Ovo su rekli veliki duhovi svog
vremena o jedenju mesa

• Pokreni diskusiju
• Postavi pitanje
• Pošalji komentar

Strana 1 od 9  [1.deo] [2.deo] [3.deo]

Johan Volfgang fon Gete (1749-1832), nemački pesnik i pisac

'' Religiozno strahopoštovanje prema onome što je ispod nas, obuhvata naravno i svet životinja i nalaže ljudima da poštuju i čuvaju ta stvorenja koja nastaju ispod njih.''

Pitagora (6. vek pre n.e.), grčki filozof i matematičar

'' Sve što čovek učini životinjama, vraća se opet natrag čoveku. Ko nožem para grlo govečeta i ostaje gluv dok ono urla od straha, ko je u stanju da hladnokrvno zakolje jare koje vrišti i da pojede pticu kojoj je sam davao hranu – koliko je takav čovek još daleko od zločina? ''

Žan Pol (1763-1825), pesnik

'' Pravedni Bože! Koliko je sati mučenja životinja potrebno da čovek sastavi jedan jedini gozbeni minut za svoje nepce. ''

Džordž Bernard Šo (1856-1950), irski dramski pesnik, nobelovac 1950.

'' Životinje su moji prijatelji, a ja svoje prijatelje ne jedem. ''
'' Dokle god ljudi budu hodajući grobovi za životinje koje su ubili, biće ratova na ovoj Zemlji.''

Vilhelm Buš (1832-1908), nemački pesnik i slikar

'' Pravu ljudsku kulturu imaćemo tek kada kao kanibalizam bude važilo ne samo jedenje ljudi, nego i svakovrsno uživanje u mesu. ''
'' Sada nož seva, svinje zapomažu; čovek, eto, mora da se njima posluži. Jer čovek misli: Čemu služi ova svinja nego da je mi smažemo? Svak se smeška, svak grize i glođe poput kanibala, sve dok jednog dana ne kaže ' Fuj do đavola ' za šunku iz Vestfalije. "

Fransoa de Volter (1694-1778), francuski filozof i pisac iz doba prosvetiteljstva

'' Sigurno je da to grozno prolivanje krvi koje se neprestano dešava u našim klanicama i kuhinjama, ne predstavlja ništa više nego nesreću; naprotiv, mi te grozote koje često deluju poput kuge smatramo blagoslovom Gospodnjim i zahvaljujemo Mu u svojim molitvama za naša ubijanja. Ima li ičeg odvratnijeg od neprestane ishrane mesom leševa?

Plutarh ( 45-125), grčki filozof i pisac:

“ Umete li zaista da postavite pitanje, - iz kojih razloga se Pitagora uzdržavao jedenja mesa? Pitam se , - pod kojim okolnostima i u kojem stanju duha se čovek po prvi put savladao da ustima dodirne krv, da usne prinese mesu leša životinje i svoj sto ukrasi telima koja se raspadaju i sebi onda dozvolio da te delove koji su neposredno pre toga urlali i zapomagali , kretali se i živeli, nazove hranom. Zasigurno se ne radi o lavovima i vukovima koje jedemo da bismo se zaštitili – naprotiv, na te životinje mi uopšte ne obraćamo pažnju . Mi štaviše, koljemo bezazlena, krotka i pitoma stvorenja bez bodlji i zuba , koja nam ionako ničim ne bi mogla naškoditi . Zbog mesa im oduzimamo sunce, svetlost i život koji im od rođenja pripadaju . Ako sada hoćete da tvrdite da je priroda za vas takvu hranu predvidela, onda ubijte sami ono što ste mislili da pojedete , ali svojim od prirode datim sredstvima, a ne pomoću noža za klanje, buzdovana ili sekire ."

Strana 1 od 7  [1.deo] [2.deo] [3.deo]

| Homepage | Vegetarijanstvo | Lov | Kampanje | Ekologija |
| Prava životinja | Vesti | Krzno | Cirkus | Udruženje | Vivisekcija |
| Internet pregled | Forum diskusije | Anketa | Poezija i pesme |
| Linkovi | Razglednice | Misli velikih ljudi | Video kasete |