INTERVJU S POVODOM: DRAGAN IVANOV

Novine broj 1248 - Toronto, 11. jun 2010.

Dr Dragan Ivanov je osnivač i predsednik Vegetarijanskog udruženja "Edem" u Novom Sadu. Udruženje je neprofitno i ima za cilj upoznavanje šire populacije sa brojnim blagodetima biljne vegetarijanske ishrane, pogotovo njenim mestom i značajem u prevenciji i terapiji savremenih bolesti, pre svega bolesti srca i krvnih sudova, malignih bolesti, šećerne bolesti, alergija i poremećaja imuniteta, gojaznosti, stomačnih oboljenja, sa njenom ulogom u povezanosti duševnog i telesnog zdravlja, i sa tim kako čovek pridržavajući se prirodnih zakona može prevenirati razne bolesti, a već izgubljeno zdravlje povratiti. Dr Ivanov održava brojna zdravstvena predavanja iz ovih oblasti, koja su izuzetno posećena.   

Dr Dragan IvanovDoktore Ivanov, kažite nam nešto o vremenu i načinu na koji ste postali vegetarijanac.

Rođen sam u bačkom mestu Čurugu, gde je, uprkos tadašnjem stavu zvanične medicine i opšteprihvaćenom i jedino poznatom mesnom načinu ishrane, moja majka za vreme trudnoće prešla na vegetarijanstvo. To je, naravno, izazvalo zabrinutost rodbine i prijatelja, kako za njeno, tako i za moje zdravlje.
Ipak, činjenica da sam se rodio sa 5,5 kg ne samo da je umirila rodbinu i meštane, nego je predstavljala veliku atrakciju u selu, a veru majke Marije u istinitost biblijskih zapisa samo još više utvrdila. Naime, budući da je bila vrlo pobožna, čitajući Bibliju naišla je na citat gde Bog, Tvorac, kaže prvom bračnom paru: "Evo dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će vam biti za hranu".
Još kao dečak zainteresovao sam se za zdrav stil života, zdravu ishranu i prirodne metode lečenja. Kasnije, kao student medicine paralelno sam izučavao vegetarijansku ishranu i lekovito bilje. Dakle, rođen sam kao vegetarijanac, osim toga vaspitavan sam i odrastao u duhu poštovanja i drugih biblijskih principa koje i danas zastupam. Vegetarijanac sam, dakle, kako po religioznom uve-renju, tako i iz etičkih i zdravstvenih razloga.

Da li u vašem životu postoji neko posebno iskustvo koje vas je inspirisalo da se posve-tite izučavanju biljne ishrane i prirodnog načina lečenja?

Sredinom 80-ih godina moja mlađa sestra se razbolela od tumora (Adenoma) na nadbubrežnoj žlezdi, koji je dijagnostikovan na Internoj klinici u Beogradu. Primenila je specifičnu dijetu, određene lekovite biljke i pila sokove - i nakon tri meseca tumor je nestao, što je verifikovao skener i dijagnostička sredstva zvanične medicine. To se dešavalo u vreme kada ovaj način lečenja nije bio aktuelan niti priznat kao danas. To me je kao lekara dodatno podstaklo da se još više posvetim izučavanju lekovitog bilja i prirodne ishrane i načinu prevencije i lečenja određenih savremenih bolesti.

Kažite nam nešto više o vašim naučnim istraživanjima i rezultatima do kojih ste došli.

Nakon završenih studija upisao sam postiplomske studije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i vršio istraživanja vegetarijanske ishrane i načina na koji ona utiče na lipide u krvi i proces ateroskleroze. U ovom istraživanju, koje je inače prvo istraživanje na vegetarijancima sprovedeno na ovim našim prostorima, učestvovali su vegetarijanci iz cele bivše Jugoslavije. Ovo istraživanje je pokazalo da su vegetarijanci vitkiji, vitalniji, dugovečniji od drugih ljudi koji se hrane uobičajenim stilom ishrane, a takođe, da ređe obolevaju od savremenih bolesti, pre svega kardiovaskularnih, moždanog šloga, poremećaja imuniteta i malignih bolest. Magistarsku tezu iz ove oblasti odbranio sam 1993. godine.

Da li vegetarijanski način ishrane preporučujete i budućim majkama, dojiljama i deci u razvoju?

Moja supruga, koja je isto lekar, takođe je vegetarijanac. Za vreme trudnoće i dojenja nije koristila meso u ishrani, tako da je i naš sin David rođeni vegetarijanac. Ove godine puni 17 godina, a visok je preko 190 cm. Mislim da iskustvo mog rođenja i razvoja, kao i iskustvo mog deteta, kao i mnoge druge dece i njihovih majki govori samo za sebe.

Vi ste poznati i kao lekar predavač. Gde i kako držite javne govore o zdravlju?

Kao profesor na Visokoj pedagoškoj školi u Novom Sadu prenosim svoja znanja i na buduće vaspitače kako bi ih oni prenosili mlađim generacijama.
Osim toga održavam javne tribine za širu populaciju kako u Novom Sadu, tako i u drugim gradovima Srbije - Subotici, Beogradu, Staroj Pazovi, Zrenjaninu. Bio sam pozivan u Makedoniju, Hrvatsku, obišao sam Severnu i Latinsku Ameriku, bio sam gost u Africi, Kini, Australiji.
Prošle godine sam snimio oko 50 TV emisija na televiziji Most, čiji se program prati i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, a čest sam gost i na drugim TV stanicama a takođe i na radiju. Taj materijal imam snimaljen u DVD formatu. Moja sažeta predavanja postoje i u pisanoj formi na srpskom jeziku.

Opišite nam u par reči, šta radite kao lekar praktičar?

U mojoj privatnoj ordinaciji u Novom Sadu poslednjih nekoliko godina veliki broj pacijenata mi se obraća za pomoć kako bi biljnom ishranom i prirodnim lekovima rešili svoje zdravstvene probleme. Svako, kada je to potrebno, kao internista, propisujem i medikamentoznu terapiju. Svoje pacijente doživljavam kao kompleksna bića, tj. bića na čije celokupno zdravlje, osim stanja tela, značajno utiču duševno-duhovni procesi. Smatram da je nemoguće postići zdravlje i boriti se protiv savremenih bolesti bez jednog šireg pristupa čoveku, koji podrazumeva uključivanje, pored telesnih i njegovih psihičko-duhovnih sposobnosti u terapijsko-preventivne procese.

Ana Todorović
Objavljeno u časopisu "ŽIVOT I ZDRAVLjE")

Izvor: Novine.ca - Novine Toronto

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 575 48
Izlovljavanje velikih predatora znači ubijanje svih ostalih životinja!... Nekada su ljudi živeli u pećinama i posmatrali iz njih opasni svet pun zveri. Danas zveri žive u malim uništenim ekosistemima i u kavezima, posmatrajući opasan svet pun ljudi. Nekada su se ljudi pitali možemo li živeti sa zverima, a sada pitanje glasi: možemo li (pre)živeti bez njih? Upravo lovci tamane predatore nazivajući ih „štetočinama“. Međutim, ne samo da oni sami ne mogu preuzeti njihovu regulativnu ulogu u prirodi, nego selektivnim lovom vrsta koje nazivaju „štetnima“ remete vrlo osetlji...
Com Content 449 48
Divlje životinje masovno stradaju pod kosilicama na obradivim površinama... Sa žaljenjem obaveštavamo javnost da jako veliki broj životinja i njihovih mladunaca strada prilikom košenja livada i žetve zitarica koji su u punom jeku. Od poljoprivrednih mašina; strada najviše mladunaca i to sa veoma teškim povredama; koje zahtevaju dug oporavak i lečenje, sa neizvesnim ishodom, ukoliko na mestu nisu usmrćeni tj. iskasapljeni kosačicama ili kombajnima. Lane presečenih nogu: Ovom lanetu je kosačica isekla obe prednje noge. Poljoprivrednik koji ga je osakatio i osudio na sm...
Com Content 149 48
Osam prehrambenih laži 5-8... Da "vegetarijanstvo" ne može jednostavno da se izjednači sa jedenjem zrnevlja i zeleniša, dokazuje sve veći broj vegetarijanskih jela u lokalima za sladokusce, kao i bezbrojne kuvarske knjige sa odličnim vegetarijanskim jelima. Jer, začin čini sve! Ko je već jednom zagrizao u sirovi, nezačinjeni komad mesa tome se ne mora reći da mrtve životinje nemaju nikakav ukus.5. Prehrambena lažNe jesti meso, znači jesti samo zrnevlje! POGREŠNO!Da "vegetarijanstvo" ne može jednostavno da se izjednači sa jed...
Com Content 555 48
Dioksini u hrani i okruženju... Dioksini spadaju u najtoksičnije ekološke zagađivače i visokokancerogene supstance. Najopasniji dioksin (TCDD) naučnici nazivaju najotrovnijim molekulom na planeti. Otrovniji je 11.000 puta od smrtonosnog natrijum-cijanida. Dioksini se raznose vazduhom i talože u vodi i zemljištu. Odatle ulaze u lance ishrane i u tkiva svih živih bića.Dioksini spadaju u najtoksičnije ekološke zagađivače i visokokancerogene supstance. Najopasniji dioksin (TCDD) naučnici nazivaju najotrovnijim molekulom na planeti...
Com Content 307 48
Kad zivotinje protestuju: Ovce blokirale saobraćaj u Madridu!... Madrid - Ekolozi su pustili na glavne saobraćajnice u centru Madrida stotine ovaca zahtevajući zaštitu starih staza koje povezuju pašnjake. Oko 700 životinja blokiralo je saobraćaj u centralnim ulicama španske prestonice. Protestom koji je ušao u trinaestu godinu traži se zaštita oko 125.000 kilometara staza koje služe za sezonsko kretanje stoke između različitih pašnjaka širom Španije. Madrid - Ekolozi su pustili na glavne saobraćajnice u centru Madrida stotine ovaca zahtevajući zaštitu st...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Izlovljavanje velikih predatora znači ubijanje svih ostalih životinja!

Detaljnije »