Život životinja

 

Naučnici su nedavno otkrili da su pojedinačne razlike u temperamentu rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja
 
Učenje od malena

pileZnamo da su naša braća i sestre i rođaci ličnosti – ponekad vrlo nezgodne. Naučnici su nedavno pak otkrili da su ovakve pojedinačne razlike rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja.

Najnoviji matematički model pomaže da se odgonetne kako i zašto se takvi životinjski temperamenti razviju u toku vremena. Pomenuti obrazac objašnjava središnje pitanje i životinjske i ljudske ličnosti – zašto su neki pojedinci krući ili mekaniji od drugih i zašto izvesni menjanju svoje ponašanje kao odgovor na promene u svojoj okolini, a drugi to ne čine.

Odgovor se, kaže FrancVajsing sa Univerzhiteta u Groningenu (Holandija), svodi na trošak i korist. Grupa u kojoj postoje i kruti i prilagodljivi tipovi ličnosti čini optimalan sistem, pokazuje model.
Proučavanje životinjskih ličnosti počinje da dobija na težini i uverljivosti, ističe psiholog Sem Gosling sa Univerziteta u Teksasu (SAD), koji istražuje ovoj oblasti i nije uključen u dotično izučavanje. Kada je počeo ovim da se bavi, pre desetak godina, sve je izgledalo drugačije. Seća se da su ljudi korišćenje izraza životinjska ličnost smatrali antropomorfičnim. Sada prestižni naučni časopisi objavljuju članke izričito na temu životinjske ličnosti.

Snalažljive patke

„Mislim da to, zaista, odražava novi smisao uvažavanja, nudi raznorazne prilike i omogućava proveravanje pitanja koja nismo mogli da stavimo na probu bez proučavanja životinja”, zaključuje Sem Gosling.

Sam Vajsing, koji sada radi u Institutu Santa Fe, započeo je sa svojim saradnicima razna oponašanja koja uključuju i prijemčive i neprijemčive životinje. Za da novi model pokazuje da, na primer, kada je najpodesnije da se životinje odazovu na promenu u vezi sa hranom, a kada nije. Ispostavlja se da takmičarski nastrojene ličnosti pomažu u održavanju zdrave ravnoteže u čoporu ili jatu.

Imate, recimo, jezerce za patke u koje se svakog dana dvostruko više hrane raspe duž desne obale, ostavljajući levu sa znatno manje. Patke ubrzo nauče da otplivaju na desnu stranu da bi jele. Onda se jednog dana, uzmimo za primer, više se hrane pojavi na levoj obali, ostavljajući desnu u nestašici.

Ogledi su pokazali da su jedne patke sve vreme proveravale levu opažajući i plivajući do hrane na tu stranu jezerceta. Druge su se, međutim, držale svoje navike i nastavljale da gledaju svoja posla sakupljajući to malo hrane što je bilo na desnoj obali. Prve ili prijemčive imaju koristi od svojeg brzog okretanja ka velikoj gomili hrane, a druge ili neprijemčive su mogle uginuti od gladi ili, u najmanju ruku, ostati gladne.

Sličnosti s ljudima

Okolnosti se menjaju ako se previše ptica zaputi na levu stranu jezerceta. Prema istraživačkom obrascu, nadmetanje na toj strani bi znatno poraslo ostavljajući neke od, naizgled, snalažjivijih s malo hrane. U međuvremenu su neprijemčive imale koristi od toga, iako ostavljene s mnjim udelom hrane, ali s malo takmaca za nju.

U nekima od ovih dočaravanja hitro odazivanje bi, takođe, predstavljalo rasipanje energije. Ako se, recimo, hrana nikad ne prebaci na drugu stranu jezerceta, prijemčive patke bi se izmorile ne postižući ikakav uspeh. Na kraju, od ravnoteže između ptica koje posmatraju okolinu tragajući za promenama i onih koje se drže ustaljenog koristi bi imalo celokupno jato.

Naučnici su, isto tako, otkrili da životinjske ličnosti teže da istrajavaju. To je zbog toga što se, kako kaže poslovica, vežbanjem postiže savršenstvo. Pojedine koje su prijemčive stiču iskustvo, što ih podstiče da nastave da se tako ponašaju ubuduće.

„Životinje koje su ranije bile prijemčive i snalažljive imaju blagu prednost u sakupljanju i tumačenju znakova u okruženju”, naglašava Franc Vajsing. „Ovo je uverljiva pretpostavka, s obzirom na to da se učinak jedinki u načelu poboljšava sa iskustvom koje imaju”.

Slični tipovi ličnosti postoje i kod ljudi. „Jedni se ponašaju prilično ustaljeno i kruto (rutinski), a drugi su prilično prilagodljivi (fleksibilni)”, zaključuje Franc Vajsing. Prvi su veoma tradicionalni i konzervativni idući uvek utabanim putem prošlosti, drugi su zainteresovani za promene i zanima ih okolina koju neprestano istražuju.
Iako dotično istraživanje nije neposredno izučavalo ljudsko ponašanje, Franc Vajsing veruje da postoji svojevrsno preplitanje između ljudi i životinja.

Autor: Stefan Vukašin
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1687 48
Ptice umiru od hladnoće i gladi, potrebna im je pomoć!... Ptice iz zaštićenih vrsta na Ušću, Velikom ratnom ostrvu i u ostalim delovima Beograda se smrzavaju i ne mogu da dođu do hrane, upozorili su studenti i profesori Biološkog fakulteta. Zbog sibirske zime reagovala je i Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede koja je 6.februara objavila "Instrukciju o zabrani lova za vreme trajanja vanredne situacije". Mere za zaštitu faune moraju biti uvek blagovremeno donete, jer fauna oseća, trpi i strada zbog nepovoljnih promena u prirodi, pre nego bilo koja ...
Com Content 1472 48
Sramota u Kopenhagenu: Skup završio bez dogovora... Britanski list "Indipendent on sandej" ocenio je na naslovnoj strani kao "istorijski neuspeh" ishod samita o klimatskim promenama u Kopenhagenu. Delegati na Konferenciji za spas Zemlje u Kopenhagenu postigli su kompromisno rešenje prema kojem su novi sporazum o klimatskim promenama “primili na znanje”, a odluku o prihvatanju sporazuma odgodili za iduću godinu. “Konferencija je primila na znanje Kopenhaški sporazum”, stoji u konačnoj odluci konferencije. SPAS ZEMLJE Sramota u Kopenhagenu: S...
Com Content 397 48
Rekordno topljenje leda na Arktiku... IZVOR: Blic online | 23.09.2007 - 00:26Led koji prekriva površinu mora na Arktiku sve je tanji i pokriva manju površinu nego ikad ranije, oborivši rekord postavljen pre dve godine za čak 22 odsto, prenela je u subotu većina svetskih listova.Mediji prenose zaključke američkih naučnika da je reč o dosad najalarmantnijem znaku globalnog otopljavanja, koje se odvija mnogo većom brzinom nego što su naučnici predviđali. Prenosi se takođe da će papa Bendeikt XVI, u svom prvom obraćanju UN, iz...
Com Content 379 48
U Srbiji iščezlo devet životinjskih vrsta... U Srbiji je iščezlo devet životinjskih vrsta, a beloglavi sup je poslednja vrsta orla, čistača prirode, koja se održala kod nas a na celom Balkanu jedino se u Srbiji broj tih ptica povećava.   Pre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali, i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je Tanjugu Saša Marinković, direktor Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković". Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uv...
Com Content 51 48
Veza između koljača sa Taidžija i industrije zarobljavanja delfina... Delovi japanske industrije zarobljavanja delfina, sa svojim akvarijumima, vodenim parkovima i programima ''Plivajte sa delfinima'', rade u saradnji sa koljačima sa Taidžija, stimulišući ih velikim sumama novca koje im daju za žive delfine. Delovi japanske industrije zarobljavanja delfina, sa svojim akvarijumima, vodenim parkovima i programima ''Plivajte sa delfinima'', rade u saradnji sa koljačima sa Taidžija, stimulišući ih velikim sumama novca koje im daju za žive delfine.Neki dreseri delfina...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ptice umiru od hladnoće i gladi, potrebna im je pomoć!

Detaljnije »