Život životinja

 

Teodora i TifaniŽivimo u vremenu moderne tehnologije, ubrzanog načina života i opšteg otuđenja od prirode. Svakako da su mobilni telefoni i kompjuteri doneli neke prednosti u komunikaciji ali da li smo se zapitali koliko su nam odmogli u komunikaciji. Danas se deca više“druže“ sa mobilnim telefonom, kompjuterom, internetom nego sa decom, nego što borave u prirodi. Moramo priznati da to ima negativan uticaj na njihov psihofizički razvoj. U detinjstvu i razvojnom dobu kod dece vrlo je bitan kontakt sa prirodom a tu  se svakako podrazumeva  i kontakt sa životinjama.

U psihologiji postoji čak problem dete dakle povučeno, potišteno, agresivno ili pak hiperaktivno dete. Treba postaviti  pitanje da li je to problem koji dete nosi u sebi ili su sredinski faktori porodica, škola, društvo učinili da se kod dece u razvojnom dobu javljaju ovi problemi. Po mišljenju nekih pedagoga više sredinski faktori imaju uticaja na psihofizički razvoj kod dece nego što to ima genetika. Ali kad već dođe do takvog problema šta učiniti? Ono što je osnovno dete odvojiti od agresivnih sadržaja koje nudi televizija i internet i uputiti ga na kontakt sa prirodom. Priroda je riznica lekova i lekovitih sredstava, samo joj se treba vratiti. Primećeno je da deca koja su u svom detinjstvu imala veći kontakt sa životinjama, da su kasnije u zrelom dobu smirenija i da imaju pozitivan stav prema životu. Životinje nesebično pružaju ljubav i to deca osećaju.

Ivana I Tifani2Primetili ste sigurno da dete sa već nepunih godinu dana, kada vidi kucu ili macu, pruža ručice i želi kontakt sa njima. Odrasli, mislimo na roditelje, tu prave grešku i plaše dete rečenicom: „Nemoj, uješće te, isprljaćeš se itd.“ Tako deca, pored tako dramatičnih rečenica dobijaju strah ili odbojnost prema životinjama. Tako rano ukorenjen strah prema  životinjama ima negativan uticaj na psihu deteta. Tako dete, kada kasnija vidi životinje, plaši se ili postaje agresivno.

Još od ranog detinjstva treba negovati pozitivan stav prema životinjama i govoriti im da su životinje naši prijatelji, da su dobre, plemenite, pričati im kako životinje žive, gde žive, kako i one osećaju radost, tugu i kako imaju osećanja. Sa takvim osećanjem sigurnosti i pozitivnih sadržaja koje dete usvaja još u ranom detinjstvu, sidurno će se kasnuje pozitivno odraziti i na njihov psihički razvoj. Dete sa tako lepim sadržajima o životinjama i kontaktu sa njima stvara osećaj sigurnosti i bezbednosti i nema strah od plemenitih životinja. Za fizički razvoj dece, motoričkih sposobnosti, takodje je bitan kontakt sa životinjama. Životinje osećaju decu i druženje sa njima, igranje, bacanje loptice kucama, svakako utiče na harmoničan razvoj pokreta kod dece..

Ivana I Majmun2

Dete u ranom detinjstvu, kroz igru sa životinjama brže se socijalizuju sa drugom decom i svakodnevno upućivanje dece na brigu o životinjama stvara i osećaj odgovornosti prema njima i uopšte prema prirodi. Kao što smo rekli od odraslih, vaspitača, učitelja, porodice i društvene zajednice, u mnogome zavisi kakav ća deca imati odnos prema životinjama. Zadatak društva je pre svega edukacuja odraslih, kako treba decu još u ranom detinjstvu i razvojnom dobu upućivati na pozitivan kontakt sa prirodom i životinjama. Na taj način stvara se temelj zdravog društva i lepih medjuljudskih odnosa, čiji je osnov razumevanje, plemenitost i odgovornost prema drugim živim bićima koja nas okružuju, a koja zaslužuju našu brigu, pažnju i ljubav.

Autor: Ivana Trajković
Profesor španskog jezika 

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1519 48
Psi – život na lancu ili u boksu?... Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je za psa bolji ma koji od načina držanja, ukoliko ne znamo sve okolnosti i izgled smeštaja i prostora u kome će pas biti. Svaki slučaj je poseban, i kod udomljavnja pasa treba sve okolnosti uzeti u obzir. Naravno, uvek je bolje da je pas kastriran jer tada nema neželjenog potomstva, mirniji je, manje luta i manje je agresivan – prema drugim psima i prema ljudima.   Kao veterinar(ka), imam prilike da na terenu vidim različite pseće sudbine. Na ža...
Com Content 148 48
Osam prehrambenih laži 1-4... 1. Prehrambena LažKo ne jede meso, pati od nedostatka belančevina!Pogrešno! Belančevine, koje su tako važne za izgradnju ćelija, su u dovoljnoj količini prisutne u povrću i žitaricama, posebno u pasulju, sočivu, grašku, orasima. Kod raznovrsne ishrane bez mesa, telo dobija sve važne aminokiseline, iz kojih su izgrađene belančevine – soja i avokado sadrže čak svih osam aminokiselina. 1. Prehrambena LažKo ne jede meso, pati od nedostatka belančevina!Pogrešno!Belančevine, koje su tako važne za izgr...
Com Content 167 48
Jutros je kuja... Autor: Sergej Aleksandrovich JesenjinJutros je kuja pri štali, gde rogoz se zlatipod gredom, oštenila sedmoro mladih,riđih štenadi redom.Autor: Sergej Aleksandrovich JesenjinJutros je kuja pri štali,gde rogoz se zlatipod gredom,oštenila sedmoro mladih,riđih štenadi redom.I jezikom, sve do tmine,mati ih češljala nežna;od trbuha njene toplinevoda se topila snežna.A uveče, kao i vazda,kad koke na legala kreću,tmuran je stigao gazdai strpao štenad u vreću.Trčati snegom je stalasledeć mu tragove hoda...
Com Content 395 48
Pregled lipicanera... 20. septembar 2007. | 07:36 | Izvor: B92 Novi Sad -- Tim veterinara iz Srbije i Hrvatske počeo pregled lipicanera iz ergele Bukinac.Posle pregleda i izveštaja će biti pozbnato koliko lipičkih konja ima na ergeli Bukincu u Novom Sadu, a biće rešena i dilema o njihovom zdravstvenom stanju. Potom će biti nastavljen dijalog dva ministarstava poljoprivrede o povratku konja u Hrvatsku.20. septembar 2007. | 07:36 | Izvor: B92  Novi Sad -- Tim veterinara iz Srbije i Hrvatske poč...
Com Content 480 48
Topljenje leda na Severnom polu... Naučnici su u vodama Severnog pola uočili naglo topljenje leda koje formira kanale, saopštila je ekološka organizacija Grinpis. Stručnjaci predviđaju da kroz pet godina Arktička kapa može u potpunosti da se istopi. Kroz Severni pol već može da se obavlja manja plovidba.Tome je uzrok globalno otopljenje, ističe se u saopštenju, prenela je agencija RIA"Novosti". 3. septembar 2008. | 11:28 -> 12:27 | Izvor: Beta, Tanjug  Moskva, Berlin -- Naučnici su u vodama Severnog pol...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Psi – život na lancu ili u boksu?

Detaljnije »