Prava životinja

01. decembar 2011.

„Četiri slučaja napada vlasničkih opasnih pasa na građane Beogradau relativno kratkom periodu, dovela su do toga da Grad Beograd više neće da čeka da republička veterinarska inspekcija, koja je jedina nadležna za sprovođenje Zakona u ovoj oblasti, počne da radi svoj posao. Nadležni u Gradu će učiniti sve što je u njihovoj moći da obezbede bezbednost Beograđana“'- najavio je predsednik Specijalne međuresorne komisije za rešavanje pitanja nevlasničkih pasa i gradskisekretar za komunalno stambene poslovePredrag Petrović.

U svim važnim segmentima isključivu nadležnost nad sprovođenjem Zakona o veterini i Zakonu o dobrobiti životinja ima republička veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva.

Na lokalne samouprave prenete su određene nadležnosti, ali ne i sve one koje bi omogućile punu i efikasnu primenu pomenutih zakona. Takođe, puna primena ovih zakona nije moguća i zbog činjenice da i do danas nisu doneti svi neophodni podzakonski akti odnosno pravilnici, a da se i oni Pravilnici koji su doneti ne poštuju.

Zbog toga će Beograd nastaviti da insistira na donošenju podzakonskih akata i dobijanju većih nadležnosti kako bi mogao da pored sprovođena Strategije i edukacije o odgovornom vlasništu, preuzme i primenjuje mere kontrole i sankcija prema neodgovornim vlasnicima, koji nebrigom i nepoštovanjem pozitivnih pravnih propisa, ali i moralnih načela, direktno uzrokuju povećanje broja napuštenih životinja, kaoi druge incidente. Do kraja godine Beograd će uvesti nova pravila koja podrazumevaju pooštrenu kaznenu politiku i taksu za držanje opasnih pasa.

„Pooštrićemo kriterijume za izvođenje opasnih pasa na javne površine i kaznenu politiku, i uvesti taksu za držanje opasnih pasa u iznosu od 30.000 dinara na godišnjem nivou“, najavio je Petrović i dodao da se dopunom Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda uvode pooštrena pravila.

Od usvajanja Odluke opasne pse na javne površine mogu izvoditi samo punoletna lica, na povocu i sa zaštitnom korpom. Tom prilikom sa sobom moraju nositi potvrde, odnosno pasoš za pse.
„Da bi sprečili razne malverzacije sa registracijama van Beograda, uvodimo pravilo da vlasnici opasnih pasa koji nisu registrovani na teritoriji grada Beograda, za izvođenje na javne površine u našem gradu moraju pribaviti prethodnu saglasnost Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, koja se izdaje po izvršenom pregledu psa od strane Veterinarske ustanove (da li je vakcinisan, obeležen i dr i u obavezi je da plati taj pregled po važećem Cenovniku ustanove). Saglasnost se izdaje na period od 15 dana. Od pribavljanja saglasnosti izuzeti su opasni psi koji učestvuju u međunarodnim i nacionalnim izložbama u organizaciji Kinološkog saveza Srbije, ali moraju imati sa sobom važeću prijavu za učešće na izložbi“, objasnio je Petrović.

Kazne za prekršaje ovih pravila iznosiće od 30.000 do 75.000 dinara.

Svi su saglasni u tome da je neodgovorno vlasništvo najveći uzrok postojanja i velikog broja nevlasničkih tzv uličnih pasa, pa je ovaj korak Grada tim više neminovan.

Predsednik Specijalne međuresorne komisije podsetio je još jednom da Beograd ne može i ubuduće da se suočava samo sa posledicama, bez mogućnosti da utiče na uzroke problema, jer su oni u isključivoj nadležnosti republičke veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva.

Pravilnik o držanju opasnih pasa postoji, ali se očigledno ne primenjuje. Ne vrši se adekvatna kontrola registrovanja opasnih pasa, pa imamo lažne registracije, ne kontroliše se adekvatno držanje opasnih pasa i ne postupa brzo i efikasno u situacijama koje su zakonom kažnjive.

Sa druge strane neki izuzetno bitni Pravilnici nisu ni doneti.
Jedan od njih je i Pravilnik koji će regulisati pitanje privatnih prihvatilišta za pse - azila, a koji donosi Ministarstvo za poljoprivredu, trgovinu, vodprivredu i šumarstvo.

„Donošenje Pravilnika najavljeno je pre tri godine, a pravilnik do danas nije donet. I ovde Beograd i pored toga čini više nego što je predviđeno jer svake godine raspisuje Konkurs i dodeljuje sredstva udruženjima za zaštitu životinja registrovanim na teritoriji Grada“ -  objašnjava Petrović.
On je podsetio da je Beograd tražio, ali nije dobio, ni delimični prenos nadležnosti koje su neophodne za ozbiljno hvatanje u koštac sa problemom.

„Delimične nadležnosti koje su date lokalnim samoupravama odnose se isključivo na hvatanje i zbrinjavanje pasa, i na kontrolu vlasnika po pitanju vođenja pasa na povocu, higijene i komunalnog reda. I to sve samo na javnim površinama. I ove, poslednje navedene Beograd je dobio tek pre 9 meseci na sopstveni zahtev i posle mnogo insistiranja“ - istakao je Petrović.

Drugi zahtevi Beograda o prenosu nadležnosti, kao i neophodnim izmenama zakona koje su usmerene isključivo ka pooštrenoj kontroli odgovornog vlasništva nad psima, Beograd do danas nije dobio.

Gradski sekretar za komunalno stambene poslove najavljuje da će na usaglašavanju teksta predloga Izmena sarađivata sa stručnom javnošću i nevladinim sektorom.

„Zakon ne ograničava vlasništvo nad bilo kojom vrstom psa, a način držanja i kontrolu zakonitog ponašanja vlasnika može da kontroliše, pa dakle i podnosi prijave, isključivo republički veterinarski inspektor. Isto važi i za pitanja čipovanja i vakacinacije. Incidenti se takođe prijavljuju republičkoj veterinarskoj inspekciji“ - objašnjava Petrović.

Lokalnoj samoupravi, a samim tim i Beogradu, ostaje samo da hvata pse nakon incidenta i da plaća naknade, znači da se suočava sa posledicama a ne uzrokom problema.

Petrović je podsetio da je Beograd jedini grad u Srbiji koji ima svoju Veterinarsku ustanovu, nad kojom je nadležnost dobio na sopstveni izričiti zahtev. Takođe, Beograd je jedini grad u Srbiji koji dokazano sprovodi strategiju „ne ubij“ i to dve godine duže i od perioda kada je sprovođenje ove strategije postalo i zakonska obaveza.

Konačno, Beograd je jedini grad koji ima gradska prihvatilišta za pse (sada čak 4, od čega je jedno, ono u Ovči, namenjeno isključivo smeštaju bolesnih pasa) u kojima se psi drže u skladu sa evropskim standardima.
„Istovremeno, Grad radi na promovisanju politike odgovornog vlasništva i usvajanja pasa, jer smatra da su prihvatilišta samo privremena, a nikako željena i dugotrajna rešenja. U drugim gradovima situacija nije ni približno ovako uređena, a istovremeno, uz sve ove napore, Beograd se i dalje suočava sa problemom.“ - kaže Petrović.

Paralelno sa ovim Grad Beograd, uprkos svim zakonskim ograničenjima, nastavlja da vodi bitku i po pitanju smanjenja broja uličnih pasa.

„Iako smo, na žalost, i u ovom domenu imali incidente, stvari se u značajnoj meri popravljaju. Uspeli smo da se broj incidenata za proteklih 10 meseci ne uveća, već naprotiv - smanji. Usvajanjem niza važnih odluka i primenom mera napravili smo značajne pomake u ovoj oblasti, kao što su: baza podataka, procedure hvatanja napuštenih životinja, revakcinacije i sl, izgrađena su nova prihvatilišta i povećani kapaciteti postojećih, a stalno se sprovode i mere stimulacije besplatnog čipovanja, vakcinacije i sterilisanja vlasničkih pasa. Svima nam je, nadam se, cilj stvaramo uslove za humani pristup i brigu o životinjama, ali i da vodimo računa pre svega o bezbednosti građana.“ - zaključio je Petrović.

Zbog svega ovoga Grad poziva i medije da svojim aktivnostima doprinesu što efikasnijem rešenju ovog problema, ali i da maksimalno podrže „Kampanju odgovornog vlasništva i usvajanja pasa - Najbolji prijatelj“.

 

Originalna vest: Veterina Beograd

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 586 48
Zašto ogledi na životinjama nisu primenljivi na ljudima?... 33 činjenice koje treba uzeti u obzir : 1. Manje od 2% ljudskih bolesti (tačnije 1,16%) je ikad viđeno kod životinja. 2. Prema bivšem naučnom istraživaču Huntingdon Life Sciencesa, rezultati ogleda na životinjama i ljudski nalazi slažu se u svega 5 - 25%. 3. 95% lekova testiranih na životinjama odmah je odbačeno kao izuzetno opasno ili beskorisno za ljude. 4. Najmanje 50 lekova koje možemo naći na tržištu uzrokuje rak kod oglednih životinja. Oni su odobreni samo zbog toga što se javno prizna...
Com Content 1615 48
Medvedica Jurka dospela u Nemačku... Početak Jurkine tragedije započinje njenim rođenjem pre 15 godina u Sloveniji. Poznato je da je i u to vreme lovački lobi namerno hranio medvede da bi se privikli na blizinu čoveka, da bi ih turisti mogli fotografisati pri hranjenju i da ih lovci-turisti iz inostranstva ne bi morali tražiti po šumama. Posao je bio toliko lukrativan, npr. slovenački lovački savez dobijao je godišnje, prema službenom lovačkom cenovniku, za odstreljenih 80-180 medveda na stotine hiljada evra godišnje, tako da nije ...
Com Content 479 48
Zakon o pravima životinja u Švajcarskoj... Švajcarska zlatna ribica može mirno da spava jer o njoj brine novi zakon o zaštiti životinja koji je stupio na snagu u Švajcarskoj.Više niko neće smeti da je likvidira u klozetskoj šolji ili zamrzivaču već će pre ubijanja morati da je "uspava", odnosno onesvesti.Novi propisi detaljno regulišu ponašanje prema životinjama bilo da je reč o domaćim životinjama, kućnim ljubimcima, životinjama koje se koriste u naučne svrhe ili divljim životinjama u zoo vrtovima ili cirkusima.2. septembar 2008.Švajcar...
Com Content 109 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (4. deo)... Karlhajnc Dešner (*1924), Doktor filozofije, istoričar, istraživač književnosti, filozof i više puta nagrađivani autor:''Jelovnik - najkrvaviji list hartije koji ispisujemo.''''Prema životinji je čovek zločinac iz navike.''''Moralne dileme kada je u pitanju teleće pečenje? Vaspitači ih nemaju.Pravna nauka takođe. Ni teologija koja se bavi pitanjima morala. Nihiljade drugih moralista. Možda ih tele ima?''Teodor Hojs, 1. predsednik SR Nemačke:''Što pre naša omladina nauči da svaku grubost prema ži...
Com Content 1579 48
Hranili pingvine ekserima i hlebom... SUBOTICA - Dok su mnogobrojni Subotičani i gosti Zoološkog vrta na Paliću, vest da je pre nekoliko dana iz jezerceta gde boravi slon ukradeno 20 vrsta lokvanja i drugog vodenog bilja, primili sa žučnim negodovanjem, nisu retki ni oni koji su samo slegli ramenima, uz prepoznatljivu opasku - „naša posla“. - Zoo-vrt godišnje poseti više od 160.000 ljudi i dovoljno je da dvoje bude „domišljato“ da napravi štetu i za sebe i za nas – priča sagovornica „Novosti&ldq...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Zašto ogledi na životinjama nisu primenljivi na ljudima?

Detaljnije »