U ovom broju...
- Izveštaj o Akciji povodom 4.oktobra, Svetskog
Dana zaštite životinja
- Reakcije građana
- Reakcije medija
- Formulari za glasanje
- Foto galerija akcije
Izveštaj o Akciji povodom 4.oktobra, Svetskog Dana
zaštite životinja
 Udruženje
za zaštitu i prava životinja “Sloboda
za životinje” je u periodu od 4.do10.oktobra 2004.god., organizovalo
akciju povodom 4. oktobra - Svetskog dana zaštite životinja. Na
TrguNikole Pašića u Beogradu svi prolaznici su mogli su da daju
svoj doprinos i pridruže se ovoj akciji, te da daju svoj potpis
za životinje. Moto akcije Udruženja za zaštitu i prava životinja
bio je da se svi podsetimo da: „I životinje osećaju radost, bol,
patnju, i one imaju dušu“, a to se ogledalo kroz potpisivanje
dve peticije: „ZA Ustavno pravo za životinje“ i „ZA pretvaranje
lovišta u nacionalne parkove bez lova“. Obe ove inicijative Udruženja
izazvale su povoljne reakcije kod prolaznika, kao i velik odaziv
tokom potpisivanja. Pokazalo se da u Beogradu kuca jedno veliko
i toplo srce za životinje. Mnogi ljudi su pozdravili akciju i bili
su veoma zahvalni što mogu dati svoj glas, i tako izraziti ono što
i sami osećaju.
Za „Ustavno pravo za životinje“ prikupljeno
je 2163 potpisa, a „ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove
bez lova“ prikupljeno je 2167 glasova, ( u posebnim listama, zbog
velike želje najmladjh, omogućeno je i njima da daju svoj glas za
životinje – sakupljeno je 139 glasa ). Akciju je pratilo
i otvoreno pismo upućeno Ministru nauke i zaštite životne sredine
Dr. Aleksandru Popoviću, kao apel za pomoć za zaštitu životinja.
Razlog tome je, što zakone koji se dotiču
životinja prave samo ona ministarstva koja se bave eksploatacijom
i korišćenjem životinja, (lov, stočarstvo i prehrambena industrija),
i koja do sada ništa nisu učinila da se reše oslovljeni problemi
vezani za zaštitu životinja, a navedeni u otvorenom pismu.
Naprotiv! Da li su ipak i oni koji imaju pojam „zaštita“ u svom
opredeljenju dužni i pozvani da preduzimaju i normativne i praktične
aktivnosti da bi zaštitili životinje u svojim prirodnim staništima?
Ako se Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine smatra „potpuno
nekompetentnim“ i nema uticaja na donošenje zakona u toj oblasti,
onda je to javno priznanje da je termin „zaštita “, dolaskom DSS-a
na vlast, samo formalno „prišiven“ Ministarstvu nauke. Za sada je
izvesno da tu niko ne zastupa zaštitu životinja.
 Poziv
Udruženja „Sloboda za životinje“ da se glasovi svih udruženja ujedine
po pitanju uvođenja ustavnog prava za životinje, spremno su prihvatila
udruženja „Orka“ iz Beograda, Društvo za zaštitu životinja i prirode
„Đurđevo“ i „Orka“ iz Novog Sada. Ovo je prilika da se pozovu i
ostala udruženja za zaštitu životinja da se pridruže i podrže ovu
akciju, bez obzira na razlike u domenima svojih praktičnih delovanja.
Iz svih aktivnosti i na međunarodnom i na našem planu, pravo na
život životinja u skladu sa njihovom vrstom je zajednički minimum.
Predlog Ustavnog člana: „Svaka životinja
ima pravo na život u skladu sa svojom vrstom. Intervencije su dozvoljene
samo u slučaju javnog interesa u okviru zakona“ se odnosi
na ljude, jer je samo ljudskoj vrsti svojstveno da vrši organizovane
i smišljene genocide nad svojom vrstom pa i nad životinjskim vrstama,
te je i ljudima i životinjama potrebna pravna zaštita.
Formulari za potpisivanje „Sloboda za životinje“
nemaju oznake ni jednog udruženja i mogu ga preuzeti
sva udruženja sa našeg sajta. Činjenica je, da su aktivnosti
udruženja za zaštitu životinja, a i pojedinaca, zadnje četiri godine
bila usmerena u pravcu predloga o donošenju Ustavnog prava za zaštitu
životinja. Svi predlozi dostavljani su zadnjih nekoliko godina Vladama
SR Srbije, Ministarstvima, kao i političkim partijama. Da je neko
od nadležnih ozbiljno shvatio predlog Ustavnog prava za životinje
i uvođenje institucije Ombudsmana – nadležnih advokata pri sudu,
(koji bi imali obavezu da reaguje u slučaju teže povrede prava životinja),
sigurni smo da ne bi bilo ni Italijana osuđenih za šverc dva miliona
ubijenih ptica, i ostalih afera krijumčarenja ptica i divljači sa
naših područja!
Za sad, kod nas je donet prednacrt «Zakona o veterinarstvu
koji je osnov za razvoj poljoprivrede, stočarstva i prehrambene
industrije u celosti.» koji u sebi sadrži jedan član Zakona o dobrobiti
životinja. Da li je to put da se izbegne, ili u najboljem slučaju
odloži unedogled, donošenje konkretnih zakona za zaštitu životinja,
što je za same životinje još gore nego što je bilo? U međuvremenu,
zvaničnici govore o planovima izgradnje mešovitih fabrika za „konfekcioniranje“
mesa divljači, i ako uporedo iznose podatke „ da više nema divljači
kao što je bilo nekada, jer je veliki broj lovokrađe zbog koje je
tri puta veći broj ubijene divljači nego u regularnom lovu”.
„Sloboda za životinje“ će predati potpise Dr Aleksandru
Popoviću sa zahtevom da se proporcionalna teritorija lovišta pretvori
u nacionalne parkove bez lova.
Ovih 2167 glasova ZA pretvaranje lovišta
u nacionalne parkove bez lova, zaslužuju da bar jedan deo od 8 800
000 hektara lovišta postane nelovno područje. Proporcionalno na
registrovanih oko 100 000 lovaca, znači da 2167 glasova zaslužuju
da 190 696 hektara postane nelovno. I to je pored ostalog naš zahtev
jer su životinje u lovištima nacionalno blago svih građana.
Reakcije građana
 Neki
od potpisnika peticije iz unutrašnjosti pričali su nam o tome kako
se kod njih na imanjima divlje životinje sklanjaju da bi pobegle
ispred lovaca u sezoni lova. Oni ih hrane i poje. Ali dešava se
i to da oni na svom imanju ne mogu da spreče lovce koji hoće da
ubiju životinje. Pitali su da li je moguće doneti zakon da se to
zabrani tako da mogu oni koji su protiv lova na svom imanju lovcima
reći ne. Neki su ponudili žito za hranjenje ptica na područjima
koja se pretvore u nelovna.
Bilo je posetilaca iz Engleske koji su objasnili
da se i tamo lov postepeno ukida i usput se požalili na to da su
već dugo godina vegetarijanci i da kad dođu u Srbiju imaju problem
jer nemaju gde da se hrane. Sličan problem imala je i grupa mladih
Slovenaca koja je došla na štand da pita da li u Beogradu postoji
bar jedan vegetarijanski restoran gde bi mogli da ručaju. Među njima
je bio i Kuhar Robert vlasnik poznatog i dobrog vegeterijanskog
restorana „Vegedrom“ u Ljubljani. Govorio nam je o hepeningu koga
je priredilo društvo „Osloboditev živali“ uz velike pohvale, na
kome je među skoro 5000 ljudi bio i on prisutan. Sve ih je zajedno
obradovalo to da se i u Beogradu pojavilo slično udruženje. Inače
u našoj zemlji restorani nemaju ni jedno vegetarijansko
jelo u jelovniku. Jedan bračni par iz Nemačke je prišao da pita
da li i oni mogu potpisati peticiju, jer se i u Nemačkoj takođe
zalažu za ukidanje lova.
 Ipak
najdraži posetioci štanda bili su bivši lovci koji su konstatovali
da su i oni sami uvideli da je sve ono što Udruženje za zaštitu
i prava životinja “Sloboda za životinje” govori istina, zato su
došli da potpišu
peticiju. Neki su doveli i svoju već odraslu decu da daju
svoj potpis. Dobili su najiskrenije čestitke od članova udrženja.Bilo
je među posetiocima i aktivnih lovaca. Oni su uglavnom bili potpuno
zaprepašćeni. Pitali su zašto se “Sloboda za životinje” ne bori
protiv krivolovaca zbog kojih je broj ulovljenih životinja bar deset
puta veći od zvaničnih izveštaja. Govorili su i oni da su protiv
masovnog ubijanja i šverca koji se već godinama odvija. Na pitanje
članova udruženja zašto su do sada ćutali o svemu tome, rekli su
da neki lovački krugovi imaju zaštitu u političkom, vojnom i u policijslom
vrhu i da oni tu ništa ne mogu.
Nasu akciju podržali su i advokati koji su ponudli
svaku pomoć u pravnom smislu. Nadamo se da će to biti prvi advokati
koji će ubuduće reagovati na sudu za teže povrede prava životinja
na život u skladu sa svojom vrstom.
Mnogo članova drugih udruženja za zaštitu životinja
iz Beograda, Pančeva i Požarevca su takođe dala svoju podršku potpisima
i pozivom na saradnju.
Za Udruženje"Sloboda za životinje" ,
Snezana Milovanovic, predsednik
kontakt@sloboda-za-zivotinje.org
|
