Akcija povodom 4.oktobra,
Svetskog Dana zaštite životinja
Štand na Trgu Nikole Pašića

• Pokreni diskusiju
• Postavi pitanje
• Pošalji komentar

Foto galerija akcije
Reakcije građana
Reakcije medija
TV gostovanje
Formulari za glasanje

Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” je u periodu od 4.do10.oktobra 2004.god., organizovalo akciju povodom 4. oktobra - Svetskog dana zaštite životinja. Na TrguNikole Pašića u Beogradu svi prolaznici su mogli su da daju svoj doprinos i pridruže se ovoj akciji, te da daju svoj potpis za životinje. Moto akcije Udruženja za zaštitu i prava životinja bio je da se svi podsetimo da: „I životinje osećaju radost, bol, patnju, i one imaju dušu“, a to se ogledalo kroz potpisivanje dve peticije: „ZA Ustavno pravo za životinje“ i „ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova“. Obe ove inicijative Udruženja izazvale su povoljne reakcije kod prolaznika, kao i velik odaziv tokom potpisivanja. Pokazalo se da u Beogradu kuca jedno veliko i toplo srce za životinje. Mnogi ljudi su pozdravili akciju i bili su veoma zahvalni što mogu dati svoj glas, i tako izraziti ono što i sami osećaju.

Za „Ustavno pravo za životinje“ prikupljeno je 2163 potpisa, a „ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova“ prikupljeno je 2167 glasova, ( u posebnim listama, zbog velike želje najmladjh, omogućeno je i njima da daju svoj glas za životinje – sakupljeno je 139 glasa ). Akciju je pratilo i otvoreno pismo upućeno Ministru nauke i zaštite životne sredine Dr. Aleksandru Popoviću, kao apel za pomoć za zaštitu životinja.

Razlog tome je, što zakone koji se dotiču životinja prave samo ona ministarstva koja se bave eksploatacijom i korišćenjem životinja, (lov, stočarstvo i prehrambena industrija), i koja do sada ništa nisu učinila da se reše oslovljeni problemi vezani za zaštitu životinja, a navedeni u otvorenom pismu. Naprotiv! Da li su ipak i oni koji imaju pojam „zaštita“ u svom opredeljenju dužni i pozvani da preduzimaju i normativne i praktične aktivnosti da bi zaštitili životinje u svojim prirodnim staništima? Ako se Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine smatra „potpuno nekompetentnim“ i nema uticaja na donošenje zakona u toj oblasti, onda je to javno priznanje da je termin „zaštita “, dolaskom DSS-a na vlast, samo formalno „prišiven“ Ministarstvu nauke. Za sada je izvesno da tu niko ne zastupa zaštitu životinja.

Poziv Udruženja „Sloboda za životinje“ da se glasovi svih udruženja ujedine po pitanju uvođenja ustavnog prava za životinje, spremno su prihvatila udruženja „Orka“ iz Beograda, Društvo za zaštitu životinja i prirode „Đurđevo“ i „Orka“ iz Novog Sada. Ovo je prilika da se pozovu i ostala udruženja za zaštitu životinja da se pridruže i podrže ovu akciju, bez obzira na razlike u domenima svojih praktičnih delovanja. Iz svih aktivnosti i na međunarodnom i na našem planu, pravo na život životinja u skladu sa njihovom vrstom je zajednički minimum.

Predlog Ustavnog člana: „Svaka životinja ima pravo na život u skladu sa svojom vrstom. Intervencije su dozvoljene samo u slučaju javnog interesa u okviru zakona“ se odnosi na ljude, jer je samo ljudskoj vrsti svojstveno da vrši organizovane i smišljene genocide nad svojom vrstom pa i nad životinjskim vrstama, te je i ljudima i životinjama potrebna pravna zaštita. Formulari za potpisivanje „Sloboda za životinje“ nemaju oznake ni jednog udruženja i mogu ga preuzeti sva udruženja sa našeg sajta. Činjenica je, da su aktivnosti udruženja za zaštitu životinja, a i pojedinaca, zadnje četiri godine bila usmerena u pravcu predloga o donošenju Ustavnog prava za zaštitu životinja. Svi predlozi dostavljani su zadnjih nekoliko godina Vladama SR Srbije, Ministarstvima, kao i političkim partijama. Da je neko od nadležnih ozbiljno shvatio predlog Ustavnog prava za životinje i uvođenje institucije Ombudsmana – nadležnih advokata pri sudu, (koji bi imali obavezu da reaguje u slučaju teže povrede prava životinja), sigurni smo da ne bi bilo ni Italijana osuđenih za šverc dva miliona ubijenih ptica, i ostalih afera krijumčarenja ptica i divljači sa naših područja!

Za sve pomenute afere od 2001- 2004g. koje se dokumentovano navode u otvorenom pismu Ministru, kod nas niko nije bio kažnjen, bez obzira na mnogobrojne podnete krivične prijave od strane udruženja. Činjenica je, da se prosta matematika neslaže u zvaničnim izjavama ministarstava o legalnom i zakonskom lovu na našim terenima i deviznim prihodima, sa onim izveštajima, koji nam na žalost dolaze iz inostranstva, a o kojima samo čitamo po novinama. A po tim izveštajima uviđamo da su ne samo ptice ugrožene u Srbiji već i ostale divlje životinje, koje se posle lova izgleda lakše tranžiraju od ptica. To bi trebala da bude stvar našeg pravosuđa i naše policije. Samo je pitanje zbog čega se oni ne upute tragom onog što se dešava na našim lovištima? Zbog čega ne podnose prijave oni koji gazduju lovištima i čija je to dužnost? Srbija i Crna Gora pored ne postojanja zakonske regulative o zaštiti životinja, jedina nije ni potpisnik Konvencije o očuvanju evropskog divljeg života i prirodnih staništa, koju su potpisale 44 zemlje od kojih su 39 članica Saveta Evrope.

Za sad, kod nas je donet prednacrt «Zakona o veterinarstvu koji je osnov za razvoj poljoprivrede, stočarstva i prehrambene industrije u celosti.» koji u sebi sadrži jedan član Zakona o dobrobiti životinja. Da li je to put da se izbegne, ili u najboljem slučaju odloži unedogled, donošenje konkretnih zakona za zaštitu životinja, što je za same životinje još gore nego što je bilo? U međuvremenu, zvaničnici govore o planovima izgradnje mešovitih fabrika za „konfekcioniranje“ mesa divljači, i ako uporedo iznose podatke „ da više nema divljači kao što je bilo nekada, jer je veliki broj lovokrađe zbog koje je tri puta veći broj ubijene divljači nego u regularnom lovu”.

Nezvanični izveštaji su realniji i govore o tome da se na našim lovištima, posebno otvorenim, odvija potpuno nekontrolisano i masovno ubijanje životinja. Pokušaj da se lov ogradi od krivolova je apsurdan u situaciji kada se zna da je neko kreirao zakone sa kojima imamo, na 322 lovišta koja se prostiru na površini od 8 800 000 hektara takvo stanje. Takođe i zakone kojima se omogućilo da se osnivaju mešovite lovno-turističke agencije preko kojih strani lovci dolaze i pored zabrane izvoza mesa divljači. A u Holandiji je potpuno zabranjen lov, u Švajcarskom kantonu Ženeva takođe, u Italiji je sve veći broj nacionalnih parkova bez lova, širom Evrope su protesti za zabranu lova jer nova ekološka istraživanja govore da je on štetan.
„Sloboda za životinje“ će predati potpise Dr Aleksandru Popoviću sa zahtevom da se proporcionalna teritorija lovišta pretvori u nacionalne parkove bez lova.

Ovih 2167 glasova ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova, zaslužuju da bar jedan deo od 8 800 000 hektara lovišta postane nelovno područje. Proporcionalno na registrovanih oko 100 000 lovaca, znači da 2167 glasova zaslužuju da 190 696 hektara postane nelovno. I to je pored ostalog naš zahtev jer su životinje u lovištima nacionalno blago svih građana.

Predsednica Udruženja za zaštitu i
prava životinja „Sloboda za životinje“
Snežana Milovanović

Foto galerija akcije
Reakcije građana
Reakcije medija
TV gostovanja
Formulari za glasanje

| Homepage | Vegetarijanstvo | Lov | Kampanje | Ekologija |
| Prava životinja | Vesti | Krzno | Cirkus | Udruženje | Vivisekcija |
| Internet pregled | Forum diskusije | Anketa | Poezija i pesme |
| Linkovi | Razglednice | Misli velikih ljudi | Video kasete |