Vesti
Stručnjaci kraljevačkog veterinarskog instituta ispituju prisustvo virusa besnila kod slepih miševa u Srbiji.

Slepimisevi
Rad stručnjaka u pećini
(Foto M. Dugalić)
Kraljevo – Većina ljudi nisu ni svesni kakve ih sve opasnosti vrebaju. Kao posledica globalnog otopljavanja planete, brzinom koju ni stručnjaci nisu mogli predvideti, širi se „stanište” slepog miša, životinje koja čini skoro četvrtinu ukupnog broja sisara. U potrazi za hranom, slepi miševi „osvajaju” sve više severnih predela zemlje, jer klimatske promene tamo omogućavaju i razmnožavanje raznih insekata kojima se najveći broj vrsta slepih miševa hrani. Tako je nedavno u Beogradu i Budimpešti prvi put zabeleženo prisustvo takozvanog mediteranskog ili grčkog slepog miša.
Takvo narušavanje prirodne ravnoteže možda i ne bi bilo opasno da, kako za „Politiku” objašnjava Milanko Šekler, direktor uglednog Veterinarskog instituta u Kraljevu i stručnjak za veterinarsku imunologiju, slepi miševi u pojedinim delovima sveta, kao što je to Južna Amerika, nisu glavni izvor zaraze i prenosioci virusa besnila! Oni tamo, tokom noći, napadaju obično krupnu stoku, ujedom sisaju krv iz vratnih vena, recimo krava, i tako besnilo prenose na domaće životinje, a jasno je kakva je to onda opasnost za ljude.  
– U Evropi – dodaje Šekler – gde su do sada prenosioci ovog virusa uglavnom bili vukovi i lisice, pre nekoliko godina pojavilo se nekoliko slučajeva kada su slepi miševi bili uzrok zaraze životinja, naročito ovaca, putem izmeta i mokraće. To nas je podstaklo da kod nadležnog ministarstva, odnosno Uprave za vetrinu, konkurišemo sa projektom ispitivanja prisustva virusa besnila na populaciji slepih miševa i paramikso virusa (izazivač hemoragične groznice, prim. M. D.). Taj predlog, uz još 22 projekta, prihvaćen je i već smo početkom proleća krenuli na posao.  
Stručnjaci ovog instituta, koji je u Evropi postao poznat po uspešnosti u borbi protiv ptičjeg gripa i u koji sada na obuku dolaze stručnjaci iz ovog dela Evrope, odlučili su da slepe miševe, kao uzorke, hvataju u predelu Đerdapske klisure, jer tamo ima najviše pećina, a i uzan prostor klisure pogodan je kao stanište ovih sisara. Posebnom opremom, koju su sami osmislili, hvatali su ih ponajviše u pećini Grodašnica.  
– Za ovo ispitivanje – tvrdi Šekler – potrebno nam je oko 400 slepih miševa i do sada smo uspeli da uzmemo uzorke, putem brisa iz usta i izmeta, od oko njih 200. Naravno, konačne rezultate javnosti će saopštiti naručilac projekta, odnosno Uprava za veterinu, ali mogu reći da, bar za sada, nema razloga za zabrinutost stanovništva na ovim prostorima.  
Bez obzira na to, može se reći da su retki primeri takvog rada, koji sutra može biti od i te kakve koristi, pogotovo zato što je, kako smo već napomenuli, slepih miševi kao „doseljenika” ovde sve više.  
– Tek kada malo bolje obratimo pažnju, kao što je to bilo tokom priprema za ovo istraživanje, primećujemo koliko je ovih životinja izvan pećina, odnosno u urbanim delovima, u podrumima stambenih zgrada, na krovovima gde ima najviše insekata, ali i u gusto naseljenim gradskim četvrtima, između stambenih zgrada, pošto je tako uzan prostor za njih pogodan – objašnjava direktor Veterinarskog instituta u Kraljevu.  
Dakle, i slepi miševi su potencijalna opasnost za ljude, i to ne samo za one koji žive u blizini pećina i šuma, već i u gradovima.
Miroljub Dugalić
[objavljeno: 25.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 589 48
Usvojen je Zakon o dobrobiti životinja... Udruženje za zaštitu i prava životinja  Sloboda za životinje, u saradnji sa Udruženjem pravnici za demokratiju LAWDEM - Centra  za unapređenje i zaštitu prava životinja podneli su svoj Predlog amandmana na predloženi tekst Zakona Odboru za evropske integracije,  Odboru za zaštitu životne sredine, Odboru za poljoprivredu i Zakonodavnom odboru Skupštine RS.  Mišljenja smo da je bilo neophodno da Odbor izvrši uvid i u predloženi tekst ovog Zakona, posebno s obzirom da njime nisu...
Com Content 413 48
Večna Treblinka - Predgovor od prevodioca... Sve ono što radimo životinjama – radimo i ljudima, zbog jednostavne činjenice da psihološki profili onih koji zlostavljaju životinje isto čine i ljudima, jer je u korenu psihologije isti odnos prema svim živim bićima. Oni koji imaju saosećanja prema životinjama, obično i prema ljudima pokazuju veći stepen razumevanja i ljubavi. U „Večnoj Treblinki“ i ta činjenica potkrepljena je većim brojem primera iz prošlosti, posebno iz Drugog svetskog rata. Večna Treblinka - Predgovor s...
Com Content 552 48
Lagerfeld: I životinje bi ubijale nas... Poznati modni dizajner, Karl Lagerfeld je bacio "rukavicu u lice" borcima protiv nošenja krzna, nazivajući ih detinjastim jer "živimo u svetu u kojem je meso na stolu najnormalnija stvar". Ulje na vatru dolio je izjavom da bi "životinje ionako ubile nas, samo kad bi imale priliku". Lagerfeld je u intervjuu za britanski Radio 4 izjavio da on sam ne nosi krzno, ali da i pored toga "ne vidi moralni problem" u vezi sa proizvodima od krzna. Poznati modni dizajner, Karl Lagerfeld je bacio "rukavicu...
Com Content 218 48
Esej o pravima životinja (Ross Mackintosh)... U Velikoj Britaniji postoji izvesno licemerje po pitanju okrutnosti prema živorinjama. Ako izuzmete aktiviste koji se zalažu za prava i slobodu svih životinja, većina ljudi ta prava razmatra samo u kontekstu svojih kućnih ljubimaca, ili šire, krznaša.Ross Mackintosh je grafički dizajner koji živi u Velikoj Britaniji i nije aktivno uključen u borbu za prava životinja. Ovaj esej je deo njegove antropološke studije o ljudskom ponasanju, posebno o licemerju i Britanskim opšte prihvaćenim stavovima. ...
Com Content 114 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (9. deo)... Albert Ajnštajn, (1879-1955), fizičar i dobitnik Nobelove nagrade (1905), otac Teorije relativiteta:''Već samo svojim fizičkim delovanjem na ljudski temperament,vegetarijanski način života bi krajnje pozitivno mogao uticati nasudbinu čovečanstva.'' Tomas Alva Edison (1847-1931), pronalazač sijalice:''Ja sam i vegetarijanac i strastveni antialkoholičar, jer tako mogu bolje da koristim svoj mozak.'' Empedokle, (490-430 pre Hrista), lekar:''Najviše se okalja onaj ko otrgne život i proguta plemenite...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Usvojen je Zakon o dobrobiti životinja

Detaljnije »