Život životinja


vevericaDok napolju steže mraz, a visoki nanosi snega još nisu počeli da kopne, severnoamerička crvena veverica, grickajući bogate zalihe hrane koju je sakupila prethodne jeseni, baškari se u tunelu pod zemljom. Ove životinjice žive uglavnom u četinarskim šumama. Svaka veverica ima svoju „okućnicu” – teritoriju čiji je prečnik oko dve stotine metara i na kojoj se nalazi drvo u čijoj šupljini stanuje, nekoliko stabala prepunih šišarki, uzvišenje koje joj služi kao osmatračnica i trulo deblo na kojem rastu pečurke.

U jesen, crvene veverice užurbano ostavljaju zimnicu – danima suše pečurke i komadiće voća i vredno sakupljaju šišarke, lešnike i orahe. Skladište ih u gomilicama pod panjevima, među korenjem drveća i u rupama iskopanim u zemlji. Zahvaljujući oštrom njuhu, svoje zalihe hrane mogu da pronađu i kad su tridesetak centimetara pod zemljom, čak i kada se nalaze pod četiri metra debelim snežnim pokrivačem. Spremajući se za dugu i neizvesnu zimu, uvek sakupe više hrane nego što im je potrebno, tako da iz ostataka njihove zimnice, kasnije, izrasta mlado drveće.

Pare se u rano proleće, a posle pet sedmica na svet dolaze tri do četiri bespomoćna i gola mladunčeta teška svega po desetak grama. Dok ih majka doji – brzo rastu, dobijajući po dva grama dnevno. Ženka ih hrani dok ne navrše deset nedelja, a sa četiri meseca mlade veverice dostižu veličinu svojih roditelja. Pošto crvene veverice ne vole društvo, mladi rano kreću u potragu za sopstvenom teritorijom koju moraju da nađu pre nego što počne zima. Do „imanja” dolaze tako što se bore sa rođacima ili tako što naseljavaju slobodnu teritoriju, ali najčešće komad zemljišta koji obuhvata jedan do dva hektara „dobijaju na poklon” od majke pre nego što napuste njen dom. Početkom avgusta na svet dolazi i druga generacija ovih životinjica.

Severnoameričke crvene veverice aktivne su tokom cele godine. U potragu za hranom najčešće kreću u zoru ili kasno poslepodne. Noću spavaju, a tokom dana se odmaraju. Dok zimi traže toplo i suvo skrovište, leti prave gnezdašca od trave i mladih grančica četinara. Svaka životinja ima po nekoliko takvih skloništa što je naročito važno za ženke dok odgajaju mlade, pošto ih one često prenose iz jednog gnezda u drugo gnezdo ne bi li ih zaštitile od opasnosti. Vešte i brze, veverice lako mogu da uteknu pred gladnim grabljivcima: sovama, sokolovima, lasicama, zmijama, crvenim lisicama, kunama. Ako nemaju vremena da se uzveru uz drvo ili da jurnu među gusto rastinje, one će se, uprkos tome što su mnogo slabije od svojih neprijatelja, hrabro braniti. Baš ta luda hrabrost ove životinjice, riđe dlake i žbunastog repa, često košta glave, pa mnoge od njih ne dočekaju svoj prvi rođendan i priliku da ostave potomstvo.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 361 48
Stav Uprave za veterinu po pitanju ubijanja pasa... Kao što smo više puta ponovili, stav Uprave za veterinu je da se ne sme vršiti ubijanje napuštenih pasa, već isključivo njihovo zbrinjavanje na humani način, smeštaj u prihvatilište, klinički pregled, trijaža, obeležavanje i vakcinacija od strane veterinarske službe i trajno udomljavanje. Uprava za veterinu smatra da je ovo jedini pravi i svrsishodan način rešavanja ovog problema.Poštovana gospođo Milovanović, povodom vaše molbe da Uprava za veterinu obezbedi primenu Zakona o veterinarstvu u sl...
Com Content 592 48
Neki od neverovatnih slučajeva iz veterinarske prakse... Ljubitelji životinja i veterinari se u svakodnevnom životu susreću sa neverovatnim slučajevima. Ovde su pomenuti samo neki od njih... Kao i uvek, pitamo se – ima li granica ljudskoj bezosećajnosti, gluposti, nebrizi, egoizmu... Tako nešto nisu zaslužili ni ljudi, ni životinje. Jednog dana u veterinarsku stanicu došao je dečak tražeći da kupi “otrov da otruje psa”. U neverici i na ponovljena pitanja o čemu se radi, dete (dečak od desetak godina) je rekao da njihov pas hoće da ujeda, i da žele ...
Com Content 1613 48
Golfska struja više ne postoji!... Najnoviji satelitski podaci utvrđuju kako Severnoatlantska struja više ne postoji, a s njom je nestala i Norveška struja. Te dve tople morske struje zapravo su delovi istog sistema koji nosi nekoliko naziva, zavisno od toga gde se u Atlantskom okeanu nalazi. Ceo taj sistem od ključne je važnosti za planetarni sistem regulacije toplote. Zbog njega Irska i Velika Britanija nisu potpuno zaleđeni, a skandinavske zemlje nisu previše hladne za život. Može se reći kako upravo taj sistem čuva ceo svet o...
Com Content 257 48
Govor profesora Karla Konsilja... Lovci kažu da vole prirodu i životinje. Ali ljubav, koja ubija ljubljena bića, nije ljubav - i ako bi bila ljubav, bilo bi bolje da je nema, Šta je zapravo lov? Teodor Hojs, prvi savezni predsednik savezne republike Nemačke dao je sledeću definiciju lova: „Lov je samo kukavički opis posebno kukavičkog ubistva bližnjih bez šanse. Lov je uzgredni oblik ljudske duševne bolesti.“.Predsednik LAC-a - Liga Anti Caccia (Liga Protiv Lova) i autor knjige "O besmislu lova" &n...
Com Content 122 48
Nagradjeni plakati "Ubistvo s predumišljajem'' na Festivalu ZLATNI PETAO... U toku leta , u "Genex Impulse Hall", aneksu hotela INTER-CONTINENTAL, na Novom Beogradu, na prostoru od oko 2000 m2 održan je Festival marketinških dostignuća 2005 ZLATNI PETAO na kome su dodeljivane nagrade za uspešne radove i projekte iz oblasti advertajzinga. U toku leta , u "Genex Impulse Hall", aneksu hotela INTER-CONTINENTAL, na Novom Beogradu, na prostoru od oko 2000 m2 održan je Festival marketinških dostignuća 2005 ZLATNI PETAO na kome su dodeljivane nagrade za uspešne radove i projek...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Stav Uprave za veterinu po pitanju ubijanja pasa

Detaljnije »