Monika Brukner

 

Kad god se u javnosti u Srbiji pomene neko ko štiti životinje, mnogo ljudi reaguje sa negodovanjem tipa „zašto ne pomaže ljudima“, ne razumevajući činjenicu da je sve povezano i to da se naš odnos prema životinjama preslikava i na odnos prema ljudima.
Monika Brukner je očigledan primer takvih koje neosnovano napadaju: ona svojim delima pokazuje ljubav i prema ljudima, i prema životinjama.

Rođena je u Švajcarskoj, školovala se u Engleskoj i Južnoj Africi, gde je šest godina radila kao antropolog. Svog supruga, poznatog novosadskog profesora arheologije, akademika Bogdana Bruknera, upoznala je u Grčkoj, na jednom kongresu antropologa.
Preselili su se u Đurđevo, selo u opštini Žabalj. Žitelji Đurđeva nisu ni pretpostavljali koliko će ova energična i plemenita žena promeniti sve njih.

Monika voli životinje od malena. I u Švajcarskoj, na porodičnom imanju, gajila je razne domaće, divlje i egzotične vrste životinja: krokodile, velike zmije, konje, razne druge vrste egzotičnih životinja. Odatle je odselila svoje životinje u Đurđevo. Prevezli su tri konja, dva zeca, pet mačaka i tri psa, u velikom vagonu, a ova mučna selidba je trajala četiri dana.

U selu su je dočekali dramatični prizori zlostavljanja svih vrsta životinja, koji su je jako pogodili. Uzalud je zvala policiju kada je videla prizore batinanja konja lancima, i  zatekla je pse na snegu, vezane na kratkim lancima bez kućice. Staovnici Đurđeva su je smatrali ludom zbog toga što se toliko brine o životinjama.

Nezvanične aktivnosti na zaštiti životinja počela je 1986. godine, a 1989. je zvanično formirala „Društvo za zaštitu životinja i prirode Đurđevo“. Ovo društvo je sada uzor mnogim mladim ljudima. Sada Monika ima svoj azil sa 25 vrsta životinja, na lepo uređenom imanju. Dodeljen joj je na upravljanje i prostor u javnom vlasništvu oko njenog lepog i moderno uređenog salaša. Danas taj prostor poprima odlike prirodnog rezervata, sa barskim biodiverzitetom i mnoštvom vrsta riba, vodozemaca i ptica.

Osim što se aktivno decenijama bavi zaštitom životinja, Monika Brukner pomaže i mnogim ljudima. Tako je svojevremeno kupila kuću u Đurđevu i kompletno je opremila. Sada je to penzionerski dom i omiljeno mesto okupljanja starijih ljudi. Ona pomaže penzionerima koji nemaju novca za lekove i ogrev. Njeno društvo finansijski pomaže i dom za decu ometenu u razvoju, koji se nalazi u okviru manastira Ravanica. Tamo se nalazi oko stotinu dece. Pomaže i školama, domovima kulture, vatrogascima, slepim i mentalno obolelim osobama. Finansijski pomaže i Romima u Đurđevu.

Monika primećuje ono što i mnogi drugi zaštitnici životinja u Srbiji primećuju i osećaju na sebi samima: u ovom društvu veoma je prisutna nepravda prema ljudima koji su senzibilniji prema svim živim bićima nego što je to ostatak društva. Zapravo, u pitanju je neprihvatanje i osuđivanje svih koji su drugačiji. Ona, kao i svi koji se bave sličnim aktivnostima, veoma su ogorčeni takvim stanjem u našem društvu. To je veliko psihičko opterećenje, posebno kada je neko ne samo zaštitnik životinja, nego i vegetarijanac (Monika ne jede meso već punih 40 godina). Obično takve ljude smatraju „ludima“ i „sektašima“. Monika kaže: „Nismo ludi, niti sektaši, nego smo osetljivi i osećajni i vidimo šta se dešava, i to nam smeta, to nas boli – bez obzira na to da li je u pitanju nasilje prema ljudima, ili prema životinjama.“ Osim što se angažuje u brojnim akcijama zaštite životinja (i ljudi), mora još da ulaže energiju i u pravdanje zbog takvih postupaka, i to onima koji bi radije stvari ostavili takve kakve su, bez ulaganja i malo truda u boljitak za sve.

Monika kaže da se nada da će jednoga dana i ljudi koji ne vole životinje shvatiti da i one imaju dušu, i da osećaju radost i tugu, isto kao i mi. Možda će konačno shvatiti da je sve povezano u ovom univerzumu, i da nam se vraća sve što radimo – bilo da je to dobro ili zlo. To je zakon univerzuma koji nepogrešivo funkcioniše.

K. S.

********************

Pogledajte filmove o Moniki Brukner koje je snimio Jovan Memedović:

Monikina vremena 1 i Monikina vremena 2, kao i sajt Društva za zaštitu životinja i prirode Đurđevo.

Istražujući temu suživota životinja i ljudi u urbanim sredinama autor emisije Jovan Memedović otkriva Moniku Brukner.

Sasvim prirodno: Monikina vremena 1. deo.



Sasvim prirodno: Monikina vremena 2. deo.


 

Ona dolazi iz Švajcarske a živi poslednjih 10 godina na salašu u selu Đurđevo kod Novog Sada.
Monika živi okružena životinjama koje je dovela takoreći sa ulice. Bile su odbačene, bolesne, zlostavljane. Monika ih je smestila izlečila i danas imaju savršene uslove za život sa punim razumevanjem ljudi.

Monika je veliki borac za čistu planetu i za promenjeni odnos ljudi prema životinjama. Trenutno radi na 17 projekata zaštite prirode i edukacije ljudi. Cilj Monike Brukner je samo jedan: Da ljudi shvate da smo nesmotreno zagadili planetu, i da je 5 minuta do 12, što znači da moramo hitno promeniti navike.

Sve što čovek uradi ponovo se vraća njemu samom, bilo da je dobro ili loše, priroda ne prašta i to je zakon koji nema milosti.

Snimatelj Dejan Jovanović
Montažer Violeta Trpčevski
Autor Jovan Memedović

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 370 48
Virus slinavke iz laboratorije?... London, Brisel -- Posle pojave slinavke i šapa u Britaniji, Evropska unija će sutra i zvanično zabraniti izvoz stoke i mesnih proizvoda. Velika Britanija je već sama dobrovljno zabranila izvoz tih proizvoda u druge zemlje nakon pojave bolesti na jednoj farmi na jugu zemlje. U međuvremenu, pojavile su se sumnje da je bolest dolazi iz obližnje laboratorije u kojoj se proizvodi vakcina.5. avgust 2007. | Izvor: B92   London, Brisel -- Posle pojave slinavke i šapa u Britaniji, Evropska...
Com Content 1616 48
Srpski nacionalni parkovi idealni za nuklearni otpad!... Srpski nacionalni parkovi idealni su za odlaganje nuklearnog otpada?! Ovako su novi zakon o zaštiti prirode preveli novosadski ekolozi. Predsednik Skupštine Ekološkog pokreta Srbije Nikola Aleksić za Kurir tvrdi da država na mala vrata pokušava da od Fruške gore napravi najveću deponiju nuklearnog otpada u Evropi! - Nacrtom za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti prirode menja se aktuelni član 35 članom 13, koji će, ako se usvoji, Frušku goru pretvoriti u nuklearnu deponiju. Nacrt je prošao Vladu i...
Com Content 544 48
Mladi beloglavi sup voli ljude a plaši se ptica... Mladi beloglavi sup, nazvan Srećko, koji je, posle više od godinu dana oporavka zbog slomljena četiri pera u krilu, vraćen u prirodu, više voli da se druži s ljudima, nego da boravi među svojima! Umesto da bude kralj nebeskih visina, Srećko je smešten u kavez gde će provesti – čitav život! Mladi beloglavi sup, koji je posle oporavka vraćen u kanjon reke Trešnjice, nije uspeo da se snađe u prirodiSrećko voli ljude a plaši se pticaKada je, novembra prošle godine, Srećko vraćen u Specijalni rezer...
Com Content 339 48
Održan Protest ispred Cirkusa Moskva u Beogradu... Mreža nezavisnih aktivista Srbije, Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje", Cirkus "Šarena laža" i Udruženje "Stani pani kolektiv" održali su u nedelju 3. juna ispred internacionalnog cirkusa "Moskva" na Zemunskom keju kod hotela "Jugoslavija" Miran protest protiv korišćenja životinja u cirkusimaMreža nezavisnih aktivista Srbije, Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje", Cirkus "Šarena laža" i Udruženje "Stani pani kolektiv" održali su u nedelju 3....
Com Content 172 48
Oduzimanje slobode... Ljudima je zabavno ići u zoološke vrtove gledati životinje u njihovim zatvorima. Te životinje su nam lepe, slatke, simpatične čak ih i žalimo, ali kad prođe tih par sati zabave ili znatiželje, mi odlazimo svojim kućama kao da se nikada ništa nije ni dogodilo.Ljudi su znatiželjni po prirodi i upravo ta osobina dovela je do prve interakcije čoveka sa životinjom. Takođe, ljudska želja za vladanjem, ne samo životinjama već i drugim ljudima, a nažalost i ljudska pohlepa za novcem i moći. Veliku ulogu...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Virus slinavke iz laboratorije?

Detaljnije »