Vrati mi moju bundu!
Životinje od kojih
se prave preskupe bunde se ili hvataju u divljini ili ih odgajaju
na specijalnim farmama u te svrhe. Samo 30% prodatih bundi u Sjedinjenim
Državama su od životinja uhvaćenih teškim metalnim klopkama.  Kada
nogu neobaveštene krznašice iznenada stegne neumoljiva naprava,
njena panična reakcija da se istoga oslobodi je sasvim prirodna.
Posledice ovoga su teške i neizlečive povrede. Ali, u ove klopke
se hvataju i druge životinje kojima telesni prekrivač nije na ceni.
Mnoge mačke, psi ili ptice bivaju tretirane od lovaca na krzno kao
otpad, pa ako ih i puste žive iz klopki one ubrzo umiru od teških
rana zadobijenih pri pokušaju oslobađanja.
 Šta
se ustvari dešava na farmama industrije krzna? Uzmimo kao primer
jednu lisicu. Mala lisica je došla na svet i, pošto je rano odvojena
od majke, ona je se i ne seća. Ako je imala sreće da preživi svoje
prvo vruće leto u kavezu gde su krznašice u nemogućim uslovima izložene
opasnosti laganog umiranja usled dehidracije, onda je čeka veoma
hladna zima. Na farmama nema grejanja, a kavez je prepun promaje.
 U
međuvremenu, mala lija se mora navići da stoji na žičanom podu,
bolje rečeno, da balansira i održava ravnotežu. Odavno joj je jasno
da je najsigurnije kada leži, jer tada ne troši toliko svoju snagu.
Ipak, zamislite da morate stalno da ležite. Ah, kako bi ona volela
da trči kroz šumu u rano jutro, ali o tome nema ni govora. Kavez
je tek toliki da se okrene oko sopstvene ose, a kako napreduje i
raste, žice joj se sve više približavaju tako da će uskoro, kao
njene starije drugarice, osetiti bol urastanja mesa u metal. Za
sada, ima sasvim dovoljno mesta da se zabavi svojom jedinom igrom:
hvatanjem sopstvenog repa. Dobro, istina je da se u nekim kavezima
drži i do četiri životinja, pa one mogu jedna drugoj da hvataju
i jedu rep. Česti su oblici kanibalizma u takvim kavezima, kao i
drugih psihičkih poremećaja u ponašanju životinja.
Ovaj izuzetno stresan život i našu liju počinje
da čini nervoznom, naročito kada čuje krike i zavijanja svojih drugara
robijaša. Ako je i pored svega ostala cool, kao one dame što nose
skupe bunde, onda joj sigurno ne smeta ni smrad sopstvenog izmeta
i mokraće, jer u kavezu nema zemlje da ih zatrpa kako je priroda
vaspitala. Samo se ponekad čudi kako to ova dvonožna stvorenja ne
znaju. Ta stvorenja znaju samo svoj posao i već su stavili našu
liju na listu, jer joj je krzno predivno. Još samo nisu sigurni
da li će je ubiti strujnim udarom analno ili genitalno. Postoje
šanse da je još potpuno živu oderu, a ako nije rođena u Americi,
već u Rusiji ili Kini, onda će joj verovatno prvo prebiti vrat.
Ali, ako i zanemarimo sve ove muke, zamislite
samo beskrajnu tugu i beznađe male nam lisice koja iz dana u dan
gleda iz svog kaveza ptice koje lete dok u pozadini zalazi sunce.
Naravno, ako je imala tu sreću da život provede u kavezu sa pogledom
kroz mali prozor zagušljive farme. Mnoge od njih sunce nikada nisu
ni videle ili su ga videle tek na dan svoga smaknuća.
| Ostali tekstovi u rubrici : |
| Homepage | Vegetarijanstvo | Lov
| Kampanje | Ekologija
|
| Prava životinja |
Vesti | Krzno
| Cirkus | Udruženje
| Vivisekcija |
| Internet pregled
| Forum
diskusije | Anketa | Poezija
i pesme |
| Linkovi | Razglednice
| Misli velikih ljudi
| Video kasete |
|
