Lovni ili ekološki turizam?
Nažalost u našoj zemlji je uporedo sa ratnim
razaranjima i ekonomskim propadanjem došlo do omasovljenja lova
i do njegovog gotovo neverovatnog komercijalizovanja.
Gotovo se sva lovačka
društva kod nas bave lovnim turizmom, tako da se omogoćava da hiljade
lovaca iz zemalja kod kojih je zakonodavsto mnogo strožije, organizovano
dolaze kod nas, čineći prave masakre među životinjskim svetom. Gotovo
60% životinja ne ugine odmah već se muče danima ako ih po krvavom
tragu ne pronađu. Najtragičnije je u svemu tome što se čak omogućava
da se tako uništavaju retke vrste i najbolji primerci određenih
vrsta, i sve to se svodi na poene koji se nešto više naplate. Citat
opisa „Karađorđeva“jednog od preko 300 lovišta kod nas:
“U svojoj lovnoj istoriji lovište "Karađorđevo"
je ostvarilo vrhunske trofejne rezultate kod muflona sa 242 poena
- svetskog prvaka, jazavca sa 24 poena - svetskog prvaka, jelena
lopatara sa 210 poena, američkog jelena sa 419 poena - jugoslovenskog
prvaka, ritskog jelena sa 232 poena i vepra sa 137 poena. Ovi
rezultati svrstali su lovište "Karađorđevo" u najbolja
lovišta u našoj zemlji.“
Tako se ugrožava vitalnost vrsta, kidaju lanci
ishrane i eko sistem dolazi u potpuni haos.
Da li je to moralno i etički za jednu civilizaciju
koja se smatra iznad svih ostalih vrsta – da se najbolji primerci
jedne vrste gone i ubijaju? Zar nebi bilo bolje da su ti isti primerci
tako ocenjeni živi u lovištima a da se turistima omogući da ih vide
i uživaju u njihovoj lepoti i radosti življenja, kao što je to u
mnogim nacionalnim parkovima širom sveta?.
Važeći zakoni o lovstvu nažalost to omogućavaju.
Kako se kod nas nije definisala pravna zaštita životinja, za razliku
od mnogih zemalja koje tu zaštitu imaju i u Ustavu i u posebnim
zakonima, širom su otvorena vrata za mogućnosti pojava kao što su
„Afera Balkanskih ptica“. Izuzetno organizovana i jaka lovačka društva
čiju zaleđinu čuvaju poluge vlasti, imaju svoju argumentaciju pri
čemu se (više nego komično) prestavljaju kao zaštitari. Svojim jakim
vezama onemogućavaju rad malog broja neprofitnih društava koja entuzijazmom
i ljubavlju prema životinjama pokušavaju nešto da učine.
Zbog toga se naše društvo zalaže za pretvaranje
lovišta u nacionalne parkove u kojima neće biti lova i u kojima
će se brojnost životinja regulisati prirodnim putem, sopstvenim
mehanizmima. Mnoga ekološka istraživanja su potvrdila postojanje
tih mehanizama koji isključuju potrebu za lovom. Svima je jasno
da savremeni čovek nema moralnog opravdanja za ovakva ubijanja,
koja se vrlo često odvijaju sa sigurnih čeka ili među zatvorenim
životinjama u okviru lovišta.
Snežana Milovanović
| Ostali tekstovi u rubrici : |
| Homepage | Vegetarijanstvo |
Lov | Kampanje
| Ekologija |
| Prava životinja |
Vesti | Krzno
| Cirkus | Udruženje
| Vivisekcija |
| Internet pregled
| Forum
diskusije | Anketa
| Poezija i pesme
|
| Linkovi | Razglednice
| Misli velikih ljudi
| Video kasete |
|
