Život životinja


alpski kozorogNa nepristupačnim vrletima, među stenama Alpa, gde ne samo što ljudska noga nije kročila, već ni divlje životinje ne zalaze, mogu se videti samo ptice grabljivice i kozorozi (Capra ibex). Ova okretna životinja, snažnog zdepastog tela, savršeno se snalazi u surovim uslovima u kojima živi, na visini koja ponekad premašuje tri hiljade metara. Telo alpskog kozoroga prekriveno je gustim krznom koje je leti sivkastobraon boje, sa stomakom obraslim svetlijom dlakom, dok tokom zime potamni. Odrasli mužjaci visoki su oko metar i teški stotinak kilograma, dok su ženke skoro dvostruko sitnije. Na glavi mužjaka nalaze se ogromni i oštri šuplji rogovi, povijeni nazad, koji mu služe za samoodbranu. Ovi „ukrasi” ponekad narastu i do jedan metar. Rogove ima i ženka, ali su oni znatno manji nego kod muških primeraka.

Ovaj planinski lepotan ima oštar vid i dobro razvijeno čulo mirisa, koji mu pomažu u potrazi za hranom i upozoravaju ga na opasnost. Alpski kozorog je plašljiva životinja, koja izbegava susrete sa ljudima i grabljivcima. Može da ih nanjuši na udaljenosti većoj od pola kilometra, a tada se obično da u beg ili sakrije među stene. Za odbranu od medveda i vukova, svojih najvećih neprijatelja, rogove koristi jedino kad nema drugog izlaza. Pored grabljivaca, najveću opasnost za kozoroge predstavljaju česti odroni snega, jer mogu da usmrte i celo krdo, koje nema vremena da se skloni, ni mesto na koje bi se sakrilo.

U letnjim mesecima kozorozi pasu na planinskim pašnjacima, dok se zimi, u potrazi za hranom, spuštaju do šuma u nižim predelima, obično na južnim padinama. Leti se hrane travom, lišćem, cvetovima i grančicama, kao i lišajevima koje pronađu na stenama, a zimi, u šumi, jedu borove iglice i gule koru sa stabala. Da bi izbegli opasnost, na čistinu izlaze tek kad se spusti sumrak, a zatim po celu noć pasu i brste, silazeći od pašnjaka ka šumama.

Ženke žive sa mladuncima, u grupama od desetak do dvadesetak životinja, dok mužjaci žive u osami ili se okupljaju u „momačkim” krdima. U jesen, u vreme parenja, razdvajaju se i kreću u potragu za ženkom. U tom periodu agresivni su prema drugim mužjacima. Mladunci na svet dolaze u maju ili junu, kada ženka ojari jedno ili dva jareta. Jarići su već dan po rođenju sposobni da trčkaraju uz majku i pentraju se po liticama. Ženka u prvim nedeljama ne ispušta mladunče iz vida, štiteći ga od opasnosti, pošto jarići često završe kao plen gladnih orlova.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 87 48
Predlog za pretvaranje lovišta u nacionalne parkove... Zbog mnogih razloga a i zbog specifičnih afera krivolova koji se već godinama kod nas odvijaPredlažemo da Vlada u određenom vremenskom periodu uzme kao svoj prioritet plansko pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova– sa sledećim obrazloženjem: Zbog mnogih razloga a i zbog specifičnih afera krivolova koji se već godinama kod nas odvija Predlažemo da Vlada u određenom vremenskom periodu uzme kao svoj prioritet plansko pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova– sa sledećim obra...
Com Content 308 48
Slucaj okrutnog zlostavljanja životinja u Velikoj Plani... Podneta krivicna prijava Opstinskom javnom tuzilastvu Velika Plana protiv H. R., zvanog Rade  Borkic, zbog zlocina protiv zivotinja, tj. prebijanje do smrti i "vesanje" zivotinja, prvenstveno macaka, ali i pasa. Podneta krivicna prijava Opstinskom javnom tuzilastvu Velika Plana protiv H. R., zvanog Rade  Borkic, zbog zlocina protiv zivotinja, tj. prebijanje do smrti i "vesanje" zivotinja, prvenstveno macaka, ali i pasa. Slucaj je Udruzenj...
Com Content 314 48
Tragedija u lovu u ataru sela Čubura, u opštini Ražanj... Pucao u svinju, ubio prijateljaNIŠ - Lov na divlje svinje tragično se završio za Slavišu Ognjanovića (23) iz Novog Bračina koji je u subotu poginuo u ataru sela Čubura, u opštini Ražanj. Na Ognjanovića je najverovatnije slučajno, pucao jedan od njegovih prijatelja, Zoran Milenković (41), koji je zbog ubistva iz nehata zadržan u policijskom pritvoru.                Pucao u svinju, ubio prijateljaPoginuo Slaviša Ognjanović ...
Com Content 445 48
Profesor dr Lazar Lazić, promoter prirodne baštine Vojvodine... Sumorna predviđanja - Nedavno sam helikopterom leteo iznad Bačke i Banata, ali je ushićenje zbog nikad doživljene perspektive prostora u kojem živim, ubrzo zamenio osećaj zabrinutosti, priča profesor Lazić. Za proteklih 300 godina isušili smo blizu 700.000 hektara vlažnih i močvarnih područja, pored mnogih kanala i vodotoka nema šumskih pojaseva, a duž puteva više nema drvoreda. Ako u obzir uzmemo pesimističke predikcije posledica prisutnog globalnog otopljavanja, pretpostavljam da će Vojvodina ...
Com Content 92 48
Sibirski Mogli- Dečak koga je odgajio pas... Pre tri nedelje u dalekom Zmeinogorskom okrugu Altajske pokrajine pronađen je sedmogodišnji dečak, koga su roditelji napustili dok je bio beba. Pronašli su ga socijalni radnici i dali mu ime Andrej Tolstik. Dečačić sigurno ne bi opstao sam da nije bilo psa čuvara, koga su, kao i mališana, vlasnici takođe prepustili sudbini.Pre tri nedelje u dalekom Zmeinogorskom okrugu Altajske pokrajine pronađen je sedmogodišnji dečak, koga su roditelji napustili dok je bio beba. Pronašli su ga socijalni radnic...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Predlog za pretvaranje lovišta u nacionalne parkove

Detaljnije »