Božićna poruka

Udruženje "Sloboda za životinje" poziva na saosećanje prema životinjama i ljudima

JE LI I NJIMA SRETAN BOŽIĆ?

Kao već ko zna koliko puta, opet nam dolazi Božić, najlepši hrišćanski praznik i svi praznici koji posle toga slede. Kao već nekoliko puta od početka rada našeg udruženja, tim povodom šaljemo apel za prestanak masovnog ubijanja životinja u vreme praznika. U vreme kada se najviše govori o ljubavi, saosećanju i miru, iza bleštavila lampica, ukrasa, veštačkih i posečenih stabalca, događa se upravo ono suprotno: najveći pokolj životinja. Ko je ikada imao neku zivotinju za svog ljubimca, dobro zna da zivotinje, isto kao ljudi, imaju karakter i fina osecanja, a takodje osecaju strah, bol, patnju i zapomazu kada ih kolju. Životinjama je njihov život isto mio, jedan jedini i žele ga živeti.

PRAZNICI SU ZA LJUDE DANI VESELJA, A ZA ŽIVOTINJE DANI ŽALOSTI.

Većina životinja u današnjim modernim farmama nemaju nikakvu udobnost i provode ceo svoj život u betonskim štalama, u nemogućnosti da dišu svež vazduh, igraju se ili rade bilo šta drugo što im je u prirodi. U najmanje deset klanica koje su aktivne u Srbiji, godišnje se ubije barem milion i dvesta hiljada svinja i barem 132.000 junadi. Ako dodamo i ubijene životinje po našim domaćinstvima onda ovaj broj iznosi neverovatno mnogo miliona životinja, uključujući i pernate.

Udruženje "Sloboda za životinje" i ovim putem apeluje na buđenje svesti naše javnosti o vegetarijanstvu kao jedino ispravnom etičkom pogledu na svet koji tone u svoje sopstvene suprotnosti. Dok na jednom kraju planete ljudi iz obesti ubijaju milijarde životinja i umiru od gojaznosti i bolesti srca, na drugom kraju umiru od gladi. Posledice mesne industrije kobne su za sve nas. Mesna industrija je direktno povezana sa promenom naše klime, jer se krčenjem prašuma stvaraju pašnjaci. Krčenjem prašuma istrebljuju se brojne biljne i životinjske vrste, proteruje se stanovništvo koje tamo živi, a spaljivanjem se uveliko podstiče globalno otopljenje.

U mesnoj industriji se nemilice troše prirodni resursi. Industrijske farme za masovni uzgoj troše više vode nego svi ostali potrošači zajedno i proizvode količinu otpada 130 puta veću od one koju proizvodi celokupno stanovništvo SAD-a. Žitom kojim se hrane životinje na takvim farmama, mogu se nahraniti gladni ljudi širom sveta. Statistike kažu da se 80% poljoprivrednog zemljišta, samo u SAD-u koristi za uzgoj pilića, svinja i ostalih životinja na farmama, a čak 70% žitarica se upotrebljava da bi se one nahranile. Kada bi se oslobodile ogromne količine žita, soje i kukuruza, kojima se sada hrane životinje u industriji mesa, dobili bismo obilje hrane kojim bi se mogli nahraniti svi gladni ovoga sveta. Vegetarijanstvo i promena načina postupanja prema životinjama je jedini način da se stvari promene na bolje.

MIR LJUDI SA ŽIVOTINJAMA BI DOPRINEO MIRU MEĐU LJUDIMA.

Infotim Udruženja "Sloboda za životinje"
www.sloboda-za-zivotinje.org
info@sloboda-za-zivotinje.org
Mob: 064/205-14-35