Vesti
Stručnjaci kraljevačkog veterinarskog instituta ispituju prisustvo virusa besnila kod slepih miševa u Srbiji.

Slepimisevi
Rad stručnjaka u pećini
(Foto M. Dugalić)
Kraljevo – Većina ljudi nisu ni svesni kakve ih sve opasnosti vrebaju. Kao posledica globalnog otopljavanja planete, brzinom koju ni stručnjaci nisu mogli predvideti, širi se „stanište” slepog miša, životinje koja čini skoro četvrtinu ukupnog broja sisara. U potrazi za hranom, slepi miševi „osvajaju” sve više severnih predela zemlje, jer klimatske promene tamo omogućavaju i razmnožavanje raznih insekata kojima se najveći broj vrsta slepih miševa hrani. Tako je nedavno u Beogradu i Budimpešti prvi put zabeleženo prisustvo takozvanog mediteranskog ili grčkog slepog miša.
Takvo narušavanje prirodne ravnoteže možda i ne bi bilo opasno da, kako za „Politiku” objašnjava Milanko Šekler, direktor uglednog Veterinarskog instituta u Kraljevu i stručnjak za veterinarsku imunologiju, slepi miševi u pojedinim delovima sveta, kao što je to Južna Amerika, nisu glavni izvor zaraze i prenosioci virusa besnila! Oni tamo, tokom noći, napadaju obično krupnu stoku, ujedom sisaju krv iz vratnih vena, recimo krava, i tako besnilo prenose na domaće životinje, a jasno je kakva je to onda opasnost za ljude.  
– U Evropi – dodaje Šekler – gde su do sada prenosioci ovog virusa uglavnom bili vukovi i lisice, pre nekoliko godina pojavilo se nekoliko slučajeva kada su slepi miševi bili uzrok zaraze životinja, naročito ovaca, putem izmeta i mokraće. To nas je podstaklo da kod nadležnog ministarstva, odnosno Uprave za vetrinu, konkurišemo sa projektom ispitivanja prisustva virusa besnila na populaciji slepih miševa i paramikso virusa (izazivač hemoragične groznice, prim. M. D.). Taj predlog, uz još 22 projekta, prihvaćen je i već smo početkom proleća krenuli na posao.  
Stručnjaci ovog instituta, koji je u Evropi postao poznat po uspešnosti u borbi protiv ptičjeg gripa i u koji sada na obuku dolaze stručnjaci iz ovog dela Evrope, odlučili su da slepe miševe, kao uzorke, hvataju u predelu Đerdapske klisure, jer tamo ima najviše pećina, a i uzan prostor klisure pogodan je kao stanište ovih sisara. Posebnom opremom, koju su sami osmislili, hvatali su ih ponajviše u pećini Grodašnica.  
– Za ovo ispitivanje – tvrdi Šekler – potrebno nam je oko 400 slepih miševa i do sada smo uspeli da uzmemo uzorke, putem brisa iz usta i izmeta, od oko njih 200. Naravno, konačne rezultate javnosti će saopštiti naručilac projekta, odnosno Uprava za veterinu, ali mogu reći da, bar za sada, nema razloga za zabrinutost stanovništva na ovim prostorima.  
Bez obzira na to, može se reći da su retki primeri takvog rada, koji sutra može biti od i te kakve koristi, pogotovo zato što je, kako smo već napomenuli, slepih miševi kao „doseljenika” ovde sve više.  
– Tek kada malo bolje obratimo pažnju, kao što je to bilo tokom priprema za ovo istraživanje, primećujemo koliko je ovih životinja izvan pećina, odnosno u urbanim delovima, u podrumima stambenih zgrada, na krovovima gde ima najviše insekata, ali i u gusto naseljenim gradskim četvrtima, između stambenih zgrada, pošto je tako uzan prostor za njih pogodan – objašnjava direktor Veterinarskog instituta u Kraljevu.  
Dakle, i slepi miševi su potencijalna opasnost za ljude, i to ne samo za one koji žive u blizini pećina i šuma, već i u gradovima.
Miroljub Dugalić
[objavljeno: 25.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1721 48
Održana tribina: Šta je zdravlje - šta znači biti zdrav?... Udruženje Sloboda za životinje organizovalo je novu tribinu u okviru kampanje Zeleni ponedeljak  pod nazivom - "ŠTA JE ZDRAVLJE - ŠTA ZNAČI BITI ZDRAV? DA LI JE DOVOLJNO SAMO DA SE HRANIMO ZDRAVO DA BISMO BILI ZDRAVI ILI..?" u Holu Doma Sindikata u Beogradu u ponedeljak, 10.septembra. 2012 god. u trajanju od 18 do 19,30h. Zbog velikog interesovanja za teme sa prethodnih tribina o zdravoj ishrani, o zagadjenjima u hrani i namirnicama koje kupujemo i o tome kako se zaštititi od brojni...
Com Content 539 48
Povećan broj napada pasa lutalica u Beogradu... Stalno se priča o povećanom broju pasa lutalica i povećanju broja napada na ljude (pri čemu se prenebregava činjenica da su mnogi takvi napadi isprovocirani od strane ljudi!), ali nikako da se obrati pažnja na UZROK problema: izbacivanje pasa i mačaka i njihovog potomstva i veoma nisku svest ljudi o potrebi sterilizacije i kastracije životinja, kao i nepostojanje kontrole i kažnjavanja građana koji životinje izbacuju na ulice, u parkove, šume, polja itd.  Stalno se priča o povećanom broju ...
Com Content 110 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (5. deo)... Čarls Darvin (1809-1882), britanski prirodnjak i osnivač Darvinizma:''Životinje osećaju kao i ljudi radost i bol, sreću i nesreću.''Franc Kafka (1883-1924), pisac:''Sada mogu na miru da vas posmatram; više vas ne jedem. (Pri posmatranju riba u jednom akvarijumu).''Čarls Darvin (1809-1882), britanski prirodnjak i osnivač Darvinizma:''Životinje osećaju kao i ljudi radost i bol, sreću i nesreću.''Helmut Kaplan (*1952), nemački filozof:''Ne treba nam novi moral za životinje, ali moramo prestati da s...
Com Content 320 48
Kreditiranje uzgoja životinja radi krzna i kože apsolutno neprihvatljivo... Pismo upućeno MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE:Smatramo pre svega, da je kreditiranje uzgoja životinja radi krzna i kože apsolutno neprihvatljivo, sa  moralnog i bilo kog drugog stanovišta. Zato molimo Ministarstvo da ubuduće ne odobrava kredite za ove namene. Takođe vas molimo da svim bankama koje van Programa Vlade, samostalno odobravaju ovu vrstu kredita, pošaljete dopis kojim biste im sugerisali da na isti način tretiraju takve zahteve. MINISTARSTVU ...
Com Content 64 48
Masovno ubijanje ptica i drugih životinja i masovno razmnožavanje gubara - uzroci koji su doneli posledice!... Kako prenose novine Danas, Dnevnik i Glas javnosti:” Napad gubara na šume valjevskog kraja, koji se proširio na voćnjake i povrtnjake, ravan je katastrofi, tvrde nadležni u Kolubarskom okrugu. Seljaci i stručnjaci sa ovog područja kažu da je "potpun golobrst" vidljiv na oko 1.200 hektara, a "delimičan" na gotovo 2.000 hektara šuma, voćnjaka, jagodnjaka i povrtnjaka.” Šta se ustvari dešavalo?Kako prenose novine Danas, Dnevnik i Glas javnosti:” Napad gubara na šume valjevskog kra...

Svi tekstovi u rubrici

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Održana tribina: Šta je zdravlje - šta znači biti zdrav?

Detaljnije »