Život životinja

Stanovnik ledenog severa: burnjak

ledena ptica burnjakNa nepristupačnim liticama ostrva rasutih po hladnim vodama Severnog ledenog okeana, na Aleutskim ostrvima, Sahalinu, Kurilima, na obalama Skandinavskog poluostrva, Velike Britanije, Islanda, Grenlanda i Njufaundlenda gnezdi se morska ptica burnjak. Zbog hladnih krajeva koje naseljava, mnogi je zovu i ledenom pticom. Burnjak je dug pedesetak centimetara, a njegova raširena krila dostižu raspon veći od jednog metra. Perje mu može biti tamnosivo, ali je većina ptica snežnobela ili svetlosiva i na prvi pogled liči na galeba. Razlika se primećuje tek kad se vine u visine, na osnovu načina letenja: tokom leta burnjak prvo brzo leprša krutim krilima, a zatim satima krstari nebom bez ijednog zamaha, nošen strujanjem vazduha.

Ledena ptica najveći deo godine provodi na otvorenom moru u potrazi za hranom, udaljavajući se stotinama kilometara od mesta na kojem se gnezdi. Jede plankton, sitnu ribu, sipe, meduze, insekte, a prati i ribarske brodove, kako bi se nahranila otpacima ulova koje ribari bacaju u vodu. Oko velikih ribarskih brodova okupljaju se ogromna jata gladnih burnjaka, koja potpuno prekriju površinu okeana. Ledena ptica često u brišućem letu grabi plen sa površine mora a u potrazi za hranom ume i da zaroni.

Dok je u vazduhu veličanstven, burnjak je, kao i većina morskih ptica, nespretan na zemlji. Na čvrstom tlu se gega i spotiče, pa se na obali duže zadržava samo u vreme parenja. Životni vek ledene ptice dug je oko pedeset godina, pa ova životinja kasno dostiže polnu zrelost: prvi put se pari tek kad navrši desetak godina. Tokom zime burnjaci se okupljaju u kolonije i svijaju gnezda u udubljenjima na stenama, obično u blizini gnezda drugih morskih ptica. Ženka snese samo jedno jaje, a tanak sloj zemlje i nekoliko vlati trave često su jedino što ga razdvaja od ledene stene. Na jajetu tokom dva meseca naizmenično leže i mužjak i ženka. Dok mladunče ne izgubi paperje sa kojim se ispililo i ne poleti, proći će još sedam nedelja, tokom kojih će se o njemu brinuti oba roditelja.

Iako je gnezdo od uljeza sa zemlje zaštićeno time što se nalazi na teško pristupačnom mestu, burnjak ima i dodatnu zaštitu: ako primeti da se približava opasnost, roditelji će na pridošlicu povratiti uljanu tečnost neprijatnog mirisa koja im, inače, pomaže pri varenju hrane. Ovakav "smrdljivi pljusak" može da ulepi perje ptica grabljivica, zauvek ih onemogući da lete i tako izazove njihovu smrt od gladi. Čak je i mladunče, kad se nađe u nevolji, sposobno da ispljune ovo ulje i do dva metra udalj.


D.D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1671 48
Odrzan protest - Stop legalizaciji progona pasa!... U subotu 29. oktobra, ispred Skupštine Srbije, Trg Nikole Pašića 13, u periodu od 13.00 do 15.00 sati održan je  Protest pod simboličnim nazivom “Stop legalizaciji progona pasa”. Protest u organizaciji građana uz podršku udruženja za zaštitu životinja, je bio reakcija na najavljenu mogućnost izmene Zakona o dobrobiti životinja, od strane g. Mićovića, direktora Uprave za veterinu. Činjenica je da nadležni organi ne sprovode doneti Zakon i podzakonske akte (od kojih je samo ...
Com Content 526 48
Pola sveta bez vode do 2080. godine... Usled posledica globalnog zagrevanja polovina svetskog stanovništvasuočiće se sa nestašicom čiste vode do 2080. godine. Globalnozagrevanje remeti normalan protok vode i povećava opasnost od poplava,suša i vremenskih nepogoda - svega što uzrokuje manji pristup pijaćojvodi, zaključeno je na međunarodnom panelu o klimatskim promenama. Usled posledica globalnog zagrevanja polovina svetskog stanovništva suočiće se sa nestašicom čiste vode do 2080. godine. Globalno zagrevanje remeti normalan protok vo...
Com Content 81 48
Institutu oduzeto 500 zmija... Protiv Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak” biće podneta prijava za pokretanje postupka za privredni prestup jer je bez dozvole skupljao zmije na teritoriji Srbije, saopštilo je juče Ministarstvo nauke i životne sredine. Protiv Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak” biće podneta prijava za pokretanje postupka za privredni prestup jer je bez dozvole skupljao zmije na teritoriji Srbije, saopštilo je juče Ministarstvo nauke i životne sredine. Nadležni na Torlaku, t...
Com Content 206 48
Milion razloga zašto ne jesti meso kengura ili koristiti njihovu kožu... Zamislite ovo. Noć, majka sa svojim lijepim mladim kengurom u prostranoj unutrašnjosti Australije. To je prizor star milione godina. Ono što je novo jeste buka terenskog vozila. Ona se okrene prema buci pa se zapanji pred reflektorom. Puška prasne i metak prodre u njezin vrat.  Izudarani na smrt, gaženi, ili ostavljeni da umru od izgladnjivanja.Tako Australija postupa s 1,3 miliona mladih kengura svake godine nakonšto su njihove majke ubijene za meso ili kožu. Oni su nusproizvodi najveć...
Com Content 256 48
Delfini, kao i ljudi, prepoznaju imena... Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini dele ljudsku sposobnost individualnog prepoznavanja ostalih članova svoje vrste. Ovo istraživanje vodi novom procenjivanju njihove inteligencije i pokretanju moralnih pitanja o odnosu čoveka prema delfinu. Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Odrzan protest - Stop legalizaciji progona pasa!

Detaljnije »