Orangutani

Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje.
 
Mi smo prilično uvereni da se ni jedna druga životinja ne smeje ni približno onako kako to čini čovek. A to treba da zahvalimo jedinstvenom statusu primata koji je naučio da se kreće na dve noge.

"Uspravljanje i hodanje na dve noge bilo je prelomni trenutak u evoluciji", naglasio je profesor Robert Provin, doajen u istraživanju fenomena smeha, koji podseća da "četvoronogi sisari moraju da usklade disanje sa koračanjem".

Uklanjajući pritisak na grudni koš, kretanje na dve noge omogućilo nam je kontrolu disanja koja je neophodna za govor, ali i sposobnost da prekidamo izdisanje i tako dobijemo karakterističan "ha-ha-ha" zvuk u ljudskom smejanju.

Ako je tačno da je smeh neka vrsta "društvenog maziva" koje pomaže uspostavljanju odnosa između jedinki ili jedinki i društva, može da se očekuje da bi naši najbliži "evolucioni rođaci", veliki primati, mogli da čine nešto slično.

"Smeh je u bukvalnom smislu reči zvuk grube igre praćene valjanjem i veliki majmuni u igri zaista proizvode nešto poput grohotnog smeha. Ali zvuci njihove radosti u igri nisu tako 'muzikalni' kao naši kad smo dobro raspoloženi jer ih stvara trajno, neprekidno izdisanje vazduha iz pluća. Njihov smeh je rezultat stalnog udisanja i izdisanja", izjavio je Provin za časopis "Sajens".

Kao rezultat, smeh velikih majmuna nije ni nalik na zvuk našeg smeha. Kad je Provin snimak smeha šimpanze pustio svojim studentima, većina njih je mislila da je reč o psećem skičanju, nekolicina je procenila da je reč o "bučnom seksualnom uživanju" a bilo je i onih koji su čuli struganje ili šmirglanje metala.

Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha".

Na opšte iznenađenje, "porodično stablo smeha" gotovo se do detalja poklapalo sa "evolucionim stablom" majmuna i čoveka, javio je časopis "Savremena biologija".

"Najizrazitija razlika bila je između čoveka i velikih majmuna. Ali smeh afričkih velikih majmuna, šimpanza i gorila koji su naši najbliži genetski rođaci, bili su akustički mnogo sličniji našim neko krici koje su proizvodili orangutani", naglasila je profesorka Davila-Ros.

Onda - gde treba da povučemo liniju razdvajanja? Treba li smeh da definišemo jednostavno kao bilo koju vokalizaciju za vreme igre?

Mišljenja su različita

Jedan od istraživača koji zagovara liberalnu definiciju je evolucioni biolog Jak Panksep sa Državnog Univerziteta Vašington u Pulmanu. Snimajući pacove koristeći detektore za praćenje slepih miševa, otkrio je da oni, kad se golicaju, stvaraju karakteristično ultrazvučno cvrkutanje na frekvenciji od 50 kiloherca.

U isto vreme, on ne samo da ovo smatra smejanjem već tvrdi da bi nam dalja istraživanja na pacovima pomogla da shvatimo neurobiologiju ljudskog smeha.

Ove svoje stavove izložio je u časopisu "Istraživanja mozga i ponašanja".

Izvor vesti: B92

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1734 48
Kontrola brojnosti predatora... Citiramo tekst objavljen u Kuriru, a koji predstavlja lovačku propagandu i širi neistine i dezinformacije: Neke nevladine organizacije koje „štite životinje“ zdušno se zalažu za očuvanje pojedinih predatora, a najčešce zbog novca iz raznoraznih fondova „prijatelja“ sa Zapada. Hteli to ili ne, moramo priznati - a i statistički pokazatelji i iskustva starijih lovaca pokazuju to - da je, dok nije bilo tzv. zaštitara, u prirodi bilo mnogo više divljači. Neophodno je da se zapitamo zašto je to tako...
Com Content 1721 48
Održana tribina: Šta je zdravlje - šta znači biti zdrav?... Udruženje Sloboda za životinje organizovalo je novu tribinu u okviru kampanje Zeleni ponedeljak  pod nazivom - "ŠTA JE ZDRAVLJE - ŠTA ZNAČI BITI ZDRAV? DA LI JE DOVOLJNO SAMO DA SE HRANIMO ZDRAVO DA BISMO BILI ZDRAVI ILI..?" u Holu Doma Sindikata u Beogradu u ponedeljak, 10.septembra. 2012 god. u trajanju od 18 do 19,30h. Zbog velikog interesovanja za teme sa prethodnih tribina o zdravoj ishrani, o zagadjenjima u hrani i namirnicama koje kupujemo i o tome kako se zaštititi od brojni...
Com Content 602 48
Putovanje u plastični vrtlog... Grupa ekologa i naučnika sprema se na jedrenje prema opskurnom delu Pacifičkog okeana kako bi istražili ogromnu gomilu otpada poznatu kao 'Plastični vrtlog'. Ogromna gomila - neki naučnici procenjuju da je dvostruko veća od Teksasa - nakupljala se u zadnjih 60 godina dok su ljudi iz Azije i SAD-a uredno bacali neželjene predmete u okean. Raznobojna plastika od klompi do plastičnih kesa lagano se razgrađuje u manje čestice pod uticajem sunčevih zraka, a okeanske struje odvukle su ih u spiralnu go...
Com Content 46 48
Tragedija u selu Željuši kod Dimitrovgrada-Lovačkom puškom usmrtio devetogodišnju devojčicu... DIMITROVGRAD: Devetogodišnja N.M. iz naselja Željuša kod Dimitrovgrada preminula je od rana zadobijenih hicem iz lovačke puške, koji je u nju ispalio maloletni B.V.DIMITROVGRAD: Devetogodišnja N.M. iz naselja Željuša kod Dimitrovgrada preminula je od rana zadobijenih hicem iz lovačke puške, koji je u nju ispalio maloletni B.V.Dežurni istražni sudija Opštinskog suda u Dimitrovgradu Zoran Kolev izvršio je uviđaj i izjavio da se tragedija dogodila sinoć na slavi u kući Zlatana Dimitrova u pomenutom...
Com Content 1623 48
Brutalno zlostavljanje pasa u Zaječaru, ponovo!... Svega šest meseci nakon brutalnog ubistva pudlice Ogija, koja je imala ogrlicu i vlasnika, a o čemu je “Alo!” pisao, zaječarski šinteri ponovo su krenuli u krvavi pohod! Ovog puta, žrtve su bila dva psa lutalice, a bezočna brutalnost za koju je nemoguće naći razumno opravdanje ovekovečena je na video-snimku „Zloostavljanje pasa Zajecar”, koji se može pronaći na društvenoj mreži “fejsbuk”. Upozorenje: Scene brutalnog davljenja psa koji krvari nisu za svačiji...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kontrola brojnosti predatora

Detaljnije »