Život životinja


bubamara_1d.jpg
Domaća bubamara - crvena krila, uobičajen broj i raspored šara

26. oktobar 2009. | 19:05 | Izvor: B92

Požega -- Žitelje sela oko Čačka, Kraljeva, Novog Pazara i Valjeva iznenadila je najezda neuobičajeno velikog broja bubamara.

Neouobičajeno veliki broj bubamara pojavio se u i Žiči kod Kraljeva i pojedinim delovima srednjeg Podrinja. Stručnjaci smatraju da to nije neobična pojava, jer ovi insekti traže gde će prezimiti. Međutim, bubamare nisu štetni već korisni insekti, koji uništavaju lisne i štitastu vaš. Najezda bubamara u Donju Trepču kod Čačka iznenadila je za vikend meštane ovog živopisnog sela.

Niko ne pamti da se nešto ovakvo dešavalo ranije, a posebno su iznenađeni raznolikošću boja bubamara.

“Ima ih, ali nisu kao obične bubamare, one crvene. Ovo su neke žute, razumeš, bubamare. Ima ih na stotine i stotine, se pojavljuju po zidu, po suncobranu, uleću u kuću”,“Trudimo se da ih ne ubijemo, da ih sklanjamo gde god možemo da ih zgazimo i iznosimo iz kuće, zatvaramo vrata i prozore da ne ulaze. U principu, ne ubijam insekte uopšte, zbog toga, a verovanja me ne zanimaju”, rekli su pojedini meštani.

Profesor Milovan Vuksanović, koji je stručnjak u oblasti zaštite bilja, kaže da su bubamare korisni insekti.

Jedina štetna vrsta je meskička pasuljica, ali ona nije registrovana u Srbiji.

A, što se tiče šarolikosti bubamara, postoji veliki broj kombinacija, ali su sve uobičajene.

“Specifično je za njih da one prezimljavaju u grupama. Nekoliko desetina jedinki se skuplja, da bi ‘prespavale’ zimu. I šta je kod njih interesantno? Gde te jedinke prezime, sledeće generacije će dolaziti da prezime”, objasnio je profesor poljoprivredne škole “Ljubo Mićić“ u Požegi Milovan Vuksanović.

“Moguće da je tu nekada ranije bilo lisnih vaši, gde su se one okupljale, da bi se prehranile. A onda zbog klimatskih uslova, da su se one tu nagomilale i ostaće da prezime. Kod ljudi postoji strah da su otrovne. One nisu otrovne za čoveka. Čovek bi morao da pojede nekoliko stotina komada da bi se otrovao”, naveo je on.

Dok deca veruju da će im bubamara donesti sreću, među odraslima vlada mišljenje da će one doneti novac. I u narodnom verovanju bubamara je vesnik radosnih događaja.

“Pa koliko sam čuo, oko ženidbe i udaje. Inače, drugo ne znam. Možda nešto ima još”, kaže Vuksanović.
B92

---------------------------------

azijska_bubamara_1.jpg
Azijska bubamara - različite boje krila, nejednaki broj, oblik i raspored šara

Azijske bubamare prete domaćoj

7. novembar 2009. | 18:13 Beograd -- U Srbiji se pojavila azijska bubamara, koja je uvezena da bi se borila protiv biljnih vaši u plastenicima, ali sada preti da potisne domaću bubamaru.

Neobična rojenja bubamara širom zapadne Srbije su ovih dana dobila objašnjenje. Ovakvo neuobičajeno ponašanje bubamara je po istraživanjima na Šumarskom fakultetu u Beogradu posledica toga što to uopšte nisu bubamare kakve poznajemo.

Profesorka Šumarskog fakulteta Milka Glavendekić je uz pomoć studenata proteklih mesec dana skupljala uzorke širom Srbije da bi utvrdila raširenost ove bubamare.

Radi se o bubamari koja normalno živi u Jugoistočnoj Aziji, a u Srbiju je došla kao invazivna vrsta.

Azijska bubamara je donesena u Evropu kako bi se u plastenicima borila protiv biljnih vaši. Međutim, neočekivano, adaptirala se na život van plastenika.

Profesorka Glavendekić objašnjava da je ta bubamara unesena kao metod biološke borbe, ali da je ubrzo registrovana van plastenika u Nemačkoj, Belgiji i od prošle godine i u Srbiji.

Međutim i ako je registrovana tek prošle godine na Fruškoj gori, azijska bubamara velikom brzinom potiskuje domaću bubamaru koja, kao i svuda u Evropi postaje ugrožena.

U toju samo jedne godine ova bubamara se proširila na oko 70 odsto teritorije Srbije.

Azijska bubamara se razlikuje od domaće po raznim neuobičajenim morfološkim oblicima i raznim bojama - od crne do jarko crvene, nema neki određeni raspored šara na leđima kao evropska, ima izduženiju glavu i smeđe noge, krupnija je, brže se razmnožava, u jesen kada joj nestane hrane dobija nagon za rojenjem.

U celoj Evropi postoji bojazan da bi evropski tip bubamare mogao da u potpunosti nestane, što će dovesti do poremaćaja u osetljivim šumskim ekosistemima.

No, kratkoročno, ukoliko vam se roj bubamara pojavi u stanu, profesorka Glavendekić savetuje da ih uklonite mehanički i brzo, jer ako se osete ugrožene, ispuštaju karakterističnu smeđu tečnost i prljaju zidove.

Izvor: B92

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1556 48
Najveća ekološka kriza u SAD trajaće do avgusta ... Gusta sirova nafta je već zagadiala više od 110 kilometara obalskog pojasa Luizijane, ugrozivši krhke ekosisteme tamošnjih močvarnih predela i industriju lova i prerade ribe, koja je od vitalnog značaja za ovu američku priobalnu saveznu državu. Vlada SAD je prošle nedelje procenila da iz bušotine dnevno iscuri 12-19.000 barela (1,9 miliona do 3 miliona litara) nafte, što je znatno više od procene „Britiš petroleuma“, koja je iznosila 5 000 barela. Stručnjaci u Americi predlažu razl...
Com Content 580 48
Otrovani parkovi... Ovde navodimo vesti iz medija o tome kako ulični i vlasnički psi predstavljaju opasnost zbog širenja besnila i parazitskih bolesti od kojih mogu oboleti i ljudi.Opet pojedini novinari akcenat stavljaju na životinje, koje se nisu svojom krivicom našle na ulici, a ignorišu činjenicu da sami ljudi ugrožavaju životnu sredinu i za životinje, i za sebe same! Takođe, vlasnici pasa i mačaka ne vode računa o redovnom čišćenju svojih ljubimaca od crevnih i drugih parazita.Bez strogog kažnjavanja onih koji...
Com Content 452 48
O Udruženju Sloboda za životinje... Udruženje za zaštitu i prava životinja ''Sloboda za životinje'' je neprofitna nevladina organizacija bez stalnih izvora prihoda (finansiramo se od dobrovoljnih prihoda i od članarina članova udruženja) i bez radnih mesta tj. nema zaposlene ljude. Celokupan naš rad sastoji se od volonterskih aktivnosti članova i simpatizera udruženja. Udruženje za zaštitu i prava životinja ''Sloboda za životinje'' je neprofitna nevladina organizacija bez stalnih izvora prihoda (finansiramo se od dobrovoljnih ...
Com Content 156 48
Ipak je lov uvek oblik rata... Lov sa zamkama spada u najraširenije metode lova na lisice i kune. Zakonodavac propisuje da zamke moraju "odmah ubiti" ili "loviti bez ozlede". U stvarnosti zamke su "instrumenti za mučenje životinja". Primer su sandučaste zamke što "love bez ozlede": Prema istraživanju, kada se zamka zatvori, životinju obuzima panika - i često se ozledi. Posledice lova ne odražavaju se samo u smrti životinja :lov razara životinjske familije i socijalna društvalov tera životinje iz njihovog mesta za stanova...
Com Content 1577 48
Beograd - nema dela grada gde nije otrovan pas... Gotovo da ne postoji deo grada u kome se nije desilo da neki pas nastrada od kreozana. Građani takav slučaj moraju odmah da prijave policiji, jer je kreozan jak kontaktni otrov koji može da ugrozi decu i ljude - kaže za „24 sata" Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za komunalne poslove. U parku u centru grada nedavno je kreozanom otrovan pas, a u MUP kažu da su od početka godine prijavljena tri takva slučaja. Neće se zaboraviti ni slučaj keruše Mile, što sve ukazuje na to da uprkos za...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Najveća ekološka kriza u SAD trajaće do avgusta

Detaljnije »