Život životinja

Stanovnik ledenog severa: burnjak

ledena ptica burnjakNa nepristupačnim liticama ostrva rasutih po hladnim vodama Severnog ledenog okeana, na Aleutskim ostrvima, Sahalinu, Kurilima, na obalama Skandinavskog poluostrva, Velike Britanije, Islanda, Grenlanda i Njufaundlenda gnezdi se morska ptica burnjak. Zbog hladnih krajeva koje naseljava, mnogi je zovu i ledenom pticom. Burnjak je dug pedesetak centimetara, a njegova raširena krila dostižu raspon veći od jednog metra. Perje mu može biti tamnosivo, ali je većina ptica snežnobela ili svetlosiva i na prvi pogled liči na galeba. Razlika se primećuje tek kad se vine u visine, na osnovu načina letenja: tokom leta burnjak prvo brzo leprša krutim krilima, a zatim satima krstari nebom bez ijednog zamaha, nošen strujanjem vazduha.

Ledena ptica najveći deo godine provodi na otvorenom moru u potrazi za hranom, udaljavajući se stotinama kilometara od mesta na kojem se gnezdi. Jede plankton, sitnu ribu, sipe, meduze, insekte, a prati i ribarske brodove, kako bi se nahranila otpacima ulova koje ribari bacaju u vodu. Oko velikih ribarskih brodova okupljaju se ogromna jata gladnih burnjaka, koja potpuno prekriju površinu okeana. Ledena ptica često u brišućem letu grabi plen sa površine mora a u potrazi za hranom ume i da zaroni.

Dok je u vazduhu veličanstven, burnjak je, kao i većina morskih ptica, nespretan na zemlji. Na čvrstom tlu se gega i spotiče, pa se na obali duže zadržava samo u vreme parenja. Životni vek ledene ptice dug je oko pedeset godina, pa ova životinja kasno dostiže polnu zrelost: prvi put se pari tek kad navrši desetak godina. Tokom zime burnjaci se okupljaju u kolonije i svijaju gnezda u udubljenjima na stenama, obično u blizini gnezda drugih morskih ptica. Ženka snese samo jedno jaje, a tanak sloj zemlje i nekoliko vlati trave često su jedino što ga razdvaja od ledene stene. Na jajetu tokom dva meseca naizmenično leže i mužjak i ženka. Dok mladunče ne izgubi paperje sa kojim se ispililo i ne poleti, proći će još sedam nedelja, tokom kojih će se o njemu brinuti oba roditelja.

Iako je gnezdo od uljeza sa zemlje zaštićeno time što se nalazi na teško pristupačnom mestu, burnjak ima i dodatnu zaštitu: ako primeti da se približava opasnost, roditelji će na pridošlicu povratiti uljanu tečnost neprijatnog mirisa koja im, inače, pomaže pri varenju hrane. Ovakav "smrdljivi pljusak" može da ulepi perje ptica grabljivica, zauvek ih onemogući da lete i tako izazove njihovu smrt od gladi. Čak je i mladunče, kad se nađe u nevolji, sposobno da ispljune ovo ulje i do dva metra udalj.


D.D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1575 48
Seme zla u Srbiji... U najnovijem broju "Nedeljnog telegrafa" izašao je vrlo alarmantan članak o novom zakonu koji je u pripremi o genetski modifikovanoj hrani, a kojim se, pod pritiskom multinacionalnih kompanija i vlada kojima one upravljaju, dozvoljava njena proizvodnja i korišćenje u našoj zemlji. U ovom članku prof Ševarlić ukazuje da ne postoji nijedan racionalni razlog uvođenje GMO hrane koji bi koristio nacionalnoj ekonomiji, odn.domaćem agrarau. Naprotiv. U svetu koji se okreće zdravoj h...
Com Content 519 48
Božićna poruka - Udruženje "Sloboda za životinje" poziva ljude da postanu vegetarijanci!... Za Božić se kaže da je to najradosniji hrišćanski praznik. Pravoslavni paganski običaji održavaju rituale i retko ko na Badnje veče razmišlja o tome šta se zapravo desilo pre oko 2000 godina. A u to vreme, po ovako hladnoj večeri, Marija je tražila prenoćište gde će se poroditi. Svi su joj zatvarali vrata. Da li je u bolovima imala i strah da joj se dete ne rodi u hladnoj noći napolju, strah da se ne smrzne, da li će joj ipak neko otvoriti vrata? I ko je na kraju primio Mariju i ko je Isusa doče...
Com Content 330 48
Upozorenje o Globalnom zagrevanju povodom 20. marta Svetskog Dana bez mesa... Udruženje “Sloboda za životinje” će opravdati svoje ime samo ako se zauzima za prirodu, za životinje, za našu Zemlju. Poznato je da je u decembru 2006. godine u javnosti objavljen izveštaj OUN-ove organizacije FAO koji upečatljivo pokazuje da gajenje stoke predstavlja jedan od dva do tri najznačajnija uzročnika najvećih problema povezanih sa zaštitom čovekove okoline. Nasa molba na početku :Ako hoćete da podržite molbe u ovom Saopštenju-u, pošaljite ga dalje : članovima svoje porodic...
Com Content 390 48
Srbija i klimatske promene... Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena".  NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene...
Com Content 120 48
Mogućnost pojave novog, mutiranog virusa gripa i pandemije?... WHO je procenila da je svet pred rizikom od pandemije ptičijeg gripa i savetuje svm zemljama pripremu njenom suprostavljanju. Za sada je zaraženo 110 osoba u jugoistočnoj Aziji preko uzgajane živine. Procenat smrtnih slučajeva ljudi je veći od 60%. Uginućem i uništavanjem stradalo je preko 150 miliona živine.WHO je procenila da je svet pred rizikom od pandemije ptičijeg gripa i savetuje svm zemljama pripremu njenom suprostavljanju. Za sada je zaraženo 110 osoba u jugoistočnoj Aziji preko uzgaja...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Seme zla u Srbiji

Detaljnije »