teror u sumi"
Niste videli film? Pogledajte ga na nasem sajtu!

******************


Osam lovačkih laži!
LOVCI NAM NISU POTREBNI!
Argumenti za ukidanje lova

********************

Brošura Osam prehra- mbenih laži
Ono što ima oči intelige-
ntni ljudi ne jedu!Osam najčešćih zabluda uvezi ishrane


********************

Pokolj beba foka

Kanadska vlada traži što više načina kako bi profitirala od svog godišnjeg, subvencionisanog pokolja. Trenutno Kanada izvozi fokino (neštavljeno) krzno i kožu, ulje i meso.

Zbog novog modnog trenda, potražnja fokinog krzna i kože naglo je porasla, posebno u Evropi. Harpseals.org tako izveštava da modni kreatori kao što su Prada i Dolce & Gabbana prodaju odevne predmete od fokinog krzna.

Kanada je prošle godine prodala neštavljeno krzno u 11 zemalja, od kojih su Norveška, Nemačka, Grenland i Kina kupile najveće količine.

****************

Svinjokolje u Srbiji

Svinje su senzibilne i osetljive životinje, a po nekim istraživanjima su inteligentnije i od pasa. Sa živčanim sistemom gotovo identičnim ljudskom, svinje su pri klanju svesne noža i osećaju intenzivnu bol identično kao i čovek.

Klanje svinja na etnofestivalu "Šovske zabijačke" u Ravnom Selu po mnogo čemu je jedinstveno:
Koljem zato što volem
Sremci kasape po tradiciji - nožem u glavnu arteriju, a Bačvani "humano" - metkom u čelo.

Dečak od 14. godina
Aleksandar Latuški iz Sivca premi jerno klao u ekipi koja je odnela ovogodišnji pozlaćeni pehar! Obrisao krv s noža i dlanova pa nestao iza tezge.

U tradicionalnoj opštoj trci za svinjčetom, na 18. svetskoj slaninijadi u Kačarevu, trijumfovao Stojče Nikolić! Prase izujedalo pobednika.

Žitelji najmasnijeg sela na svetu učesnike igre "Uhvati me ako
možeš" obradovali poludivljim prasetom, namazanim uljem.

Na kraju fešte, svinje i ono što je od njih ostalo trebalo je još samo pretvoriti u ljute kobasice.

***************

Pir lovaca na Zlatiboru

Na Saboru Lovaca koji je i ove godine održan na Zlatiboru, u velikoj hajci na vukove i lisice, lovci iz svih zemalja u okruženju, tom prilikom ulovili tri vuka. Zato što su istrebili vukove u svojoj zemlji, dolaze u našu da nastave svoj krvavi pir, objašnjavajući to održavanjem tradicionalnog prijateljstva i ljubavlju prema prirodi.

Formulari za glasanje

1.ZA Ustavna prava životinja

2.ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove

Formulare sa čitko popunjenim svim rubrikama pošaljite poštom na adresu našeg Udruženja:

Udruženje za zaštitu životinja "Sloboda za životinje", Cvijićeva br. 62 , 11000 Beograd

*******************

Newsletter prijava

1.PRIJAVITE se da primate Newsletter ovde.
2.ODJAVITE se ako ne želite više da primate Newsletter ovde.
3.PREBACITE se na čitanje SAMO TEKSTUALNE verzije Newsletter-a ovde, ukoliko imate teškoća sa otvaranjem slika.

Arhiva

Čitajte prethodne brojeve Newslettera!

Hvala što čitate naš časopis!