Orangutani

Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje.
 
Mi smo prilično uvereni da se ni jedna druga životinja ne smeje ni približno onako kako to čini čovek. A to treba da zahvalimo jedinstvenom statusu primata koji je naučio da se kreće na dve noge.

"Uspravljanje i hodanje na dve noge bilo je prelomni trenutak u evoluciji", naglasio je profesor Robert Provin, doajen u istraživanju fenomena smeha, koji podseća da "četvoronogi sisari moraju da usklade disanje sa koračanjem".

Uklanjajući pritisak na grudni koš, kretanje na dve noge omogućilo nam je kontrolu disanja koja je neophodna za govor, ali i sposobnost da prekidamo izdisanje i tako dobijemo karakterističan "ha-ha-ha" zvuk u ljudskom smejanju.

Ako je tačno da je smeh neka vrsta "društvenog maziva" koje pomaže uspostavljanju odnosa između jedinki ili jedinki i društva, može da se očekuje da bi naši najbliži "evolucioni rođaci", veliki primati, mogli da čine nešto slično.

"Smeh je u bukvalnom smislu reči zvuk grube igre praćene valjanjem i veliki majmuni u igri zaista proizvode nešto poput grohotnog smeha. Ali zvuci njihove radosti u igri nisu tako 'muzikalni' kao naši kad smo dobro raspoloženi jer ih stvara trajno, neprekidno izdisanje vazduha iz pluća. Njihov smeh je rezultat stalnog udisanja i izdisanja", izjavio je Provin za časopis "Sajens".

Kao rezultat, smeh velikih majmuna nije ni nalik na zvuk našeg smeha. Kad je Provin snimak smeha šimpanze pustio svojim studentima, većina njih je mislila da je reč o psećem skičanju, nekolicina je procenila da je reč o "bučnom seksualnom uživanju" a bilo je i onih koji su čuli struganje ili šmirglanje metala.

Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha".

Na opšte iznenađenje, "porodično stablo smeha" gotovo se do detalja poklapalo sa "evolucionim stablom" majmuna i čoveka, javio je časopis "Savremena biologija".

"Najizrazitija razlika bila je između čoveka i velikih majmuna. Ali smeh afričkih velikih majmuna, šimpanza i gorila koji su naši najbliži genetski rođaci, bili su akustički mnogo sličniji našim neko krici koje su proizvodili orangutani", naglasila je profesorka Davila-Ros.

Onda - gde treba da povučemo liniju razdvajanja? Treba li smeh da definišemo jednostavno kao bilo koju vokalizaciju za vreme igre?

Mišljenja su različita

Jedan od istraživača koji zagovara liberalnu definiciju je evolucioni biolog Jak Panksep sa Državnog Univerziteta Vašington u Pulmanu. Snimajući pacove koristeći detektore za praćenje slepih miševa, otkrio je da oni, kad se golicaju, stvaraju karakteristično ultrazvučno cvrkutanje na frekvenciji od 50 kiloherca.

U isto vreme, on ne samo da ovo smatra smejanjem već tvrdi da bi nam dalja istraživanja na pacovima pomogla da shvatimo neurobiologiju ljudskog smeha.

Ove svoje stavove izložio je u časopisu "Istraživanja mozga i ponašanja".

Izvor vesti: B92

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1634 48
Tribina "Praznici i za životinje"... Održana tribina udruženja “Sloboda za životinje”, 25.12. 2010 od 11 sati u velikoj sali opštine Zvezdara,  sa temom:  Praznici i za životinje.  Praznično vreme za naše životinje je veoma nemilosrdno vreme. Ono je za milione životinja postalo praznično vreme klanja.  A životinje, kada bismo samo mogli da ih čujemo i razumemo, govorile bi nam: mi imamo krzno, imamo perje; drugačije smo nego vi. Ali imamo isti dah, isti otkucaj srca kao vi i vaša deca. Mi vas ne r...
Com Content 532 48
Zimnica veverice... Dok napolju steže mraz, a visoki nanosi snega još nisu počeli da kopne,severnoamerička crvena veverica, grickajući bogate zalihe hrane koju jesakupila prethodne jeseni, baškari se u tunelu pod zemljom. Oveživotinjice žive uglavnom u četinarskim šumama. Svaka veverica imasvoju „okućnicu” – teritoriju čiji je prečnik oko dve stotine metara ina kojoj se nalazi drvo u čijoj šupljini stanuje, nekoliko stabalaprepunih šišarki, uzvišenje koje joj služi kao osmatračnica i trulodeblo na...
Com Content 148 48
Osam prehrambenih laži 1-4... 1. Prehrambena LažKo ne jede meso, pati od nedostatka belančevina!Pogrešno! Belančevine, koje su tako važne za izgradnju ćelija, su u dovoljnoj količini prisutne u povrću i žitaricama, posebno u pasulju, sočivu, grašku, orasima. Kod raznovrsne ishrane bez mesa, telo dobija sve važne aminokiseline, iz kojih su izgrađene belančevine – soja i avokado sadrže čak svih osam aminokiselina. 1. Prehrambena LažKo ne jede meso, pati od nedostatka belančevina!Pogrešno!Belančevine, koje su tako važne za izgr...
Com Content 313 48
Partija za životinje protiv mišomora...  Holandska Partija za životinje, koja je u novembru prvi put ušla u parlament, zabranila je posipanje otrova za miševe u svojim prostorijama, uprkos najezdi malih glodara, piše štampa. Holandska Partija za životinje, koja je u novembru prvi put ušla u parlament, zabranila je posipanje otrova za miševe u svojim prostorijama, uprkos najezdi malih glodara, piše štampa. Stranka koja se zalaže za zaštitu prava životinja i humani uzgoj stoke, dozvoliće postavljanje samo specijalnih mišolovki iz ...
Com Content 1741 48
Priča o uništenju: Atlantska kišna šuma ... Atlantska kišna šuma je jedan od najugroženijih ekosistema na planeti. To je mešavina tropske i suptropske kišne šume, tropske suve šume, planinske vlažne šume, tropske savane, polu-listopadne šume i šume mangrovog drveta duž atlantske obale, od brazilske pokrajine Rio Grande do Norte na severu, do Rio Grande do Sul na jugu, kao i u kontinentalnim područjima u Paragvaju i pokrajini Misiones u Argentini.Atlantska kišna šuma se karakteriše raznovrsnošću i mnoštvom endemičnih vrsta (endemične ...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Tribina "Praznici i za životinje"

Detaljnije »