U ovom broju...
- Uvod
- Tribina povodom nedelje protiv ubijanja životinja
radi krzna i ''sporta''
- Masovno ubijanje ptica i drugih životinja - uzroci
koji su doneli posledice!
- Gostovanje na TV M 84
Uvod
Svake godine 90 miliona životinja umiru
zbog krzna!
Svake godine 90 miliona životinja mora da umre na
najstrašniji način zbog industrije krzna. Životinje, kao nerci ili
lisice, koji su navikl da žive odvojeno i stalno su u pokretu, drže
se u kavezima veličine pivskog bureta. Rane na šapama od udaranja
o žičanu ogradu se ne leče jer se to ne isplati. Jedva 10% životinja
preživi zatvor do ubijanja posle 6 meseci. One umiru pre toga od
stresa ili bolesti. Najveći deo je uznemiren ovakvim stanjem, grize
jedna drugu ili svoje šape...
Povodom nedelje protiv ubijanja životinja zbog
krzna i “sporta”
Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda
za životinje”, poziva sve članove, kao i one koji
to žele da postanu i koji pokazuju interesovanje za patnje životinja
u današnjem vremenu, na projekciju antilovnog
filma
“Teror u šumi i poljima”
u nedelju 28. 11. 2004.g. u 17h,
u Domu Omladine Beograda,
sala na I spratu,
ULAZ JE SLOBODAN
( klikni
za uvećan prikaz) Ovom prilikom pozivamo novina re i
urednike svih medijskih kuća da prisustvuju ovoj tribini i da daju
svoj doprinos zaustavljanju masovnog ubijanja životinja, zaustavljanju
njihovog zlostavljanja i mučenja tako što će podržati akciju uvođenja:
Ustavnog prava za životinje, zakona o zaštiti životinja
i zakona o zabrani lova!
Ako želite napraviti emisiju za radio, TV, članak za novine povodom
ove akcije, kontaktirajte
nas radi saradnje.
Kompletan materijal za Vas članak ili emisiju možete dobiti na našem
sajtu, na adresi: www.sloboda-za-zivotinje.org
.
Zahvaljujemo na Vašoj podršci!
Za Udruženje"Sloboda za životinje" ,
Snežana Milovanović,predsednik
kontakt@sloboda-za-zivotinje.org
Životinje nisu naše vlasništvo da bi smo
se odevali njima.
Danas kada postoji toliko mnogo odličnih zamena za
kožu, krzno i vunu zaista nema potrebe da koristimo životinjsku
kožu kako bi zaštitili sopstvenu. Za izradu svakog vunenog džempera,
kožnog kaiša, jakne ili kakvog krznenog detalja životinje bivaju
mučene i kasapljene na način koji bi svaku saosećajnu osobu zaprepastio.
Ovce, krave, lisice, zečevi, vidre i ostale životinje koje se koriste
u industriji zbog nekog od svojih svojstava osećaju bol i pate baš
kao psi i mačke o kojima vodimo računa u našim domovima. One se,
pak, ubijaju električnim šokovima, meso im se kida i seče, vratove
im brutalno lome ili uzduž prerezuju često bez ijednog anestetika
koji bi im ublažio bol.
Pridružite se dobrim ljudima bilo gde,
skinite odeću i obuću napravljenu od životinja i podržite odevanje
zbog kojeg životinje neće patiti!
Masovno ubijanje ptica i drugih životinja
i masovno razmnožavanje gubara - uzroci koji su doneli posledice!
Kako prenose novine Danas, Dnevnik i Glas javnosti:”
Napad gubara na šume valjevskog kraja, koji se proširio na voćnjake
i povrtnjake, ravan je katastrofi, tvrde nadležni u Kolubarskom
okrugu. Seljaci i stručnjaci sa ovog područja kažu da je "potpun
golobrst" vidljiv na oko 1.200 hektara, a "delimičan"
na gotovo 2.000 hektara šuma, voćnjaka, jagodnjaka i povrtnjaka.”
Šta se ustvari dešavalo? Prema podacima preduzeća “Srbijašume”,
gubari su položili jaja na blizu 150.000 hektara naših šuma. Nisu
bile pošteđene ni šume Fruške gore. Zahvaljujući velikom broju sitnih
duguljastih dlačica, gusenica gubara se okači o paučinastu nit,
sa koje je skine vetar.
U zavisnosti od jačine strujanja vazduha, gusenica gubara može leteti
i nekoliko desetina kilometara pre nego što se ponovo prizemi. Omiljena
hrana ovih insekata je hrastov list, ali sve više napadaju i bagrem,
topolu i sve vrste drvenastog voća Opasne štetočine napadaju jabuku,
šljivu, trešnju, dunju, vinovu lozu, a manje krušku, orah i dud.
Gusenice, hraneći se, potpuno uništavaju lisnu masu. Usled golobrsta
u šumama se smanjuje prirast stabala, a u voćnjacima dolazi do gubitka
prinosa i smanjene rodnosti sledeće godine. Ukoliko se golobrst
nastavi i sledeće godine, može doći do sušenja stabala.
 Po
rečima Dr Vojislava Vasića, direktora Prirodnjačkog muzeja, i jednog
od najvećih stručnjaka za ptice na području Balkana:
“ Trenutna situacija govori o potpunom poremećaju prirodnog
sistema. Kada se priroda pusti na miru populacije različitih životinjskih
vrsta kontrolišu jedna drugu. Međutim, sada je takvo stanje, da
populacije više nisu vitalne i sistem uzajamne kontrole je potpuno
poremećen.
Kada se ptice i druge ugrožene životinje, masovno uništavaju dolazi
do toga da se prirodni mehanizam jednostavno pokvari. Treba da se
naglasi da napad gubara nije prirodna nepogoda već neprirodna.
Čovek pokušava to da sanira i interveniše skupim
i otrovnim sredstvima, što takođe ima svoje posledice. Većina gusenica
se od ptica štiti tako što gomila koncentraciju gorkih tanina iz
lišća. Zbog toga one ptice koje jedu gusenice tako tempiraju svoje
gnežđenje da hrane svoje mladunce u rano proleće kada je niska koncentracija
tanina. Ovde nije toliko reč o direktnom lancu ishrane već o slici
potpuno porušenog ekosistema u kome učestvuje čitav niz različitih
životinjskih i biljnih vrsta.“
Država se žali na privatne vlasnike šuma jer ne učestvuju
u akcijama suzbijanja ove pošasti. Protiv onih koji nisu preduzeli
mere zaštite podnete su krivične prijave.
Sada se postavlja pitanje zašto do sada nije bilo krivičnih prijava
od strane države za pojedince i lovačke saveze koji su iznajmljivali
lovišta, zemljišta i čitava poljoprivredna dobra lovno-turističkim
agencijama, što našim što stranim?
Gostovanje na TV M 84
Kako bi što bolje javnost upoznala sa svojim kampanjama Udruženje
''Sloboda za životinje'' gostovalo je na Novosadskoj televiziji
M 84, u emisiji ''Orka Eko Zoo'' koja
se bavi životinjskim svetom. Osim predsednice Udruženja, Snežane
Milovanović i aktivistkinje Nađe Budimirović, gošća u emisiji bila
je i internacionalni kinološki sudija, Biljana Džigurski.
 Tema
emisije bila je akcija Udruženja sprovedena od 4. do 10. oktobra
2004.god. u Beogradu, na Trgu Nikole Pašića, kada su aktivisti obeležili
4. oktobar Svetski dan zaštite životinja. U tih nedelju dana aktivisti
su sproveli akciju prikupljanja potpisa za dve peticije „ZA Ustavno
pravo za životinje“ i „ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove
bez lova“ . Sve prikupljene potpise, a bilo ih je za obe peticije
ukupno 4330, Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za
životinje” predaće Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine,
Dr Aleksandru Popoviću .
Za gledaoce je veoma zanimljivo bilo da čuju
da se Udruženje ‚‚ Sloboda za životinje‚‚ zalaže da se za sad bar
jedno lovište pretvori u Park Prirode u kome neće biti lova. U njemu
bi aktivisti Udruženja hranili ptice sa žitom (za sada je obezbeđeno
500 kg). Takvi nacionalni parkovi postoje svuda u svetu i pokazali
su svoju opravdanost. Osim ovih podataka pomenuta je i afera o balkanskim
pitcama kao i ostale nezakonite radnje koje se dešavaju u oblasti
kako lova tako i samih životinja.
Na pitanje voditelja Đorđa Relića kako da se takvim
stvarima stane na kraj svi u studiju složili su se da je veoma bitno
da se što pre u Ustav Srbije uvede zakon kojim će se štititi životinjska
prava. Pomenute su takodje i teme koje se tiču samog grada Novog
Sada, nepostojanja azila za pse i mačke gde je po rečima Biljane
Džigurski to problem gradske vlasti koja bi morala, ali ne rešava
ova i slična pitanja. Pošto su aktivisti Udruženja vegeterijanci
bilo je reči i o tome koja je razlika izmedju vegana i vegeterijanca,
a voditeljaka Ana Relić zamolila je aktivistkinju Nadju da gledaocima
opiše kako izgleda njena ishrana.
Pored ovog gostovanja u Novom Sadu, napravljen je prilog o našoj
akciji na TV Pancevu koji je emitovan u lokalnim
vestima a takodje je i Studio B snimio prilog za
svoju emisiju Tri tacke .
|
