Knjiga Vecna TreblinkaVečna Treblinka - Predgovor srpskom izdanju od predsednice Udruženja

Knjiga Čarlsa Patersona „Večna Treblinka – naše postupanje prema životinjama i holokaust“ na vrlo jednostavan način predočava čitaocu vezu između nastanka masovnog uzgoja životinja i klanica, eksperimentisanja na njima u istraživačke svrhe i logora smrti nastalih za vreme Hitlerove Nemačke. Knjiga je posvećena nobelovcu Isaku Baševisu Singeru i Paterson je sažima na samom početku njegovim citatom: „...U svom odnosu prema njima svi ljudi su nacisti; životinjama je to večna Treblinka.“

Autor vrlo autentično iznosi činjenicu da je put od klanica do logora smrti – put do Aušvica, proizašao iz Amerike. Ideja iskorišćavanja životinja i njihovog industrijalizovanog uzgoja, klanja i prerade na pokretnoj traci, poslužila je industrijalcu Henriju Fordu kao primer kako da organizuje industrijsku proizvodnju automobila, kojom je obeležio 20. vek. Nije samo ideja klanica i industrijske proizvodnje automobila došla sa njim u Evropu. U svojim nedeljnim novinama Henri Ford započeo je svoju antisemitsku kampanju, zatim je nastavio štampanjem „Protokola sionskih mudraca“, koji su umnožavani u velikim tiražima u Americi (više od pola miliona primeraka). Odmah zatim štampani su na više jezika u Evropi, a u Hitlerovoj Nemačkoj tiraži su se merili vagonima. Ova antisemitska propaganda, praćena označavanjem i degradacijom Jevreja na nivo životinja, pala je u Nemačkoj na vrlo plodno tlo, gde je klijanje mržnje prema njima već pripremio Luter nekoliko vekova ranije.

Američki uticaj na Nemačku, pored antisemitske propagande i davanja primera industrijalizovanog klanja životinja, snažno se odrazio i na prihvatanje eugenike. Eugenika, koja je u Americi počela prisilnom sterilizacijom ljudi, u Nemačkoj je doživela smrtonosni vrhunac putem „fizičke obnove nacije eliminacijom“. Pristup i rešavanje jevrejskog problema od strane Hitlera i vrha SS-a: Himlera, glavnog zapovednika i začetnika holokausta, ministra poljoprivrede Darea, i Hesa, upravnika Aušvica – realizovani su iz perspektive uzgoja i odabira životinja. U knjizi se može pročitati kako Himler za svoje žrtve nije imao nimalo saosećanja, jer je smatrao da su „gamad i štetočine kojih svaki farmer treba da se reši da bi prehranio sebe i svoju porodicu“. Takođe, da je njegova „zainteresovanost za uzgoj i ubijanje pilića prenesena na razmnožavanje i ubijanje ljudi“, a da je „svakom koraku koji je vodio do genocida, iskorišćavanje životinja – uzgoj, odvajanje životinja za klanje i samo klanje – utrlo put“. Aušvic je, po rečima Hesa, trebalo da postane poljoprivredna istraživačka stanica za istočne zemlje, a postao je potpuno opremljen eugenički centar za poboljšanje nemačke ljudske i životinjske populacije u kome su se nalazili centri za uzgoj stoke i objekti za istrebljenje Jevreja, Roma i drugih „podljudi“.

Mnogim ljudima potpuno je skandalozno poređenje onoga što se dešava ljudima sa onim što se dešava životinjama. Zašto? Ovo pitanje ’zašto’ postaje neminovno kada shvatimo koliko su očigledne sličnosti i zakonitosti, pa i same metodologije koje se pojavljuju pri okrutnom postupanju onih koji za sebe misle da su na višem prema onima za koje misle da su na nižem stepenu evolucije, i da su samim tim ovi stvoreni da im služe davanjem svog života. Čovek ostaje zapanjen pred odsustvom savesti i potpunom blokadom moralnog osećaja koji nastaje kod ljudi usvajanjem ovakvih mišljenja. Pitanje ko je formirao to mišljenje koje se i danas održava, Paterson dotiče u razmatranju uticaja religije i filozofije. Činjenica je da u Starom zavetu postoje mesta koja jasno govore da je čovek stvoren od Boga kao vegetarijanac. U Knjizi Postanja stoji da Bog čoveku nije dozvolio za jelo ništa u čemu je duša živa, već samo semenje i bilje. Takođe, postoje mesta u kojima piše da je onaj ko ubije vola isti kao i onaj ko ubije čoveka. Pretpostavka je i da je čovek bio vegetarijanac do nekog od ledenih doba. Paradoksalno, na ljudsku evoluciju do danas snažniji uticaj izvršili su sasvim suprotni delovi Starog zaveta, u kojima se preporučuje genocid naroda drugih vera, ritualno ubijanje i klanje životinja, i davanje prava čoveku da bude iznad svih drugih stvorenja koja sebi treba da potčini.

Kako god, gradacija viših i nižih stepena evolucije ima drugačiju konotaciju danas u odnosu na juče, a pitanje ko ima veću vrednost – čovek ili životinja – sve manje postaje šokantno, a sve više izazov pred kojim čovek današnjice stoji razmišljajući o svom opstanku na planeti. Mnoge bolesti životinja i poremećaji prirode uzrokovani masovnim eksploatacijama i uzgojem zvone na uzbunu.

Udruženje za zaštitu i prava životinja „Sloboda za životinje“ ima cilj oslobađanja životinja. Ono vidi svoj zadatak u tome da predočava nama – ljudima – opne koje stoje oko savesti i koje tako sprečavaju saosećajan pristup životinjama, ukidajući svest da životinje osećaju i radost i bol isto kao i ljudi, i da i one imaju dušu. Iskreno se nadamo da će ova sjajna knjiga pomoći ljudima da sami, sopstvenom odlukom odbace ustaljena mišljenja koja ih sprečavaju u tome da životinje prihvate kao svoje prijatelje i jednako vredne stanovnike zajedničke planete, i da u tom smislu njihov život smatraju isto tako važnim kao i svoj. Sigurni smo da će tada evolucija ljudi krenuti u pozitivnom i dobrom smeru.

Snežana Milovanović,
predsednica
Udruženja za zaštitu i prava životinja
„Sloboda za životinje“

************************************************
Poštovani čitaoci, knjigu Večna Treblinka možete kupiti po ceni od 700 din.+ptt troskovi preko našeg sajta

{simplecaddy code=k001}
************************************************

 Za detaljnije informacije o knjizi eitajte:

1.Promocija knjige Večna Treblinka na Sajmu knjiga
2.
Predgovor srpskom izdanju od prevodioca knjige
3.Veena Treblinka: Poznati o knjizi - Odlomci iz knjige
4.Intervju sa Earlsom Petersonom (Charles Patterson)
5.Kliknite ovde i naručite knjigu odmah!
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 96 48
Grinpis u Srbiji... Beograd, Novi Sad -- Međunarodna organizacija za očuvanje prirode "Grinpis" doplovila je Dunavom u Srbiju, gde održava svoje programe. Program promocije alternativnih izvora energije pokrenut je kako bi ljudima bila skrenuta pažnja na sve ozbiljniji problem globalnog zagrevanja i negativne efekte upotrebe organskih goriva.Beograd, Novi Sad -- Međunarodna organizacija za očuvanje prirode "Grinpis" doplovila je Dunavom u Srbiju, gde održava svoje programe.Oni su 01.08 boravili u Beogradu, na zemun...
Com Content 1589 48
Ekološka moda bez eksploatacije dece i odraslih... Javna je tajna da velike kompanije koriste jeftinu radnu snagu u zemljama trećeg sveta, i da za rad „na crno“ upošljavaju i decu. Takva praksa naročito je prisutna u tekstilnoj idustriji, ali poslednjih godina sve je više kreatora koji se okreću tzv. ekološkoj i fer modi, odbijajući da učestvuju u lancu zloputrebe maloletnika za rad. Među njima je i četvoro mladih bečkih kreatora, okupljenih oko brenda „Boginja sreće“ (Göttin des Glücks – GDG), prve modne marke u Au...
Com Content 1591 48
“Hladnoća kaveza”... Autor: Mariana Cerovecki Neprimjetan, sakriven i uplašen; U kutu prljavog, hladnog kaveza Njegovo srce kuca sve jače i jače Nade su mu se rasplinule; Ne sanja više.... "Nećeš me spasiti..." Ali vapaji ostaju neuslišani "Tvoje lice ponovno stiže!" Stiže i patnja.  Autor: Mariana Cerovecki www.animalrightsart.webs.com Neprimjetan, sakriven i uplašen; U kutu prljavog, hladnog kaveza Njegovo srce kuca sve jače i jače Nade su mu se rasplinule; Ne sanj...
Com Content 327 48
Održan Protest protiv pokolja kanadskih foka!... U organizaciji Udruženja Sloboda za životinje (www.sloboda-za-zivotinje.org) - juče 15.03.2007. godine u Beogradu je održan miran protesni skup ispred Kanadske ambasade kao podrška globalnoj akciji za trajnu zabranu lova na foke koji se svake godine  odvija na istoku Kanade. Tom prilikom je upućen apel i pismo Kanadskom ambasadoru, gospodinu  Robertu McDougallu, koje je umesto njega primio njegov zamenik, u kome se apeluje na njegovu savest, da iskoristi svoj ugled, položaj i znač...
Com Content 553 48
Trofej - poučna priča o lovcu... Išao je napred polako i sigurno s naperenom puškom u ruci. Drveće u šumi nije bilo gusto pa je, iako je kiša rominjala sve vreme, mogao da vidi predeo pred sobom relativno jasno. Nije primećivao ništa, nije se ništa micalo, ništa čulo, sem kapi kiše koje su udarale o požutelo jesenje lišće. Ovog puta biće njegova, ovog puta će je naći i ustreliti, govorio je u sebi, ovog puta će konačno imati taj trofej, koji toliko želi - srebrnu lisicu. Išao je napred polako i sigurno s naperenom puškom u ruc...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Grinpis u Srbiji

Detaljnije »