Život životinja


Stanovnik stoletnih šuma Evrope i Azije

kuna zlaticaU šumama Evrope i Azije, sve do zapadnih delova Sibira na istoku, na Kavkazu i mnogim mediteranskim ostrvima, živi kuna zlatica. Najviše voli stoletne šume u kojima je guste krošnje skrivaju od grabljivaca, ali se na ostrvima, na kojima opasnih životinja nema, nastanila i u travnatim područjima. Kuna zlatica je mesožder, veličine veće domaće mačke. Krzno joj je braon, dok je stomak prekriven sivkastom dlakom. Već u septembru izrasta joj duža i gušća svilenkasta zimska dlaka, a tamno krzno prekrije joj čak i šape, kako se ne bi klizala po snegu i ledu.

Preko leta ova grabljivica najčešće živi u šupljinama oborenih stabala, a obično ima po nekoliko staništa u kojima provodi trenutke odmora. Često se sklanja i u napuštene domove veverica, u ptičja gnezda ili u šupljine među stenama. Kad stignu hladniji dani, kuna zlatica se seli u tople podzemne jazbine.

Ove životinje su samotnjaci. Jedino u vreme parenja provode kratko vreme sa pripadnicima suprotnog pola. Pare se u julu i avgustu, ali se razvoj oplođene jajne ćelije odlaže oko sedam meseci – sve do kraja zime i prvih dana proleća. Mladi dolaze na svet u aprilu. Ima ih do pet, obrasli su kratkim gustim krznom i potpuno bespomoćni: slepi, gluvi i bez zuba. Majka ih doji oko šest nedelja, sve dok ne progledaju i ojačaju. Već desetak dana kasnije mladunci izlaze iz jazbine u kojoj su se okotili i kreću da istražuju okolinu. Kada odrasli počnu novu sezonu parenja, većina mladih kuna napušta teritoriju na kojoj su rođene i kreće u potragu za sopstvenim domom. Samo neke će ostati da prezime u blizini majčine jazbine. Već sledećeg leta biće sposobne za parenje, ali se ono najčešće odlaže sve do druge ili treće godine života.
Kuna zlatica je svaštojed. Ipak, više voli da jede meso, uglavnom sitnije sisare. Jelovnik se menja zavisno od sezone i raspoložive hrane. Kada broj voluharica poraste, ovi glodari će postati najvažniji deo ishrane, a obilje hrane uticaće i na povećanje broja potomstva kune zlatice u narednoj sezoni.

Tokom dana kuna se obično odmara, a u potragu za hranom kreće u sumrak. Lovi ptice, insekte, žabe, puževe, a posebno je dobra u lovu na veverice. Juri za njima kao pravi akrobata, vešto se verući i po najvišim granama i skačući sa krošnje na krošnju. Pri tome su joj od najveće koristi mišićave prednje noge, oštre kandže i dugi žbunasti rep uz pomoć kojeg održava ravnotežu.

U jesen pravi masne naslage za zimu jedući gljive i jaja, uživa u obilju voća i bobica, a višak hrane skladišti za ledene dane. Zimi, kad ogladni, upašće i u kokošinjac, a pošto može da se provuče i kroz rupu prečnika svega pet centimetara, teško ju je sprečiti u tome.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 587 48
Izašao je novi dvobroj časopisa ''Sloboda za životinje'' br.4-5... Pomoću sredstava dobijenih na konkursu Grada Beograda uspeli smo da izdamo novi dvobroj časopisa Sloboda za životinje br.4-5, u punom koloru na 48 strana, sa veoma interesantnim sadržajem. Svi registrovani članovi Udruženja ''Sloboda za životinje'' koji su uplatili članarinu, saradnici, takodje i donatori i svi oni koji su doprineli uspešnom radu Udruženja, dobiće ovaj časopis besplatno na kućnu adresu.  Ostali koji žele da dobiju časopis poštom, mogu ga naručiti preko sajta uz uplatu trošk...
Com Content 1714 48
Tribina: Meso i Alchajmerova bolest i demencija... Poštovani članovi, ljubitelji zdravijeg načina života i ishrane obaveštavamo Vas da: Udruženje Sloboda za životinje organizovalo je četvrtu tribinu u okviru kampanje Zeleni ponedeljak  pod nazivom - "MESO - ALCHAJMEROVA BOLEST I DEMENCIJA – KAKO ODRŽATI MOZAK U DOBROJ KONDICIJI?" u Holu Doma Sindikata u Beogradu u ponedeljak, 18. juna. 2012 god. Na ovoj četvrtoj po redu u seriji tribina, je bilo reči o štetnosti mesa i Alchajmerovoj bolesti i demenciji koju on izaziva, zatim o tome kako ...
Com Content 1571 48
Poplave „donele“ veprove i jelene u Apatin... Stotine divljih svinja, veprova, jelena, košuta preplivaju Dunav, dolazeći iz hrvatskog Kopačkog rita na levu obalu Dunava kod Apatina u Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje. Izgubljeni u poplavnom talasu, divljač se okuplja i preplivava reku. Zajedno su lisice, jazavci, divlje svinje, košute i jeleni.     S. P. Š. | 19. 06. 2010. - 00:02h Stotine divljih svinja, veprova, jelena, košuta preplivaju Dunav, dolazeći iz hrvatskog Kopačkog rita na levu obalu Dunava kod A...
Com Content 196 48
Testiranja koja ne uključuju životinje... Zahvaljujući dostignućima savremene tehnologije i sve većem broju naučnika koji traže bolje načine, svake godine je sve više metoda testiranja koja ne uključuju životinje.. Zahvaljujući dostignućima savremene tehnologije i sve većem broju naučnika koji traže bolje načine, svake godine je sve više metoda testiranja koja ne uključuju životinje. Nove sigurne i pouzdane metode ne samo da spašavaju životinje nego ...
Com Content 381 48
Tražimo formiranje nezavisnog Medjunarodnog veterinarskog tima... Poseta ministra poljoprivrede RS Slobodana Milosavljevica ergeli “Bukinac” završila se zvaničnim izveštajem veterinarske inspekcije. Veterinari iz JVS Veterinarske stanice «Novi Sad» su izvršili klinički pregled oko 70 konja za samo dva dana i utvrdili:  ’’Ukupno na farmi boravi 70 konja dobrog zdravstvenog stanja i kondicije ... patološke promene nisu uočene osim zaraslih rana na konju koji nije prihvaćen od grupe pa se mora držati odvojeno, jer se grizu.’’. Ovakav izveštaj inspekcije je d...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Izašao je novi dvobroj časopisa ''Sloboda za životinje'' br.4-5

Detaljnije »