Život životinja


Stanovnik stoletnih šuma Evrope i Azije

kuna zlaticaU šumama Evrope i Azije, sve do zapadnih delova Sibira na istoku, na Kavkazu i mnogim mediteranskim ostrvima, živi kuna zlatica. Najviše voli stoletne šume u kojima je guste krošnje skrivaju od grabljivaca, ali se na ostrvima, na kojima opasnih životinja nema, nastanila i u travnatim područjima. Kuna zlatica je mesožder, veličine veće domaće mačke. Krzno joj je braon, dok je stomak prekriven sivkastom dlakom. Već u septembru izrasta joj duža i gušća svilenkasta zimska dlaka, a tamno krzno prekrije joj čak i šape, kako se ne bi klizala po snegu i ledu.

Preko leta ova grabljivica najčešće živi u šupljinama oborenih stabala, a obično ima po nekoliko staništa u kojima provodi trenutke odmora. Često se sklanja i u napuštene domove veverica, u ptičja gnezda ili u šupljine među stenama. Kad stignu hladniji dani, kuna zlatica se seli u tople podzemne jazbine.

Ove životinje su samotnjaci. Jedino u vreme parenja provode kratko vreme sa pripadnicima suprotnog pola. Pare se u julu i avgustu, ali se razvoj oplođene jajne ćelije odlaže oko sedam meseci – sve do kraja zime i prvih dana proleća. Mladi dolaze na svet u aprilu. Ima ih do pet, obrasli su kratkim gustim krznom i potpuno bespomoćni: slepi, gluvi i bez zuba. Majka ih doji oko šest nedelja, sve dok ne progledaju i ojačaju. Već desetak dana kasnije mladunci izlaze iz jazbine u kojoj su se okotili i kreću da istražuju okolinu. Kada odrasli počnu novu sezonu parenja, većina mladih kuna napušta teritoriju na kojoj su rođene i kreće u potragu za sopstvenim domom. Samo neke će ostati da prezime u blizini majčine jazbine. Već sledećeg leta biće sposobne za parenje, ali se ono najčešće odlaže sve do druge ili treće godine života.
Kuna zlatica je svaštojed. Ipak, više voli da jede meso, uglavnom sitnije sisare. Jelovnik se menja zavisno od sezone i raspoložive hrane. Kada broj voluharica poraste, ovi glodari će postati najvažniji deo ishrane, a obilje hrane uticaće i na povećanje broja potomstva kune zlatice u narednoj sezoni.

Tokom dana kuna se obično odmara, a u potragu za hranom kreće u sumrak. Lovi ptice, insekte, žabe, puževe, a posebno je dobra u lovu na veverice. Juri za njima kao pravi akrobata, vešto se verući i po najvišim granama i skačući sa krošnje na krošnju. Pri tome su joj od najveće koristi mišićave prednje noge, oštre kandže i dugi žbunasti rep uz pomoć kojeg održava ravnotežu.

U jesen pravi masne naslage za zimu jedući gljive i jaja, uživa u obilju voća i bobica, a višak hrane skladišti za ledene dane. Zimi, kad ogladni, upašće i u kokošinjac, a pošto može da se provuče i kroz rupu prečnika svega pet centimetara, teško ju je sprečiti u tome.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 545 48
Prvi izveštaj o medvedima iz parka Belice... Stigao nam je prvi izveštaj o tri medvedice koje su u privremenom smeštaju u bugarskom parku za medvede Belitsa. Stigao nam je prvi izveštaj o tri medvedice koje su u privremenom smeštaju u bugarskom parku za medvede Belitsa.Citiramo prevedeni izveštaj veterinara parka za medvede:Srpski medvedi su dobro. Otvorili smo (veštačke) pećine Kasandri i Seidi. Izgleda da je Kasandra veoma radoznala medvedica. Izašla je napolje posle dva sata. Kasandra uživa u hrani i jede sve što joj damo: jabuke, šar...
Com Content 1468 48
Pomoć za udomljavanje dva nestašna mačeta... Ovo su mačići za koje Vas molim za pomoć. To nisu obični mačići to su „jako nestašni mačići“ – sve su mi cveće poizvrtali i polomili, rade i ostale nevaljalštine, treba mi hitna pomoć. Majka ih je napustila pa su spali na komšijsku milostinju koja nažalost nije redovna i dovoljna. U pitanju su letošnji mačići, s tim da je jedno dosta krupnije od drugog. Nisu baš nešto fotogenični, ali ja ću pokušati da ih još malo doteram, čini mi se da su se već malo „popravili“. Kao što sam Vam ispričala, ...
Com Content 256 48
Delfini, kao i ljudi, prepoznaju imena... Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini dele ljudsku sposobnost individualnog prepoznavanja ostalih članova svoje vrste. Ovo istraživanje vodi novom procenjivanju njihove inteligencije i pokretanju moralnih pitanja o odnosu čoveka prema delfinu. Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini...
Com Content 1486 48
Starčevo: Uginule krave među živima... Beograd -- B92 došao do šokantnih snimaka privatizovane farme u Starčevu u kojoj leševi leže pored živih krava. Uprava za veterinu najavila inspekciju. Trojica radnika farme AD “Vojvodina” iz Starčeva koji su medijima dostavili izveštaje o katastrofalnom stanju na farmi gde životinje umiru od gladi, suspendovani su s posla na 30 dana. Najuže rukovodstvo preduzeća ogradilo se od tvrdnji radnika da su krave neuhranjene, da žive u nehigijenskim uslovima i umiru, ali je odbilo da pusti eklipu n...
Com Content 338 48
Antilovni protest ispred Narodne skupstine!... Udruženje Sloboda za životinje u saradnji sa Stani Pani kolektivom održalo je 02.maja07. Antilovni protest pod nazivom : „Lov je strast za ubijanjem“ koji je organizovan povodom održavanja 54. generalne skupštine  Međunarodnog saveta za lov, gajenje i zaštitu divljači u zgradi Narodne skupštine u Beogradu, pod nazivom "Briga o životinjama, razumevanje među ljudima". Udruženje Sloboda za životinje u saradnji sa Stani Pani Kolektivom organizovalo je 02.maja na Trgu Nikole Paši...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Prvi izveštaj o medvedima iz parka Belice

Detaljnije »