Prava životinja

MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE

Аttn:   Dr Predrag Bubalo – ministar koordinator Ministarstva
              Danilo Golubović – državni sekretar Ministarstva
              Dr Dejan Krnjaić – direktor Uprave za veterinu 
 
 Poštovani,

U protekloj godini Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je,  sačinivši Nacrt Zakona o dobrobiti životinja, učinilo izuzetno značajan korak u pravcu stvaranja uslova za ispravniji odnos prema životinjama u našoj zemlji. Donošenje ovog Zakona imaće višestruki značaj, između ostalog - izvesno će biti  dragocen potez u cilju integracije Republike Srbije u pozitivne savremene tokove u Evropi i svetu. Nadamo se da će naredni period, po okončanju aktivnosti neophodnih za funkcionisanje državnih organa Republike Srbije, doneti povoljnu klimu za konačno uvođenje ovog Zakona u skupštinsku proceduru i njegovo usvajanje i stupanje na snagu, čime bi naša zemlja konačno sišla sa „crne liste“ malobrojnih evropskih zemalja koje nemaju ovaj Zakon (uz BiH, Crnu Goru i Albaniju). Od strane našeg Udruženja, Ministarstvo će u svakom slučaju imati punu podršku da se ovaj projekat realizuje, na što bolji način. U tom smislu, Udruženje Sloboda za životinje, u saradnji sa Udruženjem pravnika za demokratiju – Centrom za unapređenje prava životinja će se, sledeći poziv Ministarstva, u posebnom dopisu sa svojim predlozima osvrnuti na rešenja predviđena Nacrtom.

farme za uzgoj kunicaOvog puta bismo želeli da se dotaknemo jednog konkretnog aspekta vezanog za odnos prema životinjama, na koji država, preko Vašeg Ministarstva, može direktno da utiče. Radi se o Programu podsticanja poljoprivredne proizvodnje koji se, prema Uredbama Vlade Republike Srbije, već tri godine ostvaruje preko tog Ministarstva odobravanjem dugoročnih kredita registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Naime, smatramo da kriterijumi koje Ministrstvo primenjuje prilikom odobravanja ovih kredita, posebno kada je u pitanju uzgoj životinja, moraju da budu kompatibilni sa ostalim stavovima tog Ministarstva, između ostalih, i sa predlozima koje je Ministarstvo dalo kroz tekst pomenutog Nacrtu. U vezi sa tim, želeli bismo da Vam ukažemo na sledeće moguće situacije, pri kojima smatramo da je neophodno da se obrati posebna pažnja:

nerc u kavezu1. Smatramo pre svega, da je kreditiranje uzgoja životinja radi krzna i kože apsolutno neprihvatljivo, sa  moralnog i bilo kog drugog stanovišta. Jasno je da nema potrebe da tom Ministarstvu ovo posebno da obrazlažemo, s obzirom da je ono u Nacrtu izrazilo istovetan stav, zabranom svih farmi životinja koje se drže samo zbog krzna ili kože (što je samo jedna od veoma značajnih progresivnih i krajnje pohvalnih rešenja ovog Nacrta).
     Zato molimo Ministarstvo da ubuduće ne odobrava kredite za ove namene. Takođe vas molimo da svim bankama koje van Programa Vlade, samostalno odobravaju ovu vrstu kredita, pošaljete dopis kojim biste im sugerisali da na isti način tretiraju takve zahteve.

2. Takođe, molimo da, kao Ministarstvo kome je država poverila upravljanje značajnim delom svojih sredstava u realizaciji ovog Programa, preduzmete sve što je u vašoj moći da se u postupku kreditiranja obezbedi da (mali) projekti iz oblasti stočarstva koji dobiju ovu izuzetnu finansijsku pomoć u svakom pogledu zadovolje sve uslove vezane za uzgoj životinja, predviđene pozitivnim propisima. U tom smislu predlažemo da Ministarstvo razvije pouzdan mehanizam koji će obezbediti da, pre nego što dozvoli isplatu sredstava za kupovinu životinja, raspolaže pouzdanim dokazima da su ispunjeni svi potrebni uslovi za uzgoj, ne samo u pogledu obezbeđenih građevinskih i upotrebnih dozvola za objekte, već i uslovi za adekvatan smeštaj i negu životinja, u skladu sa Pravilnikom o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića i ostalim srodnim propisima.

3. A kada su u pitanju veći projekti, koji se odnose na  farme za masovni  uzgoj životinja, molimo Ministarstvo da posveti posebnu pažnju ovom pitanju i da se u budućem periodu jasno opredeli prema njemu. Kao organizacija za zaštitu prava životinja, kao i zaštitu prirode uopšte, apelujemo da Ministarstvo zauzme krajnje restriktivan stav u odnosu na ove projekte, odnosno – da ih dalje ne podržava.

Za ovaj apel imamo puno razloga, a navešćemo samo osnovne:

farma za uzgoj curke- ovakav „uzgoj“, bez obzira na sprovođenje svih higijenskih i veterinarskih mera, stavlja životinje u stravične životne uslove. Zadnjih godina u svetu je izražen razvoj svesti o tome da da je ovakav odnos prema životinjama potpuno ispod dostojanstva ljudi, koji kao visoko svesna bića treba da imaju razvijeno saosećanje za druga živa bića, a ne da se prema njima ophode kao prema nebitnim stvarima. Zbog jezivih patnji kojima su izložene životinje na ovakvim farmama sve su jači pokreti da se ovaj način „uzgoja“ zaustavi, koji u evropskim zemjama polako rezultira bojkotom proizvoda sa ovih farmi od strane potrošača, te propadanjem ovakvih farmi.

- danas više nije sporno da su farme za masovni uzgoj zbog ogromne emisije metana jedan od najvećih zagađivača i uzroka nastanka efekta staklene bašte, koji za posledicu ima globano otopljavanje

farme za uzgoj kokoskeKada se imaju u vidu ove činjenice, eventualni ekonomski razlozi za podržavanje farmi za masovni uzgoj u potpunosti gube svoj značaj (pogotovu ako se zna da je pozitivan efekat moguć samo za pojedince - vlasnike farmi, a nesagledivo tragične posedice – za kompetnu populuaciju). Iz svih ovih razloga podrška ovakvih projekata nosi visok stepen rizika. Ovo je kod nas trenutno posebno izraženo kada je u pitanju uzgoj živine, bilo za meso, bilo za jaja. U pojedinim oblastima naše zemlje je, prema izveštajima tog Ministarstva,  prisutna ptičija kuga; u nekim od država sa kojima se graničimo ponovo je zabeležena pojava ptičijeg gripa. Opasne zarazne bolesti pojavljuju se i kod drugih vrsta, a pojava bolesti kod jedne životinje može da ugrozi kompletnu populaciju na farmi. Zato je rizik koji ovi projekti nose toliko visok da bi njihova podrška bila potpuno nerazumljiva i neopravdana. Kod svesti o ovim rizicima, Ministarstvo bi eventualnim finansiranjem takvih projekata moralo da preuzme i punu javnu odgovornost za mogući gubitak državnog novca usled njihovog (vrlo mogućeg) neuspeha.  Јedan od aktuelnih primera iznosi npr. direktor "Neoplanta" Novi Sad, Momir Jovanović, koji navodi:  "Nama bi odgovaralo da imamo uslužni tov (male farme kooperanata) jer je na velikim farmama zbog virusa koji je izazivač upale pluća smrtnost prasadi i do 25% , što sve povećava cenu. Na malim farmama tog uginuća nema”.

Umesto kreditiranja farmi za masovni uzgoj, predlažemo da pružite podršku malim poljoprivrednicima koji proizvode zdravu, pre svega organsku hranu, vegetarijanske orjentacije. Vegetarijanskoj opciji prilazi sve veći broj ljudi, koji su time izabrali ne samo zdraviji način ishrane, već i jedan odgovoran odnos prema planeti na kojoj živimo i prema životinjama, kao svojim subližnjima. Kao primer da se i zvanični evropski trendovi kreću u ovom pravcu navodimo da je britanski ministar za prirodnu sredinu, gospodin Ben Bradshaw zbog velikih opasnosti od globalnog zagrevanja preporučio svojim građanima da pređu na veganski način ishrane, što znači na ishranu bez bilo kakvih animalnih sastojaka, jer stočarstvo doprinosi efektu staklene bašte skoro istovetno koliko i industrija. Podržavajući ovaj izbor Vaše Ministarstvo na našim prostorima može začeti put stvaranju miroljubive pojoprivrede, koja je jedini mogući put za izlaz iz planetarne krize. 

Nadamo se  da ćete ove sugestije smatrati korisnim i da ćete ih uvažiti. Time biste pokazali doslednost vašim stavovima izraženim kroz tekst Nactra Zakona o dobrobiti životinja i istinsku spremnost da date doprinos stvaranju jednog novog, ispravnog odnosa prema životinjama. Značaj ovakvog stava bio bi dalekosežan: na taj način bi Ministarsvo dalo snažan impuls u pravcu stvaranja jedne humanije, miroljbivije zajednice u našoj zemlji.

Predsednica Udruženja,
Snežana Milovanović

„Današnja kriza prirode daje povod da se temeljno i na nov način definiše odnos ljudi i životinja. One su bića koja umeju da pate, koja imaju svoje interese i svoje potrebe koje su delom slične osnovnim potrebama ljudi. Princip jednakosti zahteva da životinjske interese respektujemo isto kao i slične ljudske inerese. Životinje imaju sopstvenu vrednost koja proizilazi iz njihovih opažanja i želja, delom raspolažu i pamćenjem i predstavama o budućnosti...“
Dr Kristijan Sajler

„Veličina nacije i njen moralni razvoj može se proceniti po načinu na koji ona tretira životinje.“
Mahatma Gandi

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 356 48
Horor u šumi, poljima, čak i rezervatima...  Obaveštavamo javnost sa žaljenjem, da je u lovnoj oblasti Beograd - beogradskom ataru - horor i da se vrši nevidjeni progon i maltretiranje divljih životinja od strane lovaca, krivolovaca, njihovih  lovačkih pasa, oružja i pucnjave. Obaveštavamo javnost sa žaljenjem, da je u lovnoj oblasti Beograd - beogradskom ataru - horor i da se vrši neviđeni progon i maltretiranje divljih životinja od strane lovaca, krivolovaca, njihovih lovačkih pasa, oružja i pucnjave. Foto galerija ži...
Com Content 1634 48
Tribina "Praznici i za životinje"... Održana tribina udruženja “Sloboda za životinje”, 25.12. 2010 od 11 sati u velikoj sali opštine Zvezdara,  sa temom:  Praznici i za životinje.  Praznično vreme za naše životinje je veoma nemilosrdno vreme. Ono je za milione životinja postalo praznično vreme klanja.  A životinje, kada bismo samo mogli da ih čujemo i razumemo, govorile bi nam: mi imamo krzno, imamo perje; drugačije smo nego vi. Ali imamo isti dah, isti otkucaj srca kao vi i vaša deca. Mi vas ne r...
Com Content 550 48
Irvinova muževljevim stopama... Udovica Stiva Irvina, poznatijeg kao "Lovac na krokodile", koji je život posvetio divljini, rešila je da nastavi muževljevu misiju.  Teri Irvin je objavila da će započeti istraživanje kitova metodama koji ne uključuju i njihovo ubijanje. Ona želi da pokaže da je ubijanje kitova u istraživačke svrhe, koje sprovodi Japan, naučno neosnovano i nepotrebno. Japan odlučno tvrdi da je godišnji pokolj oko hiljadu kitova ključan za naučno istraživanje navika i načina života kitova. Udovica Stiva Irv...
Com Content 504 48
Cirkus “Korona” ponovo u Beogradu... Cirkus „Korona” koji su građani upamtili po tome što mu se pre godinu dana urušila tribina za vreme predstave na kojoj je sedela publika, ponovo je u gradu. „Korona” je smeštena kod hale „Pionir”, u blizini škole, pa neki građani strahuju za bezbednost dece jer su u cirkusu i divlje životinje. Vlasnici cirkusa poručuju da nema razloga za brigu. U cirkusu se nalaze lav, tigar, jaguar i medved zbog čeka pojedini roditelji strahuju da bi neka od životinja mogla da pobegne jer cirk...
Com Content 523 48
U Srbiji ugroženo 215 biljnih i 429 životinjskih vrsta... U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države, kaže načelnik Odeljenja za biodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije Nenad Sekulić. On je ukazao da su među ugroženim životinjama 273 vrste ptica kao i 66 vrsti sisara. Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba. Među zaštićenim životinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške, šark...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Horor u šumi, poljima, čak i rezervatima

Detaljnije »