Život životinja
×

Upozorenje

JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160681184983021
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/ulicni psi_m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160681184983021/ulicni psi_m.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160681184983021
JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160681184998246
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/ulicni psi_m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160681184998246/ulicni psi_m.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160681184998246

 

Teodora i TifaniŽivimo u vremenu moderne tehnologije, ubrzanog načina života i opšteg otuđenja od prirode. Svakako da su mobilni telefoni i kompjuteri doneli neke prednosti u komunikaciji ali da li smo se zapitali koliko su nam odmogli u komunikaciji. Danas se deca više“druže“ sa mobilnim telefonom, kompjuterom, internetom nego sa decom, nego što borave u prirodi. Moramo priznati da to ima negativan uticaj na njihov psihofizički razvoj. U detinjstvu i razvojnom dobu kod dece vrlo je bitan kontakt sa prirodom a tu  se svakako podrazumeva  i kontakt sa životinjama.

U psihologiji postoji čak problem dete dakle povučeno, potišteno, agresivno ili pak hiperaktivno dete. Treba postaviti  pitanje da li je to problem koji dete nosi u sebi ili su sredinski faktori porodica, škola, društvo učinili da se kod dece u razvojnom dobu javljaju ovi problemi. Po mišljenju nekih pedagoga više sredinski faktori imaju uticaja na psihofizički razvoj kod dece nego što to ima genetika. Ali kad već dođe do takvog problema šta učiniti? Ono što je osnovno dete odvojiti od agresivnih sadržaja koje nudi televizija i internet i uputiti ga na kontakt sa prirodom. Priroda je riznica lekova i lekovitih sredstava, samo joj se treba vratiti. Primećeno je da deca koja su u svom detinjstvu imala veći kontakt sa životinjama, da su kasnije u zrelom dobu smirenija i da imaju pozitivan stav prema životu. Životinje nesebično pružaju ljubav i to deca osećaju.

Ivana I Tifani2Primetili ste sigurno da dete sa već nepunih godinu dana, kada vidi kucu ili macu, pruža ručice i želi kontakt sa njima. Odrasli, mislimo na roditelje, tu prave grešku i plaše dete rečenicom: „Nemoj, uješće te, isprljaćeš se itd.“ Tako deca, pored tako dramatičnih rečenica dobijaju strah ili odbojnost prema životinjama. Tako rano ukorenjen strah prema  životinjama ima negativan uticaj na psihu deteta. Tako dete, kada kasnija vidi životinje, plaši se ili postaje agresivno.

Još od ranog detinjstva treba negovati pozitivan stav prema životinjama i govoriti im da su životinje naši prijatelji, da su dobre, plemenite, pričati im kako životinje žive, gde žive, kako i one osećaju radost, tugu i kako imaju osećanja. Sa takvim osećanjem sigurnosti i pozitivnih sadržaja koje dete usvaja još u ranom detinjstvu, sidurno će se kasnuje pozitivno odraziti i na njihov psihički razvoj. Dete sa tako lepim sadržajima o životinjama i kontaktu sa njima stvara osećaj sigurnosti i bezbednosti i nema strah od plemenitih životinja. Za fizički razvoj dece, motoričkih sposobnosti, takodje je bitan kontakt sa životinjama. Životinje osećaju decu i druženje sa njima, igranje, bacanje loptice kucama, svakako utiče na harmoničan razvoj pokreta kod dece..

Ivana I Majmun2

Dete u ranom detinjstvu, kroz igru sa životinjama brže se socijalizuju sa drugom decom i svakodnevno upućivanje dece na brigu o životinjama stvara i osećaj odgovornosti prema njima i uopšte prema prirodi. Kao što smo rekli od odraslih, vaspitača, učitelja, porodice i društvene zajednice, u mnogome zavisi kakav ća deca imati odnos prema životinjama. Zadatak društva je pre svega edukacuja odraslih, kako treba decu još u ranom detinjstvu i razvojnom dobu upućivati na pozitivan kontakt sa prirodom i životinjama. Na taj način stvara se temelj zdravog društva i lepih medjuljudskih odnosa, čiji je osnov razumevanje, plemenitost i odgovornost prema drugim živim bićima koja nas okružuju, a koja zaslužuju našu brigu, pažnju i ljubav.

Autor: Ivana Trajković
Profesor španskog jezika 

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1661 48
ISTINA o kragujevačkom šinteraju...... Postoje različite, oprečne informacije o kragujevačkom "prihvatilištu" za napuštene pse. S jedne strane, oni u javnost plasiraju pozitivne informacije i imaju akcije udomljavanja pasa, a sa druge strane, ne dopuštaju volonterima ni da uđu u prihvatilište, a pogotovo da u njemu volontiraju, i u njega donose pse i iz okolnih opština - Smederevske Palanke i Velike Plane, na primer. Lokalnim vlastima Velike Plane za tu "uslugu" naplaćuju po 13.500 za svakog uhvaćenog psa!     Postoje različit...
Com Content 544 48
Mladi beloglavi sup voli ljude a plaši se ptica... Mladi beloglavi sup, nazvan Srećko, koji je, posle više od godinu dana oporavka zbog slomljena četiri pera u krilu, vraćen u prirodu, više voli da se druži s ljudima, nego da boravi među svojima! Umesto da bude kralj nebeskih visina, Srećko je smešten u kavez gde će provesti – čitav život! Mladi beloglavi sup, koji je posle oporavka vraćen u kanjon reke Trešnjice, nije uspeo da se snađe u prirodiSrećko voli ljude a plaši se pticaKada je, novembra prošle godine, Srećko vraćen u Specijalni rezer...
Com Content 206 48
Milion razloga zašto ne jesti meso kengura ili koristiti njihovu kožu... Zamislite ovo. Noć, majka sa svojim lijepim mladim kengurom u prostranoj unutrašnjosti Australije. To je prizor star milione godina. Ono što je novo jeste buka terenskog vozila. Ona se okrene prema buci pa se zapanji pred reflektorom. Puška prasne i metak prodre u njezin vrat.  Izudarani na smrt, gaženi, ili ostavljeni da umru od izgladnjivanja.Tako Australija postupa s 1,3 miliona mladih kengura svake godine nakonšto su njihove majke ubijene za meso ili kožu. Oni su nusproizvodi najveć...
Com Content 314 48
Tragedija u lovu u ataru sela Čubura, u opštini Ražanj... Pucao u svinju, ubio prijateljaNIŠ - Lov na divlje svinje tragično se završio za Slavišu Ognjanovića (23) iz Novog Bračina koji je u subotu poginuo u ataru sela Čubura, u opštini Ražanj. Na Ognjanovića je najverovatnije slučajno, pucao jedan od njegovih prijatelja, Zoran Milenković (41), koji je zbog ubistva iz nehata zadržan u policijskom pritvoru.                Pucao u svinju, ubio prijateljaPoginuo Slaviša Ognjanović ...
Com Content 238 48
Briggite Bardot u suzama molila da se zauvek okonča lov na mladunce foka... "Želela bih, pre nego što umrem, da vidim okončanje tog surovog pokolja", rekla je na konferenciji za novinare, sedeći ispred postera koji prikazuje foku koja drzi palicu, dok u lokvi krvi leži ljudska beba. Francuska filmska zvezda koja je poznata po svojoj borbi za prava životinja u suzama je molila da Kanada konačno obustavi lov na mladunce foka. Svake godine u ovo vreme započinje lov kada biva ubijeno preko 325.000 jadnih životinja."Želela bih, pre nego što umrem, da vidim okončanje tog sur...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

ISTINA o kragujevačkom šinteraju...

Detaljnije »