Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija LJUDI ZA ŽIVOTINJE
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Ljudi za životinje Vegetarijanstvo Meso ili opstanak života na Zemlji – izaberite ispravno!
 
Baner
 
Baner

Meso ili opstanak života na Zemlji – izaberite ispravno!

El. pošta Štampa PDF
(21 glasova, ocena 5.00 od 5)



Sedmog juna 2009. u Zagrebu održan je prvi veganski ručak. Građanskoj inicijativi „Veselih vegana“ priključilo se udruženje „Umetnost davanja“, udruženje „Dupinov san“ i firme koje promovišu zaštitu okoline i prava životinja.

Četrdesetak gostiju uživalo je u obilnom veganskom ručku nakon kojeg je usledila diskusija na temu „Prava životinja i ekologija“.

Uvod u diskusiju bilo je izvrsno predavanje gospodina Vedrana Romca čiji deo prenosimo i u ovom tekstu, a ako želite mozete pogledati ispod celu prezentaciju koju smo uradili u saradnji sa Prijateljima zivotinja, ili  u delovima na YouTube a u PowerPoint-u je mozete preuzeti sa linka ispod.

***************************************************

Pogledajte prezentaciju Uništenje na tanjiru


Pogledajte prezentaciju Uništenje na tanjiru na YouTube:

1.Uništenje na tanjiru 1.deo (8,44 min.)
2.Uništenje na tanjiru 2.deo (8,08 min.)
3.Uništenje na tanjiru 3.deo (8,08 min.)
4.Uništenje na tanjiru 4.deo (6,40 min.)
5.Preuzmite prezentaciju Uništenje na tanjiru u Powerpointu
6.Radio emisija Uništenje na tanjiru (32,10 min.)

****************************************************

Delovi iz prezentacije „Uništenje na tanjiru“:


22. februara 2004. godine, britanski list The Observer objavio je podatke izveštaja koji je izradio američki Pentagon sa ciljem procene “američke nacionalne sigurnosti”.

Citirani izveštaj navodi procenu po kojoj će klimatske promene u narednih 20 godina rezultirati globalnom katastrofom, pandemijom gladi, masovnim migracijama i gubicima miliona života u prirodnim katastrofama i ratovima koji će se voditi oko nadzora nad zalihama hrane, vode i energetskih izvora. (The Observer, “...Treath to the World is greater than Terrorism”, Townsend and Harris)

2006. godine britanski ministar odbrane John Reid održao je govor u Kraljevskom institutu za međunarodne odnose u kojem navodi da će globalno zagrevanje ubrzati nasilne sukobe između rastuće svetske populacije zbog sve manjih izvora pitke vode.

Reid je izjavio kako će nasilje i politički sukobi postati stvarnost za 20 do 30 godina, a biće uzrokovani klimatskim promenama koje zemlju pretvaraju u pustinju, otapaju led na polovima i zagađuju zalihe vode.

Takođe je signalizirao kako britanska vojska mora biti spremna na sukobe zbog smanjenih zaliha vode. Reidovo obraćanje direktna je posledica Pentagonovog izveštaja iz 2004. godine.

U januaru 2008. godine dr Rajendra Pachauri, voditelj UN-ove krovne organizacije za klimatske promene - Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC) objavio je na pariškoj konferenciji za novinare istorijski apel medijima i svetskoj javnosti zbog ogromnog uticaja ishrane životinjskim namirnicama na globalno zagrevanje.

Njegova ljubazna molba sadržana u rečenici “Molimo vas... jedite manje mesa!” bila je neočekivana i senzacionalna. Međutim, celokupna šteta koja je do sada počinjena u težnji da se zadovolji opsesija čovečanstva za mesom i proizvodima životinjskog porekla toliko je velika da je takav skroman apel mnogim naučnima zvučao smešno i neadekvatno.

Skoro godinu dana pre tog apela IPCC je predvideo da će do kraja veka temperatura na Zemlji porasti od 1,1 C do 6,4 C, zavisno od napora da se smanji emisija gasova staklene bašte.

Ali tek 2008. godine IPCC je postao spreman da otvoreno izjavi neugodnu istinu koja pokazuje kako čovečanstvo polako proždire svoju planetu i samo sebe...do konačnog uništenja.

U ovom trenutku na svetu se nalazi 60 milijardi farmskih životinja koje će do kraja godine “proizvesti”:

276  miliona tona mesa,
50  miliona tona jaja i
500  miliona tona mleka.

U ovom trenutku preko 6,5 milijardi ljudi na planeti naručuje i konzumira te iste proizvode.

Procenjuje se da bi do 2050. godine proizvodnja dosegla brojke od 465 miliona tona mesa i skoro 1 milijarde tona mleka godišnje.

Čovečanstvu će biti potrebno 120 MILIJARDI farmskih životinja (FAO – UN Food and agriculture organization).

2006. UN Food and agriculture organization (FAO) objavila je izveštaj pod nazivom “Livestock’s Long Shadow - Environmental Issues and Options” u kojem se prvi put iznosi celokupni stravičan planetarni uticaj stočarske industrije.

18% EMISIJE SVIH GASOVA STAKLENE BAŠTE POTIČE IZ STOČARSKOG SEKTORA:
9% emisije CO2,
40% emisije metana koji je skoro 20 puta jači od CO2,
70% azotnog oksida koji je 300 puta jači od CO2 (zbog đubrenja stočnih useva),
68% emisije amonijaka zbog isparavanja sastojaka iz životinjskog urina i izmeta (kisele kiše).

Izveštaj FAO-a je otkrio da je stočarski sektor drugi najveći generator gasova staklene bašte, veći od celokupnog transportnog sektora koji je odgovoran za 13,5% emisije.

Centralna uloga u klimatskim promenama je samo jedna od mnogih ekoloških katastrofa za koje je stočarska industrija u velikoj meri odgovorna.

DEFORESTACIJA


STOČARSTVO DANAS PRISVAJA 30% KOPNENE POVRŠINE ZEMLJE.

ZA UZGOJ I ISHRANU “FARMSKIH” ŽIVOTINJA KORISTI SE 78% CELOKUPNOG PLODNOG ZEMLJIŠTA. (FAO,2006)

Zbog sve veće potrebe za zemljom koja će služiti za uzgoj farmskih životinja, sve veća područja prirodnih staništa “raščišćavaju” se u tu svrhu.
Posledice deforestacije naročito su vidljive na primeru Amazonske prašume i ostalih tropskih šuma.

Amazonska prašuma koja se prostire kroz 9 zemalja Južne Amerike igra ključnu ulogu u apsorpciji svetskog CO2, proizvodi 1/5 svetskog kiseonika i domaćin je 1/3 svetskih životinjskih vrsta.

Tipičan uzorak tropske šume veličine cca 6 km² sadrži u sebi oko 1500 vrsta biljaka koje cvetaju, oko 750 vrsta drveća, 400 vrsta ptica i 150 vrsta leptira.
70% biljaka koje su od strane Američkog nacionalnog instituta za rak otkrivene kao biljke korisne u lečenju karcinoma mogu se naći isključivo u tropskim šumama.

U proteklih 40 godina uništeno je oko 20% Amazonske prašume.
Svake sekunde uništi se komad prašume veličine fudbalskog igrališta.

DO 2030. GODINE NA SVETU ĆE PREOSTATI SAMO 10% TROPSKIH ŠUMA, UZ JOŠ 10% U STANJU PROPADANJA.
80% ĆE BITI NEPOVRATNO IZGUBLJENO ZAJEDNO SA STOTINU HILJADA BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA.

2004. Svetska banka je u svom izveštaju iznela podatak :
88% UNIŠTENE ŠUME U BRAZILSKOM DELU AMAZONA
PRETVORENO JE U PAŠNJAKE ZA UZGOJ STOKE ILI STOČNE HRANE.
(Causes of Deforestation of the Brazilian Amazon report)

Veći preostali deo iskrčen je zbog uzgoja visokoproteinskog, GMO sojinog zrna namenjenog isključivo za ishranu životinja.

Skoro 2/3 celokupne Amazonske prašume uništeno je zbog  stvaranja pašnjaka za ispašu goveda.

Brazil danas proizvodi 26% ukupne svetske količine soje.
90% brazilske soje izvozi se u Evropu i druge zemlje kao hrana za uzgoj životinja. (izveštaj “Stočarska industrija i klima”, Holm & Jokkala, Evropski parlament, 2008 FAO, 2006)

Ispaša goveda je naročito raširena u nekim delovima Centralne Amerike, kao npr. u Kostariki koja ima jednu od najgorih stopa deforestacije u Latinskoj Americi.
U Hondurasu pašnjaci za životinje zauzimaju preko 40% ukupne obradive površine.

Površinski sloj zemlje bivših prašuma vrlo je tanak i nakon nekoliko godina postaje neplodan ili potpuno nestaje zbog forsiranog iskorišćavanja. U početku, svaki hektar može izdržavati jednu životinju. Posle 6-8 godina svakoj životinji može trebati čak do 5 hektara za svoju ishranu.(www.mongabay.com, cattle ranching news)

DEZERTIFIKACIJA

06.07.2006. godine, povodom Dana borbe protiv dezertifikacije, UN su pokušale dopreti do svetske javnosti paničnim upozorenjem o sve većem području Zemlje koje se pretvara u pustinju. U posebnoj izjavi naglašeno je da su osnovni uzroci širenja pustinja kultivisanje i iscrpljivanje plodne zemlje i ispaša životinja.

Kultivisanje smanjuje plodnost zemlje i uzrokuje propast useva dok iscrpljivanje rezultira sušenjem, mrvljenjem i erozijom njenog površinskog sloja pod uticajem sunca, kiše i vetra.
Forsirana ispaša uzrokuje sabijanje ugaženog tla i nestanak vegetacije i zamenu trajne vrste vegetacije kratkotrajnom posađenom zbog ispaše koja ne štiti zemlju od erozije.

U SAD-u je u zadnjih 200 godina uništeno 1/3 primarnog površinskog sloja radi uzgoja stoke. Da bi se razvila 2 cm površinskog sloja tla potrebno je 200-1000 godina.
PROCENJENO JE DA JE ISPAŠA ŽIVOTINJA ODGOVORNA ZA 85% TOG GUBITKA.
U pokušaju da se nadoknadi ova zemlja više od 100 miliona hektara šume bilo je uništeno.

U Africi je više od polovine obradivog područja postalo neplodno, a tempo uništavanja je sve brži.
U Severnoj i Južnoj Americi i južnoj Evropi šumski su požari uništili milione hektara, dok su velike peščane oluje poharale severoistočnu Aziju. Pustinje se šire alarmantnom brzinom u Kini (shodno rastu stanovništva, sečom šuma i većim brojem životinja), tako da bi celi severozapadni deo Kine mogao postati pustinja i prašina.
Peščane oluje osećaju se i u Koreji, Japanu, pa čak i u SAD-u.
(Novi list, Crometeo, 2006)  

NESTAJANJE PITKE VODE

29.01.2009. Svetski ekonomski forum je izvestio da “svet ide prema vodenom bankrotu” te da bi za manje od 20 godina nestašica vode mogla uzrokovati gubitak celih kultura žitarica Indije i SAD-a.
Izveštaj SEF-a navodi da je oko 70 glavnih reka u svetu blizu potpunog isušivanja zbog korišćenja vode za navodnjavanje i rezervoare.

Takođe, izveštaj procenjuje i da će po trenutnoj stopi otapanja većina glečera na Himalajama i Tibetu, koji opskrbljuju vodom 2 milijarde ljudi, nestati do 2100.g. (www.european-waternews.com)

Oko 4 milijarde ljudi živi u područjima koja imaju ozbiljne poteškoće sa snabdevanjem pitkom vodom. Od tog broja oko 1,2 milijarde svetskog stanovništva živi u područjima u kojima nedostaje voda. (FAO, 2006)

Energetski sektor koristi oko 1/3 svetske vode dok se samo 3% pitke vode direktno konzumira. (Svetski ekonomski forum, 2009.)

Stočarski sektor odgovoran je za korišćenje 8% svetske vode. Uz to, 7% svetske sveže vode koristi se za napajanje useva isključivo za ishranu farmskih životinja. (FAO, 2006)

Početkom 2008.g. britanski naučnik John Antony Allan predstavio je koncept “virtualne vode” koji određuje koliko je vode iskorišćeno na putu bilo kojeg proizvoda od proizvodnje do potrošača:
Proizvodnja 1 kg goveđeg mesa zahtijeva oko 15.000 litara vode.
Za 1 kg piletine potrebno je utrošiti 3500 – 6000 litara.
Za 1 l mleka potrebno je utrošiti 2000 – 4000 litara vode.

Za 1 kg pšenice potrebno je do 1000 litara vode.
Za 1 kg krompira potrebno je 500 litara vode,
a samo 450 litara vode kako bi se uzgojio 1 kg kukuruza.
(One Voice,One Conscience report 2008)

Stočarstvo proizvodi oko 13 milijardi tona otpada godišnje.
Površinski slojevi obradivog tla zajedno s izmetom natapaju zemlju i izvore vode ostacima đubriva, pesticida, hormona i antibiotika.
(www.One World,One Conscience.com, Meat: Destruction on a plate report 2008, FAO 2006)

Životinjski izmet koji se sliva u Meksički zaliv uzrokovao je razvoj algi koje su iscrpile kiseonik iz vode u tolikoj meri da su stvorile “mrtvu zonu” veličine desetak hiljada kvadratnih kilometara (brojka varira svake godine) u kojem nema morskog života.

NESTANAK RIBE

U januaru 2007.g. naučni časopis Science objavio je rezultate istraživanja koje je pokazalo da će po sadašnjem trendu izlova do 2048.g. iz mora i okeana potpuno nestati sva riba koja se trenutno koristi za izlov. U odnosu na 1975.g. crvena tuna je svedena na tek 10 posto svoje populacije, dok je samo 19 posto populacije plavorepe atlantske tune uspelo izbeći istrebljenje. (Vjesnik, 25.01.2007)

U ovom trenutku preko 80% ribljih vrsta izlovljeno je do ili preko održive granice. Preteran izlov desetkovao je jata bakalara, sabljarke i mnogih drugih vrsta. (www.One World,One Conscience.com, Meat: Destruction on a plate report 2008)

Zbog izlova oko 100 miliona tona ribe godišnje, ali i zbog drastičnih klimatskih promena, 75 % svetskih ribolovišta je potpuno ili delimično uništeno.
Oko 300.000 delfina, malih kitova i pliskavica godišnje ugiba zapleteno u mreže, u kojima skonča i 250.000 zaštićenih vrsta kornjača. Godišnje se izlove i stotine hiljada morskih pasa, zbog čega je, na primer, 89% morskih pasa maljeva i 80%  belih morskih pasa nestalo iz severoistočnog Atlantika.

Kao rešenje za uništavanje ribljeg sveta u divljini često se nudi podsicanje uzgajališta riba. No, u ribnjacima se uzgajaju mesožderske vrste riba, poput tuna, koje se hrane njihovim prirodnim plenom - haringama, srdelama, inćunima, skušama, što predstavlja
"ribarenje niz hranidbeni lanac".
Budući da od ribarstva direktno zavisi 2 milijarde ljudi, pored neverovatne prirodne izvesna je i ekonomska katastrofa.(Vjesnik, 25.01.2007)

GLAD U SVETU

U junu 2008. godine održan je UN (FAO) samit u Rimu pod nazivom “Sigurnost hrane u svetu i klimatske promene i bioenergija” koji je organizovan kao pokušaj da se pronađe rešenje za problem velikog porasta cena hrane u svetu.

Kao glavni uzroci imenovani su sledeći procesi:
1. Rast cena goriva i reakcija u vidu povećane proizvodnje bio-dizela.
2. RASTUĆA POTRAŽNJA ZA MESOM I MLEČNIM PROIZVODIMA U ZEMLJAMA U RAZVOJU, KAO ŠTO SU KINA I INDIJA.

U 2007. godini ostvarena je rekordna svetska žetva žitarica: 2,1 milijardi tona. Više od polovine otišlo je na ishranu farmskih životinja; 12% odvojeno je na proizvodnju bio-goriva.

U VODEĆIM ZEMLJAMA ZAPADA OKO 80% PROIZVEDENIH ŽITARICA KORISTI SE ZA ISHRANU ŽIVOTINJA. (Worldwatch Institute,2008)

Procenjuje se da u svetu 800 miliona ljudi pati od najtežeg oblika pothranjenosti i gladi.
U Aziji, Africi i Južnoj Americi preko 500 miliona ljudi živi u potpunom siromaštvu.
Svake godine 15 miliona dece umire od gladi. (Svetska banka, FAO, WHO)

U poslednjih 40 godina godišnja potrošnja mesa po osobi dramatično raste:
U Evropi sa 60 kg na 92 kg (+ 7 kg iznutrica).
U SAD-u sa 89kg na 124 kg.
U Kini sa 4kg na 54 kg s tendencijom rapidnog rasta.
(koji prati eksplozivan rast kineske ekonomije). (One Voice, One Conscience report 2008.)

Na površini 10 hektara (5 fudbalskih igrališta) može se uzgojiti:
mesa dovoljno za ishranu 2 čoveka ili
kukuruza dovoljno za 10 ljudi ili
žita dovoljno za ishranu 24 ljudi ili
soje dovoljno za ishranu 61 čoveka.

Uprkos svim poznatim činjenicama glavni predstavnik Ujedinjenih nacija Ban Ki-moon istakao je u svom završnom govoru na kraju samita u Rimu sledeći zaključak: ”... svetska proizvodnja hrane mora do 2030. narasti za 50% kako bi zadovoljila sve veću potražnju!”

Međutim, godinu dana ranije, u septembru 2007.g., na UN-ovoj Konferenciji o dezertifikaciji koja je održana u Madridu, prisutni naučnici poslali su drugačiju poruku u svom završnom govoru: propadanje obradive zemlje i pustinje koje se šire pod uticajem klimatskih promena u predstojećim godinama predstavljaće ozbiljnu pretnju svetskim zalihama hrane.
Dr. Sivakumar iz Svetske meteorološke organizacije postavio je u intervjuu Rojtersu pitanje:  “Danas hranimo svetsku populaciju od 6,3 milijarde ljudi sa 11% zemljine površine koja može biti korišćena za ozbiljnu proizvodnju. Da li ćemo moći prehraniti 8,2 milijarde, koliko se očekuje 2020.godine, ako će čak još manje zemlje biti sposobno za obrađivanje?”
(Reuters,”Spreading deserts threaten global food suply”, 2007)

“Kruženjem žitarica kroz životinje koje uzgajamo za hranu gubimo 90% njihovih proteina i 96% njihovih kalorija. Jedan hektar žitarica može proizvesti pet puta više proteina nego hektar zemlje namenjen za mesnu proizvodnju, dok hektar grahorica (pasulj, sočivo, grašak) proizvodi čak i deset puta više.

“Oni koji konzumiraju proizvode životinjskog porekla i ribu takmiče se direktno sa onima koji trebaju žitarice za hranu.” (Lester Brown, bivši predsednik Worldwatch Institute)

Što je veća ljudska konzumacija životinjskih proizvoda, manje ljudi može biti nahranjeno.”
(Joni Seager,The State of the Environment Atlas, 1995)

Početkom 2009. godine izveštaj organizacije International Food Policy Research objavio je podatke o ogromnim količinama poljoprivrednog zemljišta kojeg bogate zapadne zemlje kupuju u siromašnim afričkim zemljama...

...brojke od 2,5 miliona hektara u DR Kongo, pola miliona hektara u Tanzaniji, četvrt miliona hektara u Libiji predstavljaju samo neke od nedavnih međunarodnih trgovinskih transakcija.
Sva kupljena zemlja namenjena je za proizvodnju hrane za zapadne zemlje te u pojedinim slučajevima za proizvodnju bio-goriva. (www.mongabay.com)

Evropska prekomerna proizvodnja životinjskih proizvoda oslanja se na useve Trećeg sveta. Višak tih proizvoda baca se upravo u te zemlje kroz subvencionirani izvoz. Subvencionirajući izvoz namirnica životinjskog porekla u zemlje Trećeg sveta,  EU stvara negativan učinak na lokalne farme tih zemalja. Cena EU proizvoda znatno je niža
nego što bi trebala biti što smanjuje potražnju za lokalnim proizvodima.
(izveštaj “Stočarska industrija i klima”, Holm & Jokkala, Europski parlament, 2008)

EU subvencionira proizvodnju životinjskih proizvoda metodama direktne potpore (plaćanje uzgajivačima životinja ili proizvođačima proizvoda) kao i merama intervencije kojima se nastoji osigurati potražnja za životinjskim proizvodima. Unutar mera intervencije nalaze se i izvozne subvencije.
Takođe, jedan od oblika potpore je i podrška reklamiranju životinjskih proizvoda kako bi se njihova proizvodnja povećala. (izveštaj “Stočarska industrija i klima”, Holm & Jokkala, Evropski parlament, 2008)

Tokom 2007. cca 3,5 milijardi evra izdvojeno je iz EU proračuna za subvencije stočarskoj industriji. Od tog iznosa preko 45 miliona evra izdvojeno je za reklame.

I na kraju, šta još nedostaje u ovoj slici stravične cene koju plaća život oko nas na svim nivoima – od naše planete kao žive celine, sve do svakog pojedinog staništa koje je bezobzirno uništeno i svakog živog bića čiji je život nepovratno oduzet?
Šta još nedostaje u slici stravične cene koju će na kraju platiti i samo čovečanstvo?
Koji deo mozaika odbijamo da uočimo zbog naše nespremnosti da preuzmemo odgovornost kao generacija koja stoji na samom pragu uništenja?
Koji deo mozaika odbijamo da priznamo zbog naše nevoljnosti da uočimo da u našoj navici hranjenja životinjskim proizvodima upravo svako od nas u svojoj ruci drži jedno od najgorih oružja za masovno uništenje svaki put kad seda za svoje dnevne obroke...

Ono što često ne želimo priznati nalazi se u sredini te tmurne i tužne slike:
PATNJA SVIH ŽIVIH BIĆA ČIJU SMO JEDINU SVRHU POSTOJANJA ODREDILI UPRAVO MI... NE PRIZNAJUĆI IM NIKAKVO DRUGO PRAVO NA EGZISTENCIJU OSIM KAO PROIZVODNIM APARATIMA ZA NAŠ APETIT...
...SVAKA POJEDINAČNA PATNJA SVIH NJIH KOJI KAO I SVA DRUGA ŽIVA BIĆA ŽELE DA ŽIVE!

Ovaj izveštaj neće citirati ni jednu od tih životinja jer nam se one ne mogu obratiti našim jezikom.
No svaka od JEDNE MILIJARDE ŽIVOTINJA koje svake nedelje ubijemo u našim klanicama po celom svetu obraća nam se svojim licem i glasom tako jasno da možemo razumeti...
...SAMO AKO TO ŽELIMO!

Smatrate li da buduće generacije ljudi treba da uživaju u povlastici koju su imale sve dosadašnje i da koriste prirodne resurse ove planete?...
...ili smatrate da vašoj deci treba osigurati budućnost na ovoj planeti?
...možda ste otišli još korak dalje pa razmišljate da bi život oko vas trebalo da ima pravo na nesmetanu egzistenciju bez ljudskog destruktivnog delovanja?

Koliko god da je duboka vaša ekološka svest, i Vi kao pojedinac možete učiniti jedan vrlo bitan i značajan velik korak i odbaciti ishranu namirnicama životinjskog porekla!

PRIHVATITE ODGOVORNOST I IZABERITE ISHRANU BEZ NAMIRNICA ŽIVOTINJSKOG POREKLA!

AUTOR: Vedran Romac

"Prijatelji životinja"

"Veseli vegani" facebook

-----------------------------------------

Nemačka: Meso postaje hrana nižih društvenih slojeva

Meso u Nemačkoj sve više postaje hrana nižih društvenih slojeva, a građani koji dobro zarađuju i koji su univerzitetski obrazovani jedu najmanje šnicli ili kobasica. To je rezultat objavljene Nacionalne studije o ishrani koja se bavi i odnosom potrošnje određenih namirnica i socijalnog statusa.

"Preti opasnost da meso postane hrana nižih društvenih slojeva", ocenio je jedan od autora studije, profesor za marketing životnih namirnica na Univerzitetu u Getingenu Ahim Špiler (Achim Spiller).

Istraživači ukazuju da ima istorijskih preokreta u toku koje javnost ne primećuje što se upravo sada događa sa prehrambenim navikama viših društvenih slojeva koje se iz temelja menjaju.

U svim ranijim epohama količina potrošenog mesa je rasla u skladu sa socijalnim statusom.

Sada se trend izmenio i potrošnja mesa u Nemačkoj opada sa primanjima i nivoom obrazovanja građana.

Jedan od uzroka je pad ugleda mesne industrije koja se već godinama bori sa skandalima vezanim za stočne zaraze ili za korišćenje nedozvoljenih sredstava u uzgoju ili lečenju stoke što potom negativno utiče na kvalitet mesa.

Pored toga, značajan deo građana spreman je da potrošnju mesa smanji i iz zdravstvenih razloga, kao i zbog upozorenja ekoloških stručnjaka da njegova proizvodnja negativno utiče na klimu u svetu.

Potrošnja mesa u Nemačkoj je sa više od 66 kilograma godišnje po stanovniku sredinom 1980-ih godina, opala na 60,3 kilograma.

Biznis monitor



Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži