Život životinja

 

Kada je nađen, bio je mlada životinja jedva težak 50 grama. Nekako je ispao iz gnezda i otkotrljao se niz padinu. “ Gde je samo mama! Pomalo mi postaje hladno! Gladan sam i žedan!“ Veveričina beba gola i slepa, očigledno je molila za pomoć i pustila je da je polako uzmu dve tople ruke. Brzo je napravljeno gnezdo od lišća lešnika , suve mahovine, slame i, kako bi mirisalo na dom.

Jedna termos boca zamotana u krpu pobrinula se da održi potrebnu toplotu gnezda. Čime hranimo veveričine bebe? Mlekom kao što dajemo maloj deci, mineralima i vitaminima koje izmešamo u toploj vodi.

Prve su noći bile avanturističke. Beba je očigledno bila jedan snažan momčić, odatle i ime. Svaka tri sata Herkules je hteo imati svoje obroke. Svakog je dana bio meren, kako bi bili sigurni da se sa njim ispravno postupalo.

Najveće na Herkulesu bili su njegov nos i njegove šape kojima je pohlepno tražio mlečnu kapaljku. Obema šapicama ju je čvrsto držao i vukao snažno kako bi konačno pao u dubok san, ponekad čak i za vreme jela najradije u maloj, mekoj toploj ruci. Postajao je sve snažniji i rastao je brže od onog što je pisalo u svakom priručniku. Bio je potpuno zdrav. Nakon nekog vremena prespavao je noć; lagano se privikao na kašastu hranu.

Najradije bi sa sve četri stajao u kaši i kasnije bi samo jedna šestina bila pojedena, a ostatak je ravnomerno raspoređen na Herkulesa, njegove negovatelje i okolinu. Kratko nakon toga, uspelo mu je zadržati težinu, i počeo je njuškati i lizati prve lešnike u prednjim dvema šapama. Prošlo je neko vreme dok nije naučio upotrebljavati svoje zubiće. Još nespretan, pokušao je istražiti svoj maleni kavez uređen od granja i mladica.


Tada je počeo sam krckati semenke suncokreta, jesti lešnike i uživati u jabukama. Uskoro je sigurno skakao sa grane na granu i to tako brzo da ga se jedva moglo pratiti očima.

Njegova životna radost je zarazna. U međuvremenu, živi u velikom kavezu i krcka svaki sveži lešnik na koji ima apetit. Kada dovoljno naraste, otvoriće se vrata kaveza i Herkules će voditi svoj vlastiti život.

Iz nemačkog časopisa "Gabriele - Stiftung"

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1593 48
“Put u agoniju”... Autor: Mariana Cerovecki Svaki dan donosi novu muku; Okruženi smo tupim pogledima. Neće biti dugo prije nego nas snađe kobna i neželjena sudbina; Još malo će trajati prije nego potpuno izblijedimo… Više ne mogu spavati, Nekada sam sanjao o slobodi i obitelji; Ali tko sam sada? Samo broj u nizu, još jedna nedužna žrtva… Kakav je osjećaj živjeti? Molim vas, recite mi... Autor: Mariana Cerovecki www.animalrightsart.webs.com Svaki dan donosi novu muku; Okruženi s...
Com Content 20 48
Predlog Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine - Dr Aleksandru Popoviću... Poštovani g.Popoviću, na sajtu Vlade Republike Srbije pronašli smo nacrt Ustava republike Srbije. S obzirom na pojačanu aktivnost mnogih udruženja za zaštitu životinja zadnjih godina u Srbiji, kao i predloga i nacrta koji su do sada upućivani Vladi, očekivali smo da će se u ovom nacrtu Ustava najzad definisati zaštita životinja. Međutim, sa iznenađenjem smo utvrdili da ni jedan član u nacrtu Ustava ne predviđa zaštitu životinja.Pokreni diskusiju Postavi pitanje Pošalji komentar  Poštovani g...
Com Content 314 48
Tragedija u lovu u ataru sela Čubura, u opštini Ražanj... Pucao u svinju, ubio prijateljaNIŠ - Lov na divlje svinje tragično se završio za Slavišu Ognjanovića (23) iz Novog Bračina koji je u subotu poginuo u ataru sela Čubura, u opštini Ražanj. Na Ognjanovića je najverovatnije slučajno, pucao jedan od njegovih prijatelja, Zoran Milenković (41), koji je zbog ubistva iz nehata zadržan u policijskom pritvoru.                Pucao u svinju, ubio prijateljaPoginuo Slaviša Ognjanović ...
Com Content 256 48
Delfini, kao i ljudi, prepoznaju imena... Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini dele ljudsku sposobnost individualnog prepoznavanja ostalih članova svoje vrste. Ovo istraživanje vodi novom procenjivanju njihove inteligencije i pokretanju moralnih pitanja o odnosu čoveka prema delfinu. Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini...
Com Content 1477 48
Dolina kostiju!... Jedina beogradska kafilerija ne radi već pet godina. Najmanje 550 tona životinjskih kostiju iz beogradskih klanica u krugu veterinarske ustanove „Glutin“ čeka od 2005. godine ne neko rešenje. Tada su ugašeni krematorijum i ostale mašine jedine beogradske kafilerije. Za njima su ostala nepregledna brda i doline kostiju, ali i radnici koji mogu samo da ih glođu, jer od tada nisu primili platu! Jedina beogradska kafilerija ne radi već pet godina Izvor: Alo | Objavljeno: 16.01.2010 | Autor: Boj...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

“Put u agoniju”

Detaljnije »