ZA KRZNO POSTOJI ALTERNATIVA!

• Pokreni diskusiju
• Postavi pitanje
• Pošalji komentar

Sa hladnog severa okupanog aurorom borealis; iz kišnih šuma Amazonije; s vrućeg tla crne Afrike; iz kiselim kišama ispranih šuma industrijske Evrope; iz okrutne i prostrane Azije; iz mondene daleke Australije. Preko modnih pista New Yorka, Pariza, Londona, Milana, Muenchena, Sydneyja; do lokalnih prodavnica; i konačno u naše domove i na zimom nagrizla tela. Tako mekana, podatna, lepa i basnoslovno skupa - KRZNA.

Prema Oxford Advanced Learner's Dictionary of Current English, krzno je: 1) meka gusta dlaka koja pokriva određene vrste životinja kao što su na primer mačke i zečevi i 2) životinjska koža prekrivena krznom, naročito kada se upotrebljava kao komad odeće, dok je prema Enciklopediji Leksikografskog zavoda krzno oplemenjena i štavljena koža zajedno s dlakom životinja krznašica.

Više-manje, ove definicije su nam svima dobro poznate. Ali, jesmo li isto tako upoznati i s poreklom tog izuzetno cenjenog, skupocenog, i tradicionalno otmenog odevnog predmeta? Je li on zaista, uz bliceve fotoaparata i buran pljesak odobravanja zaluđene publike nekom od modnih kreatora, jednostavno "uskočio" u naše ormare, gde čeka svoju zlatnu priliku kako bi "bio pokazan" i doneo zadivljene poglede, uzdahe zavisti i društveni status svome vlasniku? Ili iza tog čitavog krznatog scenarija postoji jedna druga, mračnija priča, istina koju retko ko zna, a još manje je želi čuti?

U ranim jutarnjim satima ledenog Newfoundlanda (krivo)lovci se prikradaju usnulim bebama Grenlandskih tuljana, zamotanih u predivno belo krzno, mekano kao najfiniji prekrivač. A onda, uz nemoć odraslih tuljana da zaštite svoje mlade, lovci podižu harpune i šiljcima ih okrutno umlaćuju. Malene leševe ostavljaju da trunu na santama leda, a krzno koje je s njih odrano, najčešće završava kao krzneni ukras ili krznom podšivene rukavice, i to uglavnom na Zapadnoevropskom tržištu. Ironija je, da ovaj kaputić u kojem su se rodili, tuljančići zadržavaju prvih 9-15 dana nakon čega ga odbacuju i zamenjuju srebrnasto-sivim krznom - koje lovcima finansijski nije zanimljivo, pa samim tim život Grenlandskih tuljana nakon prve dve nedelje više nije u opasnosti (barem što se krzna tiče).

Slične priče ponavljaju se širom čitave naše lijepe planete gde se milijarde životinja vreba i hvata na raznorazne načine. Tako, na primer, životinje uhvaćene u nazubljene čelične klopke (koje su zbog svoje ozloglašenosti i okrutnosti zakonom zabranjene već u više od 70 država) podnose strahoviti bol od čeličnih šipki koje probadaju njihove noge, tela ili šape. Uhvaćene životinje pate u zamkama satima ili čak danima, pre nego im lovci na krzno razderu prsa ili slome vratove.

Te iste zamke takođe osakaćuju i ubijaju hiljade pasa, mački i ostalih životinja "uhvaćenih greškom ili slučajno". U pokušaju da se oslobode iz čeličnih zagrljaja smrti, ponekad uhvaćene životinje same odgrizu sebi vlastito stopalo kako bi pobegle i spasile se. Na taj način samo u Americi strada približno 3.5 miliona krznašica!

Koje su životinje "popularne" u industriji krzna, pa je zbog toga za njima raspisana trajna poternica? Gotovo isključivo ovde je reč o sisarima: raznim grabljivicama iz roda mačaka kao što su leopard, tigar i njima slične; pasa (obična, plava, srebrna i bela lisica, čagalj i druge); kuna (zerdav, kuna zlatica, vidra, da nabrojimo samo neke); glodara (dabar, bizamski štakor, veverica, činčila i nutrija); papkara (karakul-ovca, tibetanska koza); medveda; mravojeda; tobolčara; tuljana; dok se izuzetno u tu svrhu prerađuju i kože nekih ptica zajedno s perjem, na primer, gnjurca, guske, labuda.

Tržište krzna je toliko nezasito i neumoljivo, da se u današnje vreme sve više osnivaju farme za uzgajanje životinja sa skupocenim krznom. U uzgoju na farmama najviše prednjače srebrna i plava lisica, nerc, bizam, dabar i skunk, a takve farme najrazvijenije su u Kanadi i SAD-u. Danak takvom uzgoju godišnje plati glavom novih 2.7 miliona životinja.

Životinje koje se uzgajaju na farmama krzna provedu celi život skučene u malim, prljavim kavezima, konstantno životareći između stresa i dosade. Kako se krzno ne bi oštetilo, neki farmeri ubijaju veće životinje (na primer lisice) strujnim udarom- elektrošokom kroz usta i anus ili vaginu, pri čemu im doslovce sprže unutarnje organe, a životinje podvrgnute ubijanju strujom osjećaju intenzivnu bol srčanog udara još dok su pri punoj svijesti. Kako se za vreme uzgoja životinje između sebe ne bi izgrizle ili same ozledile, uzgajivači činčilama i drugim krznašicama režu zube.

PETA (People for the Ethical Treatment of Animals) je uhvatila jednog proizvođača krzna u Marylandu koji je ubijao lasice tako da im je ubrizgavao injekcije insekticida u srce. Ova okrutna metoda ubijanja uzrokuje da se životinje grče u nepodnošljivoj boli čak desetak minuta pre nego što uginu.

Još jedna od metoda ubijanja uključuje trovanje plinom i gušenje. U nekim se slučajevima i do 20-tak malih životinja ugura u kutiju u koju se putem cevi za polivanje puste nepročišćeni izduvni gasovi iz farmerovog kamiona. Kako izduvni gasovi iz motora nisu uvek 100% smrtonosni, dešava se da se životinje "probude" iz ošamućenosti pa im se živima odere koža.

Ostale metode uključuju ubijanje životinja u komorama za dekompresiju, komprimovanim vazduhom gde im rasprsnu unutarnje organe ili pak jednostavno - zavrtanje vratom ili lomljenje kičme.
Sve životinje tretirane na ove krajnje nehumane načine obolevaju od raznih upala koje im se ne leče, a hrane ih jadno i nedovoljno, u nekim ih slučajevima prisiljavajući čak i na kanibalizam, tako da mesojedima bacaju natrag u kaveze leševe njihove iste vrste, nakon što s njih oderu krzno.

Čini li nam se bunda kojoj se toliko radujemo sa dolaskom hladnijih zimskih dana i dalje nežnom, nevinom i privlačnom? Ili se to iz nje počinje širiti jedan novi miris - miris patnje, neizrecivog bola i smrti? Miris koji se ničim nemože otkloniti... Statistike koje ćemo sada navesti, bacaju dalje svetlo u razotkrivanju istine o proizvodnji krznene odeće.
Da bi se proizveo kaput od lisice, potrebno je, naime, ubiti 10-24 životinja. Ostale brojke, navedene u tablici, nisu ništa manje šokantne. Naprotiv.

U maltene totalnoj pomrčini razuma zaslepljenog profitom i lovom iz sporta, odnosno zabave, polako se budi svest na globalnoj ravni. U skladu s tim, karika u proizvodnom lancu "živa - životinja - ulovljena / mučena - životinja - mrtva - životinja - reklamirano / prodavano - krzno - ja", zadužena za promociju najnovijih modnih trendova odigrava sve značajniju ulogu:

PRAVO KRZNO VIŠE NIJE MODERNO, IN SU VEŠTAČKE BUNDE!

Veliki broj vodećih imena modne industrije okreće se veštačkom krznu kao modnom hitu za svoje nove kreacije, podstaknuti probuđenom svešću svojih potrošača koji bi radije hodali goli ulicama nego nosili krzno. A neki od njih to doslovce i čine, pokušavajući da skrenu pažnju na užasne zločine onima kojima je glas razuma i dalje previše tih a savest uspavana dubokim zimskim snom.

Pozitivno je sledeće: Svet se počeo buditi iz krznene obmane, i sagledavati čitavu situaciju jasnijim očima. Ljudi polako shvataju da za krzno POSTOJI ALTERNATIVA i da živimo u svetu koji više ne toleriše isključivost. Krzno je jedino privlačno onima koji lakom zaradom nastoje doći do prljavog, krvavog novca, pri tom ne mareći ni za kakve kodekse ponašanja, etike, a najmanje saosećajnosti.

Kao kod proizvođača svakog proizvoda koji se pojavi na tržištu, njihova sudbina je u rukama njihovih potrošača. A, što je još važnije, i milijarde nedužnih života. Neobrazovanost ili neobaveštenost više nikome ne mogu biti opravdanje za pasivnost.
Svako od nas može dati svoj doprinos kako bi se spasile muke i poštedeli životi onih kojima krzno rođenjem pripada.
Otvoreni bojkot kupovine krznenih proizvoda samo je jedan od načina. Jer ako se danas ne usprotivimo onima koji na tuđim leševima nastoje izgraditi svoje carstvo, nismo ništa bolji od njih. Naša će srca i dalje ostati hladna, a kad na proljeće opet skinemo krzno, shvatićemo da smo i mi ispod njega krvavi i da se ipak nismo toliko ugrejali koliko smo se možda nadali.

* Udruženje "Sloboda za životinje" jednako se protivi lovu, odstrelu i uzgoju životinja za proizvodnju odevnih predmeta i obuće od kože.

Proizvodnja krzna u Hrvatskoj:
http://www.chinchilla.hr/
Poznati u akciji sveta sveta:
Pamela Anderson Lee
Tyra Banks
B-52's
Brigitte Bardot
Kim Bassinger
Linda Blair
Linda Evangelista
Paul i Linda McCartney
Stella McCartney
Kathie Najimy
Todd Oldham (modni kreator)
Joaquin Phoenix
Princeza Stephanie od Monaca
Sandra
Sasha
Alicia Silverstone
Britney Spears
Dominique Swain
Carnie Wilson
Web stranice u svijetu:
http://www.furisdead.com/
http://www.greenpeace.org/
http://www.infurmation.com/
http://www.bontvoordieren.nl/english/

| Homepage | Vegetarijanstvo | Lov | Kampanje | Ekologija |
| Prava životinja | Vesti | Krzno | Cirkus | Udruženje | Vivisekcija |
| Internet pregled | Forum diskusije | Anketa | Poezija i pesme |
| Linkovi | Razglednice | Misli velikih ljudi | Video kasete |