Život životinja

Stanovnik ledenog severa: burnjak

ledena ptica burnjakNa nepristupačnim liticama ostrva rasutih po hladnim vodama Severnog ledenog okeana, na Aleutskim ostrvima, Sahalinu, Kurilima, na obalama Skandinavskog poluostrva, Velike Britanije, Islanda, Grenlanda i Njufaundlenda gnezdi se morska ptica burnjak. Zbog hladnih krajeva koje naseljava, mnogi je zovu i ledenom pticom. Burnjak je dug pedesetak centimetara, a njegova raširena krila dostižu raspon veći od jednog metra. Perje mu može biti tamnosivo, ali je većina ptica snežnobela ili svetlosiva i na prvi pogled liči na galeba. Razlika se primećuje tek kad se vine u visine, na osnovu načina letenja: tokom leta burnjak prvo brzo leprša krutim krilima, a zatim satima krstari nebom bez ijednog zamaha, nošen strujanjem vazduha.

Ledena ptica najveći deo godine provodi na otvorenom moru u potrazi za hranom, udaljavajući se stotinama kilometara od mesta na kojem se gnezdi. Jede plankton, sitnu ribu, sipe, meduze, insekte, a prati i ribarske brodove, kako bi se nahranila otpacima ulova koje ribari bacaju u vodu. Oko velikih ribarskih brodova okupljaju se ogromna jata gladnih burnjaka, koja potpuno prekriju površinu okeana. Ledena ptica često u brišućem letu grabi plen sa površine mora a u potrazi za hranom ume i da zaroni.

Dok je u vazduhu veličanstven, burnjak je, kao i većina morskih ptica, nespretan na zemlji. Na čvrstom tlu se gega i spotiče, pa se na obali duže zadržava samo u vreme parenja. Životni vek ledene ptice dug je oko pedeset godina, pa ova životinja kasno dostiže polnu zrelost: prvi put se pari tek kad navrši desetak godina. Tokom zime burnjaci se okupljaju u kolonije i svijaju gnezda u udubljenjima na stenama, obično u blizini gnezda drugih morskih ptica. Ženka snese samo jedno jaje, a tanak sloj zemlje i nekoliko vlati trave često su jedino što ga razdvaja od ledene stene. Na jajetu tokom dva meseca naizmenično leže i mužjak i ženka. Dok mladunče ne izgubi paperje sa kojim se ispililo i ne poleti, proći će još sedam nedelja, tokom kojih će se o njemu brinuti oba roditelja.

Iako je gnezdo od uljeza sa zemlje zaštićeno time što se nalazi na teško pristupačnom mestu, burnjak ima i dodatnu zaštitu: ako primeti da se približava opasnost, roditelji će na pridošlicu povratiti uljanu tečnost neprijatnog mirisa koja im, inače, pomaže pri varenju hrane. Ovakav "smrdljivi pljusak" može da ulepi perje ptica grabljivica, zauvek ih onemogući da lete i tako izazove njihovu smrt od gladi. Čak je i mladunče, kad se nađe u nevolji, sposobno da ispljune ovo ulje i do dva metra udalj.


D.D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 549 48
Dona Karan iz svojih kolekcija izbacuje krzno... Dve godine protesta od strane PETA-e učinilo je svoje - Dona Karan javno se zaklela da u svojim kolekcijama više neće koristiti krzno. Njujorška dizajnerka je već godinama na crnim top-listama boraca za prava životinja, koji su joj, između ostalog, upadali na revije, protestovali na javnim događanjima na kojima se pojavljivala i čak oblepili Njujork "anti-Karan" plakatima. Prošle nedelje su joj poslali video-snimak na kom je mučki prikazano nasilje i užas koji leži iza industrije krzn...
Com Content 141 48
Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema mesu?... Sasvim je izvesno da su životinje od strane ljudi određene za masovno iskorišćavanje u sve moguće svrhe. Svrha je ono što određuje sudbinu ovih nevinih stvorenja. Nedavno sam u jednom razgovoru sa jednom prijateljicom čuo ovakvo mišljenje: neke su životinje stvorene za jelo, a neke nisu, to je bar jednostavno. Od jednog drugog poznanika sam čuo teoriju da su neke životinjske vrste na niskom nivou razvoja te ih ljudi mogu slobodno ubijati, navodno one ni ne osećaju bol.Sasvim je izvesno da su živ...
Com Content 235 48
Crveno more... Ljudi ubijaju delfine zbog hrane ili zbog toga što ih smatraju konkurencijom koja im otima ulov.Istina je da delfini prate tunu a samim tim ih je mnogo jednostavnije uočiti i uloviti.Ribari dozvoljavaju da delfini okruže ribu a zatim iskoristivši njihovu pomoć ih na najokrutniji način masakriraju.Ljudi ubijaju delfine zbog hrane ili zbog toga što ih smatraju konkurencijom koja im otima ulov.Istina je da delfini prate tunu a samim tim ih je mnogo jednostavnije uočiti i uloviti.Ribari dozvoljavaju...
Com Content 1571 48
Poplave „donele“ veprove i jelene u Apatin... Stotine divljih svinja, veprova, jelena, košuta preplivaju Dunav, dolazeći iz hrvatskog Kopačkog rita na levu obalu Dunava kod Apatina u Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje. Izgubljeni u poplavnom talasu, divljač se okuplja i preplivava reku. Zajedno su lisice, jazavci, divlje svinje, košute i jeleni.     S. P. Š. | 19. 06. 2010. - 00:02h Stotine divljih svinja, veprova, jelena, košuta preplivaju Dunav, dolazeći iz hrvatskog Kopačkog rita na levu obalu Dunava kod A...
Com Content 177 48
Krzno - foto galerija 1... Galerija slika životinja u kavezima koje žive samo zato da bi se od njih proizvela bunda i/ili vuna...   Galerija 1   ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dona Karan iz svojih kolekcija izbacuje krzno

Detaljnije »