Život životinja

 

Teodora i TifaniŽivimo u vremenu moderne tehnologije, ubrzanog načina života i opšteg otuđenja od prirode. Svakako da su mobilni telefoni i kompjuteri doneli neke prednosti u komunikaciji ali da li smo se zapitali koliko su nam odmogli u komunikaciji. Danas se deca više“druže“ sa mobilnim telefonom, kompjuterom, internetom nego sa decom, nego što borave u prirodi. Moramo priznati da to ima negativan uticaj na njihov psihofizički razvoj. U detinjstvu i razvojnom dobu kod dece vrlo je bitan kontakt sa prirodom a tu  se svakako podrazumeva  i kontakt sa životinjama.

U psihologiji postoji čak problem dete dakle povučeno, potišteno, agresivno ili pak hiperaktivno dete. Treba postaviti  pitanje da li je to problem koji dete nosi u sebi ili su sredinski faktori porodica, škola, društvo učinili da se kod dece u razvojnom dobu javljaju ovi problemi. Po mišljenju nekih pedagoga više sredinski faktori imaju uticaja na psihofizički razvoj kod dece nego što to ima genetika. Ali kad već dođe do takvog problema šta učiniti? Ono što je osnovno dete odvojiti od agresivnih sadržaja koje nudi televizija i internet i uputiti ga na kontakt sa prirodom. Priroda je riznica lekova i lekovitih sredstava, samo joj se treba vratiti. Primećeno je da deca koja su u svom detinjstvu imala veći kontakt sa životinjama, da su kasnije u zrelom dobu smirenija i da imaju pozitivan stav prema životu. Životinje nesebično pružaju ljubav i to deca osećaju.

Ivana I Tifani2Primetili ste sigurno da dete sa već nepunih godinu dana, kada vidi kucu ili macu, pruža ručice i želi kontakt sa njima. Odrasli, mislimo na roditelje, tu prave grešku i plaše dete rečenicom: „Nemoj, uješće te, isprljaćeš se itd.“ Tako deca, pored tako dramatičnih rečenica dobijaju strah ili odbojnost prema životinjama. Tako rano ukorenjen strah prema  životinjama ima negativan uticaj na psihu deteta. Tako dete, kada kasnija vidi životinje, plaši se ili postaje agresivno.

Još od ranog detinjstva treba negovati pozitivan stav prema životinjama i govoriti im da su životinje naši prijatelji, da su dobre, plemenite, pričati im kako životinje žive, gde žive, kako i one osećaju radost, tugu i kako imaju osećanja. Sa takvim osećanjem sigurnosti i pozitivnih sadržaja koje dete usvaja još u ranom detinjstvu, sidurno će se kasnuje pozitivno odraziti i na njihov psihički razvoj. Dete sa tako lepim sadržajima o životinjama i kontaktu sa njima stvara osećaj sigurnosti i bezbednosti i nema strah od plemenitih životinja. Za fizički razvoj dece, motoričkih sposobnosti, takodje je bitan kontakt sa životinjama. Životinje osećaju decu i druženje sa njima, igranje, bacanje loptice kucama, svakako utiče na harmoničan razvoj pokreta kod dece..

Ivana I Majmun2

Dete u ranom detinjstvu, kroz igru sa životinjama brže se socijalizuju sa drugom decom i svakodnevno upućivanje dece na brigu o životinjama stvara i osećaj odgovornosti prema njima i uopšte prema prirodi. Kao što smo rekli od odraslih, vaspitača, učitelja, porodice i društvene zajednice, u mnogome zavisi kakav ća deca imati odnos prema životinjama. Zadatak društva je pre svega edukacuja odraslih, kako treba decu još u ranom detinjstvu i razvojnom dobu upućivati na pozitivan kontakt sa prirodom i životinjama. Na taj način stvara se temelj zdravog društva i lepih medjuljudskih odnosa, čiji je osnov razumevanje, plemenitost i odgovornost prema drugim živim bićima koja nas okružuju, a koja zaslužuju našu brigu, pažnju i ljubav.

Autor: Ivana Trajković
Profesor španskog jezika 

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 45 48
Alternativa za ''Mulesing''... Okrutna metoda sakaćenja australijskih ovaca komentarisana iz ugla stručnjaka veterineOvo su delovi razgovora koji smo vodili sa veterinarom iz naše zemlje, koji ima iskustva u lečenju ovaca, na temu Mulesinga, povodom akcije ''Benetton:Slep za patnju životinja'' koja će se održati 25.03.2005 u Beogradu :Okrutna metoda sakaćenja australijskih ovaca komentarisana iz ugla stručnjaka veterinePokreni diskusiju Postavi pitanje Pošalji komentar 1. Akcija Benetton: Slep za patnju životinja- Izveštaj2. ...
Com Content 444 48
Srbija sasvim nezrela za „majmunska prava“... BEOGRAD - Španija je prva zemlja u svetu u kojoj čovekolikim majmunima mogu biti zakonom garantovana „ljudska prava“. Pre svega, „pravo na život i slobodu“, a biće im garantovana i „zaštita od mučenja“. Specijalno formirana komisija španskog parlamenta već je vladi u Madridu uputila zakonsku inicijativu koju je zasnovala na projektu „Najrazvijeniji primati“. Izvor: Glas Javnosti Španski parlament usvojio rezoluciju o zaštiti prava na život i slobodu čovekovog najbližeg ro...
Com Content 140 48
Trpeza bez mesa - da li je to moguće?... Poslednjeg četvrtka prošle godine u svojim prostorijama u Beogradu je Udruženje "Sloboda za životinje" organizovalo svečanost neuobičajenu za naše krajeve.Natrag na Newsletter 14 | Foto galerija Vege trpeza Poslednjeg četvrtka prošle godine u svojim prostorijama u Beogradu je Udruženje "Sloboda za životinje" organizovalo svečanost neuobičajenu za naše krajeve. Da bi se pokazalo kako nije potrebno žrtvovati životinje zbog ukusnog zalogaja, na svečanosti nazvanoj "Prazničn...
Com Content 435 48
Delfini počinili samoubistvo... Izvor: KURIR-INFO.RS  -  Delfini koji su u ponedeljak uginuli nasukavši se u plitkoj vodi britanske reke Kornvol najverovatnije su počinili samoubistvo. Vic Simpson, naučnik koji je pregledao životinje, tvrdi da su uginule nakon što su se nagutale blata, koje je zatvorilo njihove disajne puteve. Delfini koji su u ponedeljak uginuli nasukavši se u plitkoj vodi britanske reke Kornvol najverovatnije su počinili samoubistvo. Vic Simpson, naučnik koji je pregledao životinje, tvrdi da s...
Com Content 523 48
U Srbiji ugroženo 215 biljnih i 429 životinjskih vrsta... U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države, kaže načelnik Odeljenja za biodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije Nenad Sekulić. On je ukazao da su među ugroženim životinjama 273 vrste ptica kao i 66 vrsti sisara. Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba. Među zaštićenim životinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške, šark...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Alternativa za ''Mulesing''

Detaljnije »