Intervjui poznatih

Kad god se u javnosti u Srbiji pomene neko ko štiti životinje, mnogo ljudi reaguje sa negodovanjem tipa „zašto ne pomaže ljudima“, ne razumevajući činjenicu da je sve povezano i to da se naš odnos prema životinjama preslikava i na odnos prema ljudima.
Monika Brukner je očigledan primer takvih koje neosnovano napadaju: ona svojim delima pokazuje ljubav i prema ljudima, i prema životinjama.

Rođena je u Švajcarskoj, školovala se u Engleskoj i Južnoj Africi, gde je šest godina radila kao antropolog. Svog supruga, poznatog novosadskog profesora arheologije, akademika Bogdana Bruknera, upoznala je u Grčkoj, na jednom kongresu antropologa.
Preselili su se u Đurđevo, selo u opštini Žabalj. Žitelji Đurđeva nisu ni pretpostavljali koliko će ova energična i plemenita žena promeniti sve njih.

Monika voli životinje od malena. I u Švajcarskoj, na porodičnom imanju, gajila je razne domaće, divlje i egzotične vrste životinja: krokodile, velike zmije, konje, razne druge vrste egzotičnih životinja. Odatle je odselila svoje životinje u Đurđevo. Prevezli su tri konja, dva zeca, pet mačaka i tri psa, u velikom vagonu, a ova mučna selidba je trajala četiri dana.

U selu su je dočekali dramatični prizori zlostavljanja svih vrsta životinja, koji su je jako pogodili. Uzalud je zvala policiju kada je videla prizore batinanja konja lancima, i  zatekla je pse na snegu, vezane na kratkim lancima bez kućice. Staovnici Đurđeva su je smatrali ludom zbog toga što se toliko brine o životinjama.

Nezvanične aktivnosti na zaštiti životinja počela je 1986. godine, a 1989. je zvanično formirala „Društvo za zaštitu životinja i prirode Đurđevo“. Ovo društvo je sada uzor mnogim mladim ljudima. Sada Monika ima svoj azil sa 25 vrsta životinja, na lepo uređenom imanju. Dodeljen joj je na upravljanje i prostor u javnom vlasništvu oko njenog lepog i moderno uređenog salaša. Danas taj prostor poprima odlike prirodnog rezervata, sa barskim biodiverzitetom i mnoštvom vrsta riba, vodozemaca i ptica.

Osim što se aktivno decenijama bavi zaštitom životinja, Monika Brukner pomaže i mnogim ljudima. Tako je svojevremeno kupila kuću u Đurđevu i kompletno je opremila. Sada je to penzionerski dom i omiljeno mesto okupljanja starijih ljudi. Ona pomaže penzionerima koji nemaju novca za lekove i ogrev. Njeno društvo finansijski pomaže i dom za decu ometenu u razvoju, koji se nalazi u okviru manastira Ravanica. Tamo se nalazi oko stotinu dece. Pomaže i školama, domovima kulture, vatrogascima, slepim i mentalno obolelim osobama. Finansijski pomaže i Romima u Đurđevu.

Monika primećuje ono što i mnogi drugi zaštitnici životinja u Srbiji primećuju i osećaju na sebi samima: u ovom društvu veoma je prisutna nepravda prema ljudima koji su senzibilniji prema svim živim bićima nego što je to ostatak društva. Zapravo, u pitanju je neprihvatanje i osuđivanje svih koji su drugačiji. Ona, kao i svi koji se bave sličnim aktivnostima, veoma su ogorčeni takvim stanjem u našem društvu. To je veliko psihičko opterećenje, posebno kada je neko ne samo zaštitnik životinja, nego i vegetarijanac (Monika ne jede meso već punih 40 godina). Obično takve ljude smatraju „ludima“ i „sektašima“. Monika kaže: „Nismo ludi, niti sektaši, nego smo osetljivi i osećajni i vidimo šta se dešava, i to nam smeta, to nas boli – bez obzira na to da li je u pitanju nasilje prema ljudima, ili prema životinjama.“ Osim što se angažuje u brojnim akcijama zaštite životinja (i ljudi), mora još da ulaže energiju i u pravdanje zbog takvih postupaka, i to onima koji bi radije stvari ostavili takve kakve su, bez ulaganja i malo truda u boljitak za sve.

Monika kaže da se nada da će jednoga dana i ljudi koji ne vole životinje shvatiti da i one imaju dušu, i da osećaju radost i tugu, isto kao i mi. Možda će konačno shvatiti da je sve povezano u ovom univerzumu, i da nam se vraća sve što radimo – bilo da je to dobro ili zlo. To je zakon univerzuma koji nepogrešivo funkcioniše.

K. S.

********************

Pogledajte filmove o Moniki Brukner koje je snimio Jovan Memedović:

Monikina vremena 1 i Monikina vremena 2, kao i sajt Društva za zaštitu životinja i prirode Đurđevo.

Istražujući temu suživota životinja i ljudi u urbanim sredinama autor emisije Jovan Memedović otkriva Moniku Brukner.

Sasvim prirodno: Monikina vremena 1. deo.

Sasvim prirodno: Monikina vremena 2. deo.

Ona dolazi iz Švajcarske a živi poslednjih 10 godina na salašu u selu Đurđevo kod Novog Sada.
Monika živi okružena životinjama koje je dovela takoreći sa ulice. Bile su odbačene, bolesne, zlostavljane. Monika ih je smestila izlečila i danas imaju savršene uslove za život sa punim razumevanjem ljudi.

Monika je veliki borac za čistu planetu i za promenjeni odnos ljudi prema životinjama. Trenutno radi na 17 projekata zaštite prirode i edukacije ljudi. Cilj Monike Brukner je samo jedan: Da ljudi shvate da smo nesmotreno zagadili planetu, i da je 5 minuta do 12, što znači da moramo hitno promeniti navike.

Sve što čovek uradi ponovo se vraća njemu samom, bilo da je dobro ili loše, priroda ne prašta i to je zakon koji nema milosti.

Snimatelj Dejan Jovanović
Montažer Violeta Trpčevski
Autor Jovan Memedović

 

Kljucne reci monika životinja ljudima ljudi životinjama pomaže brukner životinje odnos Đurđevo monikina prirode srbiji memedović vrsta jovan godina povezano nego vremena ljudi za životinje intervjui poznatih

Srodni članci (po ključnim rečima)

Korida zabranjena u Kataloniji!... Parlament Katalonije izglasao je zabranu borbe sa bikovima u toj pokrajini. Pobornici zabrane kažu da je krajnje vreme da se prestane sa ubijanjem životinja, dok ljubitelji koride negoduju i pozivaju se na tradiciju. Pobornici tradicije su na Iberijskom poluostrvu ionako odavno u defanzivi. Ankete pokazuju da se sve manje Španaca interesuje za koridu, leđa su joj okrenuli čak i ljudi od preko 70 godina. Arene u kojima se održavaju koride su sve praznije, televizija je pre dve – tri godine...

Hajka na banatsku lisicu... U ponedeljak 18.01.2010. u jutarnjem programu RTV1 emitovan je prilog pod nazivom "Hajka na banatsku lisicu", gde su voditelji prvo naveli izmedju ostalog da je lisica stetocina i da se povodom toga organizuje hajka, te da je ona svecano otvorena juce itd... Potom je prikazan atar, lovci u formaciji sa puskama, pa onda sekvence na puskama, pa onda jedan lovac puca tri cetiri puta, ono kao cilja pa repetira itd., i prikazana je mrtva lisica... Obzirom da je u emisiji prikazivano ubijanj...

Švajcarci na referendumu odbili advokata za životinje... Švajcarci su na referendumu glasali protiv obaveze svakog kantona da uvede advokata zaduženog da na sudu brani zlostavljane životinje. Protiv ovog predloga izjasnilo se 70,5 odsto učesnika referenduma, dok mu je podršku pružilo 29,5 odsto. Inicijativu je pokrenula švajcarska organizacija za zaštitu životinja koja je želela da funkcija advokata za životinje po službenoj dužnosti, pored Ciriškog kantona, gde postoji od 1992. godine, bude proširena i na sve ostale kantone.     ...

Uticaj gojaznosti na globalno zagrevanje... Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. Oni su izvršili ozbiljno istraživanje, i nisu prvi naučnici koji ukazuju na to kako gojaznost utiče na globalno zagrevanje.Podaci sa fotografije važe za populaciju u SAD.Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i trop...

Zlatni muflon za direktora „Srbijašuma“... Lovačka mafija neometano hara Srbijom (2)Nekada najbogatije lovište u bivšoj Jugoslaviji prvo je opustošeno pomorom, a zatim i nekontrolisanim odstrelom više stotina grla plemenite divljači. Od 30 lovočuvara u lovištima Negotinske Krajine ostala su samo trojica da bi lovački mafijaši mogli da rade šta hoće, tvrdi penzionisani šef šumske uprave. U lovištima Negotinske Krajine „Deli Jovan“, „Vratna“, „Miroč“, „Alija“ i „Štrbac“, po popisu divljači od 31. marta 2000. g...