Život životinja


Stanovnik stoletnih šuma Evrope i Azije

kuna zlaticaU šumama Evrope i Azije, sve do zapadnih delova Sibira na istoku, na Kavkazu i mnogim mediteranskim ostrvima, živi kuna zlatica. Najviše voli stoletne šume u kojima je guste krošnje skrivaju od grabljivaca, ali se na ostrvima, na kojima opasnih životinja nema, nastanila i u travnatim područjima. Kuna zlatica je mesožder, veličine veće domaće mačke. Krzno joj je braon, dok je stomak prekriven sivkastom dlakom. Već u septembru izrasta joj duža i gušća svilenkasta zimska dlaka, a tamno krzno prekrije joj čak i šape, kako se ne bi klizala po snegu i ledu.

Preko leta ova grabljivica najčešće živi u šupljinama oborenih stabala, a obično ima po nekoliko staništa u kojima provodi trenutke odmora. Često se sklanja i u napuštene domove veverica, u ptičja gnezda ili u šupljine među stenama. Kad stignu hladniji dani, kuna zlatica se seli u tople podzemne jazbine.

Ove životinje su samotnjaci. Jedino u vreme parenja provode kratko vreme sa pripadnicima suprotnog pola. Pare se u julu i avgustu, ali se razvoj oplođene jajne ćelije odlaže oko sedam meseci – sve do kraja zime i prvih dana proleća. Mladi dolaze na svet u aprilu. Ima ih do pet, obrasli su kratkim gustim krznom i potpuno bespomoćni: slepi, gluvi i bez zuba. Majka ih doji oko šest nedelja, sve dok ne progledaju i ojačaju. Već desetak dana kasnije mladunci izlaze iz jazbine u kojoj su se okotili i kreću da istražuju okolinu. Kada odrasli počnu novu sezonu parenja, većina mladih kuna napušta teritoriju na kojoj su rođene i kreće u potragu za sopstvenim domom. Samo neke će ostati da prezime u blizini majčine jazbine. Već sledećeg leta biće sposobne za parenje, ali se ono najčešće odlaže sve do druge ili treće godine života.
Kuna zlatica je svaštojed. Ipak, više voli da jede meso, uglavnom sitnije sisare. Jelovnik se menja zavisno od sezone i raspoložive hrane. Kada broj voluharica poraste, ovi glodari će postati najvažniji deo ishrane, a obilje hrane uticaće i na povećanje broja potomstva kune zlatice u narednoj sezoni.

Tokom dana kuna se obično odmara, a u potragu za hranom kreće u sumrak. Lovi ptice, insekte, žabe, puževe, a posebno je dobra u lovu na veverice. Juri za njima kao pravi akrobata, vešto se verući i po najvišim granama i skačući sa krošnje na krošnju. Pri tome su joj od najveće koristi mišićave prednje noge, oštre kandže i dugi žbunasti rep uz pomoć kojeg održava ravnotežu.

U jesen pravi masne naslage za zimu jedući gljive i jaja, uživa u obilju voća i bobica, a višak hrane skladišti za ledene dane. Zimi, kad ogladni, upašće i u kokošinjac, a pošto može da se provuče i kroz rupu prečnika svega pet centimetara, teško ju je sprečiti u tome.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 268 48
Spor Slovenije i EU zbog medveda... Ljubljana -- Slovenija i Evropska komisija su u sporu zbog namere vlade u Ljubljani da ove godine lovcima dozvoli da ubiju 100 medveda Vlasti Slovenije kažu da je broj medveda u zemlji porastao na između 400 i 700 i da životinje postaju problem jer napadaju stoku i plaše ljude, a navodno su viđeni i u Ljubljani.Ljubljana -- Slovenija i Evropska komisija su u sporu zbog namere vlade u Ljubljani da ove godine lovcima dozvoli da ubiju 100 medveda.Vlasti Slovenije kažu da je broj medveda u zemlji po...
Com Content 117 48
47. Antilovne demonstracije u Berlinu... 06.avgusta.2005 održane su 47. Antilovne demonstracije i 2. Antilovni festival u Berlinu u organizaciji Kurta Ajhera, biologa i direktora studije, osnivača Inicijative za ukidanje lova. 06.avgusta.2005 održane su 47. Antilovne demonstracije i 2. Antilovni festival u Berlinu u organizaciji Kurta Ajhera, biologa i direktora studije, osnivača Inicijative za ukidanje lova. Tom prilikom, Kurt Ajher je čitao pisma podrške koja su pristigla od ljubitelja životinja i Udruženja za zaštitu životinja iz 1...
Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...
Com Content 367 48
Preti velika smrtnost zbog globalnog zagrevanja... Globalno zagrevanje direktno ili indirektno prouzrokuje smrt oko 77.000 ljudi godišnje u azijsko-pacifičkom reginu, što je oko polovina ukupnog broja nastradalih iz istih razloga u celom svetu, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (WHO).O tom problemu međunarodni zdravstveni stručnjaci razgovaraće na konferenciji u prestonici Malezije Kuala Lumpuru od 2. do 5 jula, s obzirom na predviđanja da će se prosečna temperatura na Zemlji do kraja ovog veka povećati za čak šest stepeni Celzijusa....
Com Content 84 48
ARIEL PERE KRVAVO!... Svake godine preko 38.000 životinja u Evropi i milioni širom sveta, izloženi su intenzivnoj patnji diskutabilnih testova kozmetičkih proizvoda ili njihovih sastojaka.Svake godine preko 38.000 životinja u Evropi i milioni širom sveta, izloženi su intenzivnoj patnji diskutabilnih testova kozmetičkih proizvoda ili njihovih sastojaka. Procter & Gamble sa više od 250 robnih marki, odgovoran je za mučenje i smrt na hiljade životinja godišnje na kojima testira kozmetiku, sredstva za čišćenje i hran...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Spor Slovenije i EU zbog medveda

Detaljnije »