Život životinja

Stanovnik ledenog severa: burnjak

ledena ptica burnjakNa nepristupačnim liticama ostrva rasutih po hladnim vodama Severnog ledenog okeana, na Aleutskim ostrvima, Sahalinu, Kurilima, na obalama Skandinavskog poluostrva, Velike Britanije, Islanda, Grenlanda i Njufaundlenda gnezdi se morska ptica burnjak. Zbog hladnih krajeva koje naseljava, mnogi je zovu i ledenom pticom. Burnjak je dug pedesetak centimetara, a njegova raširena krila dostižu raspon veći od jednog metra. Perje mu može biti tamnosivo, ali je većina ptica snežnobela ili svetlosiva i na prvi pogled liči na galeba. Razlika se primećuje tek kad se vine u visine, na osnovu načina letenja: tokom leta burnjak prvo brzo leprša krutim krilima, a zatim satima krstari nebom bez ijednog zamaha, nošen strujanjem vazduha.

Ledena ptica najveći deo godine provodi na otvorenom moru u potrazi za hranom, udaljavajući se stotinama kilometara od mesta na kojem se gnezdi. Jede plankton, sitnu ribu, sipe, meduze, insekte, a prati i ribarske brodove, kako bi se nahranila otpacima ulova koje ribari bacaju u vodu. Oko velikih ribarskih brodova okupljaju se ogromna jata gladnih burnjaka, koja potpuno prekriju površinu okeana. Ledena ptica često u brišućem letu grabi plen sa površine mora a u potrazi za hranom ume i da zaroni.

Dok je u vazduhu veličanstven, burnjak je, kao i većina morskih ptica, nespretan na zemlji. Na čvrstom tlu se gega i spotiče, pa se na obali duže zadržava samo u vreme parenja. Životni vek ledene ptice dug je oko pedeset godina, pa ova životinja kasno dostiže polnu zrelost: prvi put se pari tek kad navrši desetak godina. Tokom zime burnjaci se okupljaju u kolonije i svijaju gnezda u udubljenjima na stenama, obično u blizini gnezda drugih morskih ptica. Ženka snese samo jedno jaje, a tanak sloj zemlje i nekoliko vlati trave često su jedino što ga razdvaja od ledene stene. Na jajetu tokom dva meseca naizmenično leže i mužjak i ženka. Dok mladunče ne izgubi paperje sa kojim se ispililo i ne poleti, proći će još sedam nedelja, tokom kojih će se o njemu brinuti oba roditelja.

Iako je gnezdo od uljeza sa zemlje zaštićeno time što se nalazi na teško pristupačnom mestu, burnjak ima i dodatnu zaštitu: ako primeti da se približava opasnost, roditelji će na pridošlicu povratiti uljanu tečnost neprijatnog mirisa koja im, inače, pomaže pri varenju hrane. Ovakav "smrdljivi pljusak" može da ulepi perje ptica grabljivica, zauvek ih onemogući da lete i tako izazove njihovu smrt od gladi. Čak je i mladunče, kad se nađe u nevolji, sposobno da ispljune ovo ulje i do dva metra udalj.


D.D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 202 48
Lovni ili ekološki turizam?... “U svojoj lovnoj istoriji lovište "Karađorđevo" je ostvarilo vrhunske trofejne rezultate kod muflona sa 242 poena - svetskog prvaka, jazavca sa 24 poena - svetskog prvaka, jelena lopatara sa 210 poena, američkog jelena sa 419 poena - jugoslovenskog prvaka, ritskog jelena sa 232 poena i vepra sa 137 poena. Ovi rezultati svrstali su lovište "Karađorđevo" u najbolja lovišta u našoj zemlji.“Nažalost u našoj zemlji je uporedo sa ratnim razaranjima i ekonomskim propadanjem došlo do omasovljenja lova i...
Com Content 306 48
Krivolovci ubili divojarca vrednog 10.000 evra... PLJEVLJA - Koordinator projekta zaštite biodiverziteta kanjona Tare i sekretar Društva prijatelja rijeke Tare Miroslav Šljivančanin smatra da postoji dovoljno dokaza da policija podnese krivičnu prijavu protiv krivolovaca koji su u decembru 2006 u blizini mosta ustrelili divojarca kapitalca vrednog više od 10.000 evra, prenosi Tanjug.PLJEVLJA - Koordinator projekta zaštite biodiverziteta kanjona Tare i sekretar Društva prijatelja rijeke Tare Miroslav Šljivančanin smatra da postoji dovo...
Com Content 1692 48
Priča o poslednjem vuku... Ova priča nosi duboku poruku i upozorava na moguću budućnost - mada, sudeći po aktuelnim događajima, vreme događanja se može premestiti i u neke skorije godine (posebno u odnosu na deo o ubijanju poslednjeg vuka)... Srbija 2042. godine, lokacija Zlatibor, jedna od poslednjih planina sa drvećem u Srbiji. Cvrkut ptica je u ovoj zemlji odavno nestao još od velike eksplozije nuklearnog reaktora, čak su i reke presušile, životinje iz prirode su nestale... ali se jedna jedina životinja još odupire ne...
Com Content 457 48
Pitanja o lovu i o nezakonitim aktivnostima lovaca... PITANJE: Poštovana gospodo, biću kratak sa pitanjima i molbom da mi pomognete da stanem kriminalu na put, a priča je sledeća. Kako da zaustavim lovce koji love životinje u mojoj šumi? Pobili su sve, bukvalno sve zečeve, lisice, srne i divlje svinje, fazane, nema veze koji je dan, ponedeljak, utorak; oni love i pucaju. Žalio sam se opštini Barajevo, ali ništa. Zvao sam policiju, opet ništa, oni i dalje ubijaju jadne životinje. Imam svoju šumu od dva hektara u kojima sam napravio hranilice za njih...
Com Content 599 48
Hordašenje je psihijatrijsko oboljenje i oblik zlostavljanja životinja... O ovoj temi se nedovoljno razmatra među zaštitnicima životinja. “Hordašenje” je zapravo manifestacija psihijatrijskog poremećaja koji je poznat kao “Diogenov sindrom”. Radi se o sakupljanju životinja do broja koji ugrožava njihovu dobrobit, a često i život. Takvi ljudi ih sabijaju u velikom broju na malom prostoru, bez dovoljno hrane i vode, u prljavštini i bez dovoljno nege, bez veterinarskog nadzora i lečenja. Ovo je zapravo posebna vrsta zlostavljanja životinja. O ovoj temi se nedovoljn...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Lovni ili ekološki turizam?

Detaljnije »