Autor: Joan Dunayer
Knjiga Specizam američke teoretičarke prava životinja Joan Dunayer, objavljena u SAD-u 2004, donela je nove, filozofski dosledne, no stoga nužno i u zahtevima radikalne pomake u pozicioniranju zahteva animalističkog pokreta. Dok je neki smatraju novom biblijom pokreta i najpotpunijim izrazom abolicionističkog stava, drugi joj prebacuju preterani idealizam i maksimalističke, nerealne zahteve. Hrvatsko izdanje knjige (prevod Zoran Čiča) očekuje se uskoro, a ovde donosimo njeno prvo poglavlje u kome autorka kritički analizira dosadašnje definicije specizma, te zbog njihove manjkavosti nudi novu, vlastitu. Joan Dunayer i vlastitu je definiciju iznesenu u Specizmu u međuvremenu revidirala, te ona sada glasi: 'Propust da se, na osnovi pripadnosti vrsti, bilo kojem svesnom biću prida jednaki obzir i poštovanje'.
Kad god vidite pticu u kavezu, ribu u posudi ili ne-ljudskog sisara na lancu, gledate specizam. Ako verujete da pčela ili žaba imaju manje prava na život i slobodu nego šimpanza ili čovek, ili smatrate da su ljudi superiorni drugim životinjama, potpisujete specizam. Ako posećujete vodene zatvore i zoološke vrtove, idete u cirkuse koji sadrže 'tačke sa životinjama', nosite ne-ljudsku kožu ili dlaku, ili jedete meso, jaja ili proizvode od kravljeg mleka, vi praktikujete specizam. Ako zagovarate 'humanije' klanje pilića ili manje okrutno zatočivanje svinja, vi održavate specizam.
Šta je tačno specizam? Godine 1970. psiholog Richard Ryder skovao je reč specizam u letku istog imena. Iako nije izričito definisao termin, ukazao je da specisti povlače oštru moralnu razliku između ljudi i svih ostalih životinja. Kod njih izostaje 'proširivanje naše brige o temeljnim pravima na neljudske životinje' (vidi: Richard Ryder, 'An Autobiography', Between the Species, leto 1992, 168-73, citat na str. 171).
Cena: 800.00 din.
NARUČIVANJE