Život životinja

 

Naučnici su nedavno otkrili da su pojedinačne razlike u temperamentu rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja
 
Učenje od malena

pileZnamo da su naša braća i sestre i rođaci ličnosti – ponekad vrlo nezgodne. Naučnici su nedavno pak otkrili da su ovakve pojedinačne razlike rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja.

Najnoviji matematički model pomaže da se odgonetne kako i zašto se takvi životinjski temperamenti razviju u toku vremena. Pomenuti obrazac objašnjava središnje pitanje i životinjske i ljudske ličnosti – zašto su neki pojedinci krući ili mekaniji od drugih i zašto izvesni menjanju svoje ponašanje kao odgovor na promene u svojoj okolini, a drugi to ne čine.

Odgovor se, kaže FrancVajsing sa Univerzhiteta u Groningenu (Holandija), svodi na trošak i korist. Grupa u kojoj postoje i kruti i prilagodljivi tipovi ličnosti čini optimalan sistem, pokazuje model.
Proučavanje životinjskih ličnosti počinje da dobija na težini i uverljivosti, ističe psiholog Sem Gosling sa Univerziteta u Teksasu (SAD), koji istražuje ovoj oblasti i nije uključen u dotično izučavanje. Kada je počeo ovim da se bavi, pre desetak godina, sve je izgledalo drugačije. Seća se da su ljudi korišćenje izraza životinjska ličnost smatrali antropomorfičnim. Sada prestižni naučni časopisi objavljuju članke izričito na temu životinjske ličnosti.

Snalažljive patke

„Mislim da to, zaista, odražava novi smisao uvažavanja, nudi raznorazne prilike i omogućava proveravanje pitanja koja nismo mogli da stavimo na probu bez proučavanja životinja”, zaključuje Sem Gosling.

Sam Vajsing, koji sada radi u Institutu Santa Fe, započeo je sa svojim saradnicima razna oponašanja koja uključuju i prijemčive i neprijemčive životinje. Za da novi model pokazuje da, na primer, kada je najpodesnije da se životinje odazovu na promenu u vezi sa hranom, a kada nije. Ispostavlja se da takmičarski nastrojene ličnosti pomažu u održavanju zdrave ravnoteže u čoporu ili jatu.

Imate, recimo, jezerce za patke u koje se svakog dana dvostruko više hrane raspe duž desne obale, ostavljajući levu sa znatno manje. Patke ubrzo nauče da otplivaju na desnu stranu da bi jele. Onda se jednog dana, uzmimo za primer, više se hrane pojavi na levoj obali, ostavljajući desnu u nestašici.

Ogledi su pokazali da su jedne patke sve vreme proveravale levu opažajući i plivajući do hrane na tu stranu jezerceta. Druge su se, međutim, držale svoje navike i nastavljale da gledaju svoja posla sakupljajući to malo hrane što je bilo na desnoj obali. Prve ili prijemčive imaju koristi od svojeg brzog okretanja ka velikoj gomili hrane, a druge ili neprijemčive su mogle uginuti od gladi ili, u najmanju ruku, ostati gladne.

Sličnosti s ljudima

Okolnosti se menjaju ako se previše ptica zaputi na levu stranu jezerceta. Prema istraživačkom obrascu, nadmetanje na toj strani bi znatno poraslo ostavljajući neke od, naizgled, snalažjivijih s malo hrane. U međuvremenu su neprijemčive imale koristi od toga, iako ostavljene s mnjim udelom hrane, ali s malo takmaca za nju.

U nekima od ovih dočaravanja hitro odazivanje bi, takođe, predstavljalo rasipanje energije. Ako se, recimo, hrana nikad ne prebaci na drugu stranu jezerceta, prijemčive patke bi se izmorile ne postižući ikakav uspeh. Na kraju, od ravnoteže između ptica koje posmatraju okolinu tragajući za promenama i onih koje se drže ustaljenog koristi bi imalo celokupno jato.

Naučnici su, isto tako, otkrili da životinjske ličnosti teže da istrajavaju. To je zbog toga što se, kako kaže poslovica, vežbanjem postiže savršenstvo. Pojedine koje su prijemčive stiču iskustvo, što ih podstiče da nastave da se tako ponašaju ubuduće.

„Životinje koje su ranije bile prijemčive i snalažljive imaju blagu prednost u sakupljanju i tumačenju znakova u okruženju”, naglašava Franc Vajsing. „Ovo je uverljiva pretpostavka, s obzirom na to da se učinak jedinki u načelu poboljšava sa iskustvom koje imaju”.

Slični tipovi ličnosti postoje i kod ljudi. „Jedni se ponašaju prilično ustaljeno i kruto (rutinski), a drugi su prilično prilagodljivi (fleksibilni)”, zaključuje Franc Vajsing. Prvi su veoma tradicionalni i konzervativni idući uvek utabanim putem prošlosti, drugi su zainteresovani za promene i zanima ih okolina koju neprestano istražuju.
Iako dotično istraživanje nije neposredno izučavalo ljudsko ponašanje, Franc Vajsing veruje da postoji svojevrsno preplitanje između ljudi i životinja.

Autor: Stefan Vukašin
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 557 48
Čistota iznutra – čistota i spolja... Nekada davno ljudi su živjeli u skladu sa Prirodom. Bolje rečeno, bili su svesni činjenice da pripadaju Prirodi, da jesu Priroda. Ona je bila poštovana i obožavana, a ljudi svesni jedinstvenih sila koje teku kroz sve stvoreno. Znali su za Zakone koji upravljaju ljudima, Zemljom i Kosmosom, koje mi danas zovemo mudrošću. Čovekovo "ja" nije bilo drugo ime za sebičnost, jer nije postojala odvojenost. Upitamo li se kakva je današnja stvarnost čovečanstva i pogledamo li oko sebe, gde i kako živimo, ...
Com Content 435 48
Delfini počinili samoubistvo... Izvor: KURIR-INFO.RS  -  Delfini koji su u ponedeljak uginuli nasukavši se u plitkoj vodi britanske reke Kornvol najverovatnije su počinili samoubistvo. Vic Simpson, naučnik koji je pregledao životinje, tvrdi da su uginule nakon što su se nagutale blata, koje je zatvorilo njihove disajne puteve. Delfini koji su u ponedeljak uginuli nasukavši se u plitkoj vodi britanske reke Kornvol najverovatnije su počinili samoubistvo. Vic Simpson, naučnik koji je pregledao životinje, tvrdi da s...
Com Content 197 48
Da li je prirodno biti čovek-lovac ?... U davnim vremenima, u određenim područjima, možda je lov bio jedini vid prehrane čoveka, ali sada to sigurno nije (mada mnogi stari spisi pa i Biblija upućuju na to da je i prvi čovek bio vegetarijanac).U davnim vremenima, u određenim područjima, možda je lov bio jedini vid prehrane čoveka, ali sada to sigurno nije (mada mnogi stari spisi pa i Biblija upućuju na to da je i prvi čovek bio vegetarijanac).Mehanizam koji postoji kod životinja u kome jedna životinja, da bi sebe prehranila ili da bi p...
Com Content 1532 48
Prve cirkuske predstave bez zverinja... Zbog novog zakona o dobrobiti životinja nedavno usvojenog u Skupštini Srbije, strogo je zabranjeno izlaganje divljih i ostalih životinja, pa je stoga i u cirkusu zabranjeno njihovo prikazivanje i učestvovanje u tačkama. Da se ovaj Zakon poštuje govori i činjenica da je po prvi put u Novom Sadu jednom cirkusu, odnosno cirkusu "Korona" uprava za veterinu zabranila da koriste životinje u svojoj predstavi. Tragom ove vesti juče smo posetili cirkus "Korona", koji od prošlog ...
Com Content 1711 48
Održana tribina: Meso i tumor - Lažni mit o mleku... Udruženje Sloboda za životinje je održalo treću po redu tribinu u okviru kampanje Zeleni ponedeljak  pod nazivom - "MESO I BOLESTI TUMORA - LAŽNI MIT O MLEKU" u Holu Doma Sindikata u Beogradu u ponedeljak, 11. juna. 2012 god. sa početkom u 18-19h. Svakog ponedeljka nova tema predavanja! Na ovoj trećoj po redu u seriji tribina, bilo je reči o štetnosti mesa i bolesti tumora koju on izaziva, zatim o mleku i o njegovom lažnom mitu. U drugom delu predavanja nastavili smo sa našim savetima iz ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Čistota iznutra – čistota i spolja

Detaljnije »