Život životinja


medvedDok medvedi iz balkanskih šuma, skriveni u jamama ili pećinama, već mesecima dremaju čekajući proleće, neki njihovi rođaci nikada ne padaju u zimski san. Među njima su i andski medvedi, koji naseljavaju padine južnoameričkog planinskog lanca po kojem su dobili ime. Teritorija na kojoj žive ove omanje čupave životinje tamnog krzna prostire se od Kolumbije i Venecuele, preko Ekvadora i Perua, do Bolivije i severa Argentine na jugu.

Ono po čemu se ovaj jedini južnoamerički medved izdvaja jeste njegov neobični „ukras” na glavi – zlatnožuta dlaka oko očiju, nalik na naočare, zbog čega je ovaj sisar poznat i pod narodnim imenom medved sa naočarima. Uprkos mišljenju lokalnog stanovništva, ovaj medved ima odličan vid, kao i oštar njuh i savršen sluh. Ova čula pomažu mu da se snađe dok tumara po mraku tražeći hranu. Dane provodi dremuckajući skriven među korenjem oborenog drveća, zavučen u šuplja stoletna stabla ili zaklonjen od dnevnog svetla u dubini neke pećine. Susrete sa ljudima izbegava, a živne tek u sumrak.

Kao i njegovi rođaci, i medved sa naočarima je svaštojed, mada više voli hranu biljnog porekla. Zahvaljujući širokim šapama i dugim oštrim kandžama, veoma je vešt penjač. Često se penje i do desetak metara visoko kako bi došao do svog omiljenog jela – bromelija koje rastu na granama drveća. U potrazi za hranom vere se uz kaktuse i vešto prelazi sa krošnje na krošnju, a kada nađe plodnu voćku u stanju je da na njenim granama presedi i po tri-četiri dana čekajući da voće sazri kako bi se najeo. Ovaj sladokusac naučio je i da na drveću pravi velike platforme od izlomljenih grančica na koje se penje da bi dohvatio najlepše plodove. Voli da jede i bobice i mesnate kaktuse, kao i da se zasladi medom i šećernom trskom. Kad nema drugog izbora, gladni medved sa naočarima guli i koru sa drveća, a ishranu obogaćuje sitnim glodarima, pticama i insektima. U gladnim godinama ubija i sitnu stoku, zbog čega je omražen kod lokalnih seljaka.

Andski medvedi pare se od aprila do juna, a mladi dolaze na svet između novembra i februara. U leglu obično bude dva do tri mladunčeta. Rađaju se slepi i teški svega 300 grama. Zahvaljujući majčinoj brizi, male krznene loptice brzo rastu. Već posle mesec dana prate ženku dok traži hranu, a pola godine po rođenju medvedići su sposobni da sami love. Kad odrastu, mužjaci dostižu dužinu od oko metar i po i težinu od stotinak kilograma, dok su ženke za trećinu manje. Ako uspeju da izbegnu napade ljutitih seljaka i krivolovaca, medvedi sa naočarima mogu da žive oko četvrt veka. Ipak, zbog ugrožavanja njihovih staništa, broj andskih medveda se nezaustavljivo smanjuje. U divljini ih danas ima jedva dve i po hiljade.

D. D.
izvor Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 619 48
Zemlji kakvu znamo više nema pomoći... Još pre 5 godina poznati i priznati naučnik James Lovelock u svojoj knjizi "The Revenge of Gaia" uputio je zastrašujuće upozorenje o poslednjoj šansi koju ne smemo propustiti. No u novoj pod nazivom "The Vanishing Face of Gaia," tvrdi da je sasvim očito da smo propustili zadnji brod.   Slede veliki gubici Zemlji kakvu znamo više nema pomoći Naučnik koji je izmislio spravu za detektovanje ozonske rupe poručuje da su tehnologije obnovljivih izvora energije još...
Com Content 1782 48
Pozivamo Vas na Tribinu "Vegetarijanstvo" u okviru ciklusa tribina "Moral i životinje"... Sreda 11. mart 2015. od 19.30Zadužbina Ilije M. KolarcaGovore: Nikola Medić (direktor Nacionalne kompanije za obnovljive izvore energije Velike Britanije),  Snežana Milovanović (predsednica udruženja Sloboda za životinje), Andrea Berber (Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta) Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta i Zadužbina Ilije Kolarca Vas pozivaju na tribinu o vegetarijanstvu. Glavno pitanje koje će se postaviti na tribini jeste da li vegaterijansto predstavlja moralnu ...
Com Content 1593 48
“Put u agoniju”... Autor: Mariana Cerovecki Svaki dan donosi novu muku; Okruženi smo tupim pogledima. Neće biti dugo prije nego nas snađe kobna i neželjena sudbina; Još malo će trajati prije nego potpuno izblijedimo… Više ne mogu spavati, Nekada sam sanjao o slobodi i obitelji; Ali tko sam sada? Samo broj u nizu, još jedna nedužna žrtva… Kakav je osjećaj živjeti? Molim vas, recite mi... Autor: Mariana Cerovecki www.animalrightsart.webs.com Svaki dan donosi novu muku; Okruženi s...
Com Content 586 48
Zašto ogledi na životinjama nisu primenljivi na ljudima?... 33 činjenice koje treba uzeti u obzir : 1. Manje od 2% ljudskih bolesti (tačnije 1,16%) je ikad viđeno kod životinja. 2. Prema bivšem naučnom istraživaču Huntingdon Life Sciencesa, rezultati ogleda na životinjama i ljudski nalazi slažu se u svega 5 - 25%. 3. 95% lekova testiranih na životinjama odmah je odbačeno kao izuzetno opasno ili beskorisno za ljude. 4. Najmanje 50 lekova koje možemo naći na tržištu uzrokuje rak kod oglednih životinja. Oni su odobreni samo zbog toga što se javno prizna...
Com Content 1541 48
Učešće na vege samitu EVU-a u Švajcarskoj... Predstavnica udruženja „Sloboda za životinje“ učestvovala je na vege samitu Evropske vegetarijanske unije (EVU) u Krojclingenu (Kreuzlingen), u Švajcarskoj, od 30. aprila do 2. maja ove godine. Udruženje „Sloboda za životinje“ je punopravni član EVU-a, koja je samostalna organizacija u okviru Internacionalne vegetarijanske unije, i ima pravo glasa u ovoj organizaciji iako Srbija nije član Evropske unije (EVU čine zemlje Evropske unije, ali i nekoliko zemalja bivše Jugos...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Zemlji kakvu znamo više nema pomoći

Detaljnije »