Život životinja


bubamara_1d.jpg
Domaća bubamara - crvena krila, uobičajen broj i raspored šara

26. oktobar 2009. | 19:05 | Izvor: B92

Požega -- Žitelje sela oko Čačka, Kraljeva, Novog Pazara i Valjeva iznenadila je najezda neuobičajeno velikog broja bubamara.

Neouobičajeno veliki broj bubamara pojavio se u i Žiči kod Kraljeva i pojedinim delovima srednjeg Podrinja. Stručnjaci smatraju da to nije neobična pojava, jer ovi insekti traže gde će prezimiti. Međutim, bubamare nisu štetni već korisni insekti, koji uništavaju lisne i štitastu vaš. Najezda bubamara u Donju Trepču kod Čačka iznenadila je za vikend meštane ovog živopisnog sela.

Niko ne pamti da se nešto ovakvo dešavalo ranije, a posebno su iznenađeni raznolikošću boja bubamara.

“Ima ih, ali nisu kao obične bubamare, one crvene. Ovo su neke žute, razumeš, bubamare. Ima ih na stotine i stotine, se pojavljuju po zidu, po suncobranu, uleću u kuću”,“Trudimo se da ih ne ubijemo, da ih sklanjamo gde god možemo da ih zgazimo i iznosimo iz kuće, zatvaramo vrata i prozore da ne ulaze. U principu, ne ubijam insekte uopšte, zbog toga, a verovanja me ne zanimaju”, rekli su pojedini meštani.

Profesor Milovan Vuksanović, koji je stručnjak u oblasti zaštite bilja, kaže da su bubamare korisni insekti.

Jedina štetna vrsta je meskička pasuljica, ali ona nije registrovana u Srbiji.

A, što se tiče šarolikosti bubamara, postoji veliki broj kombinacija, ali su sve uobičajene.

“Specifično je za njih da one prezimljavaju u grupama. Nekoliko desetina jedinki se skuplja, da bi ‘prespavale’ zimu. I šta je kod njih interesantno? Gde te jedinke prezime, sledeće generacije će dolaziti da prezime”, objasnio je profesor poljoprivredne škole “Ljubo Mićić“ u Požegi Milovan Vuksanović.

“Moguće da je tu nekada ranije bilo lisnih vaši, gde su se one okupljale, da bi se prehranile. A onda zbog klimatskih uslova, da su se one tu nagomilale i ostaće da prezime. Kod ljudi postoji strah da su otrovne. One nisu otrovne za čoveka. Čovek bi morao da pojede nekoliko stotina komada da bi se otrovao”, naveo je on.

Dok deca veruju da će im bubamara donesti sreću, među odraslima vlada mišljenje da će one doneti novac. I u narodnom verovanju bubamara je vesnik radosnih događaja.

“Pa koliko sam čuo, oko ženidbe i udaje. Inače, drugo ne znam. Možda nešto ima još”, kaže Vuksanović.
B92

---------------------------------

azijska_bubamara_1.jpg
Azijska bubamara - različite boje krila, nejednaki broj, oblik i raspored šara

Azijske bubamare prete domaćoj

7. novembar 2009. | 18:13 Beograd -- U Srbiji se pojavila azijska bubamara, koja je uvezena da bi se borila protiv biljnih vaši u plastenicima, ali sada preti da potisne domaću bubamaru.

Neobična rojenja bubamara širom zapadne Srbije su ovih dana dobila objašnjenje. Ovakvo neuobičajeno ponašanje bubamara je po istraživanjima na Šumarskom fakultetu u Beogradu posledica toga što to uopšte nisu bubamare kakve poznajemo.

Profesorka Šumarskog fakulteta Milka Glavendekić je uz pomoć studenata proteklih mesec dana skupljala uzorke širom Srbije da bi utvrdila raširenost ove bubamare.

Radi se o bubamari koja normalno živi u Jugoistočnoj Aziji, a u Srbiju je došla kao invazivna vrsta.

Azijska bubamara je donesena u Evropu kako bi se u plastenicima borila protiv biljnih vaši. Međutim, neočekivano, adaptirala se na život van plastenika.

Profesorka Glavendekić objašnjava da je ta bubamara unesena kao metod biološke borbe, ali da je ubrzo registrovana van plastenika u Nemačkoj, Belgiji i od prošle godine i u Srbiji.

Međutim i ako je registrovana tek prošle godine na Fruškoj gori, azijska bubamara velikom brzinom potiskuje domaću bubamaru koja, kao i svuda u Evropi postaje ugrožena.

U toju samo jedne godine ova bubamara se proširila na oko 70 odsto teritorije Srbije.

Azijska bubamara se razlikuje od domaće po raznim neuobičajenim morfološkim oblicima i raznim bojama - od crne do jarko crvene, nema neki određeni raspored šara na leđima kao evropska, ima izduženiju glavu i smeđe noge, krupnija je, brže se razmnožava, u jesen kada joj nestane hrane dobija nagon za rojenjem.

U celoj Evropi postoji bojazan da bi evropski tip bubamare mogao da u potpunosti nestane, što će dovesti do poremaćaja u osetljivim šumskim ekosistemima.

No, kratkoročno, ukoliko vam se roj bubamara pojavi u stanu, profesorka Glavendekić savetuje da ih uklonite mehanički i brzo, jer ako se osete ugrožene, ispuštaju karakterističnu smeđu tečnost i prljaju zidove.

Izvor: B92

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 576 48
Konje ubijaju, zar ne?... Među životinje prema kojima ljudi čine najviše nepravde spadaju konji. Celoga života teško rade za njih, učestvuju na besmislenim i napornim trkama, a kada se povrede, razbole ili onemoćaju, kako im se njihovi vlasnici oduže? Tako što ih zakolju i oni budu pojedeni!Među životinje prema kojima ljudi čine najviše nepravde spadaju konji. Celoga života teško rade za njih, učestvuju na besmislenim i napornim trkama, a kada se povrede, razbole ili onemoćaju, kako im se njihovi vlasnici oduže? Tako što...
Com Content 1729 48
Udruženje Sloboda za životinje na sajmu knjiga u Beogradu... Međunarodni beogradski sajam knjiga, 57. po redu, održaće se na Beogradskom sajmu od 21. do 28. Oktobra. Pozivamo Vas da posetite najznačajniju kulturnu manifestaciju u zemlji, te da tom prilikom dođete i do štanda Udruženja za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje”. Bićemo u hali 4 u parteru, štand br. 4078, gde nas najlakše možete naći . Na sajmu ćemo promovisati našu novu knjigu „Kuvarska zvezda Italijanski vegetarijanski“, koja će verovatno biti i prva knjiga na sajmu koja se može ...
Com Content 598 48
Igumanov pakt s vukovima... Na tridesetak kilometara od Ivanjice, na desnoj strani reke Nošnice, nalazi se mesto koje istovremeno odiše neverovatnim mirom i energijom. Dočekuje nas iguman Amvrosije Alimpijević, ujedno i prvi monah koji je posle 200 godina pauze zamonašen u ovom manastiru. Priča o njegovom „paktu sa vukovima“ prešla je i granice Srbije, a snimke monaha i vučice na „jutjubu“ videlo je na desetine hiljada ljudi. Iguman Amvrosije, jedini monah nedavno obnovljenog manastira Kovilje, pripitomio dva vuka, lisicu...
Com Content 187 48
Predlog Vladi Republike Srbije... Molimo vas da usvojite postupak uvođenja člana u Ustav o zaštiti životinja koje do sada nisu bila objekti zaštite krivičnog prava, a čije je uvođenje podržalo više Udruženja za zaštitu životinja kod nas.Molimo vas da usvojite postupak uvođenja člana u Ustav o zaštiti životinja koje do sada nisu bila objekti zaštite krivičnog prava, a čije je uvođenje podržalo više Udruženja za zaštitu životinja kod nas. Predlog je da ovaj član Ustava glasi:„Svaka životinja ima pravo na život, odgovarajući svojoj...
Com Content 154 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (2. deo)... Leonardo Da Vinči (1452-1519), italijanski slikar, univerzalni genije: " Zaista je čovek kralj svih životinja, jer njegova okrutnost prevazilazi njihovu. Mi živimo od smrti drugih. Mi smo hodajući grobovi! "Nelly Moia, profesorka engleskog iz Luksemburga, zaštitnica životinja i autor knjiga " Danas, pošto je zaštita životinja 'in', danas oni, po starom oprobanom maniru, ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Konje ubijaju, zar ne?

Detaljnije »