Vesti
Stručnjaci kraljevačkog veterinarskog instituta ispituju prisustvo virusa besnila kod slepih miševa u Srbiji.

Slepimisevi
Rad stručnjaka u pećini
(Foto M. Dugalić)
Kraljevo – Većina ljudi nisu ni svesni kakve ih sve opasnosti vrebaju. Kao posledica globalnog otopljavanja planete, brzinom koju ni stručnjaci nisu mogli predvideti, širi se „stanište” slepog miša, životinje koja čini skoro četvrtinu ukupnog broja sisara. U potrazi za hranom, slepi miševi „osvajaju” sve više severnih predela zemlje, jer klimatske promene tamo omogućavaju i razmnožavanje raznih insekata kojima se najveći broj vrsta slepih miševa hrani. Tako je nedavno u Beogradu i Budimpešti prvi put zabeleženo prisustvo takozvanog mediteranskog ili grčkog slepog miša.
Takvo narušavanje prirodne ravnoteže možda i ne bi bilo opasno da, kako za „Politiku” objašnjava Milanko Šekler, direktor uglednog Veterinarskog instituta u Kraljevu i stručnjak za veterinarsku imunologiju, slepi miševi u pojedinim delovima sveta, kao što je to Južna Amerika, nisu glavni izvor zaraze i prenosioci virusa besnila! Oni tamo, tokom noći, napadaju obično krupnu stoku, ujedom sisaju krv iz vratnih vena, recimo krava, i tako besnilo prenose na domaće životinje, a jasno je kakva je to onda opasnost za ljude.  
– U Evropi – dodaje Šekler – gde su do sada prenosioci ovog virusa uglavnom bili vukovi i lisice, pre nekoliko godina pojavilo se nekoliko slučajeva kada su slepi miševi bili uzrok zaraze životinja, naročito ovaca, putem izmeta i mokraće. To nas je podstaklo da kod nadležnog ministarstva, odnosno Uprave za vetrinu, konkurišemo sa projektom ispitivanja prisustva virusa besnila na populaciji slepih miševa i paramikso virusa (izazivač hemoragične groznice, prim. M. D.). Taj predlog, uz još 22 projekta, prihvaćen je i već smo početkom proleća krenuli na posao.  
Stručnjaci ovog instituta, koji je u Evropi postao poznat po uspešnosti u borbi protiv ptičjeg gripa i u koji sada na obuku dolaze stručnjaci iz ovog dela Evrope, odlučili su da slepe miševe, kao uzorke, hvataju u predelu Đerdapske klisure, jer tamo ima najviše pećina, a i uzan prostor klisure pogodan je kao stanište ovih sisara. Posebnom opremom, koju su sami osmislili, hvatali su ih ponajviše u pećini Grodašnica.  
– Za ovo ispitivanje – tvrdi Šekler – potrebno nam je oko 400 slepih miševa i do sada smo uspeli da uzmemo uzorke, putem brisa iz usta i izmeta, od oko njih 200. Naravno, konačne rezultate javnosti će saopštiti naručilac projekta, odnosno Uprava za veterinu, ali mogu reći da, bar za sada, nema razloga za zabrinutost stanovništva na ovim prostorima.  
Bez obzira na to, može se reći da su retki primeri takvog rada, koji sutra može biti od i te kakve koristi, pogotovo zato što je, kako smo već napomenuli, slepih miševi kao „doseljenika” ovde sve više.  
– Tek kada malo bolje obratimo pažnju, kao što je to bilo tokom priprema za ovo istraživanje, primećujemo koliko je ovih životinja izvan pećina, odnosno u urbanim delovima, u podrumima stambenih zgrada, na krovovima gde ima najviše insekata, ali i u gusto naseljenim gradskim četvrtima, između stambenih zgrada, pošto je tako uzan prostor za njih pogodan – objašnjava direktor Veterinarskog instituta u Kraljevu.  
Dakle, i slepi miševi su potencijalna opasnost za ljude, i to ne samo za one koji žive u blizini pećina i šuma, već i u gradovima.
Miroljub Dugalić
[objavljeno: 25.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 560 48
Orao jači od kamiona... Kraljevski orao koji je udario i razbio šoferšajbnu šlepera, ne samo da je preživeo sudar, već je posle toga napao dvojicu šofera i primorao ih da pobegnu i pozovu pomoć.  Jedan kraljevski orao, težak oko sedam kilograma sa rasponom krila preko dva metra, završio je u kabini kamiona, pošto je prethodno probio i razbio u paramparčad vetrobransko staklo, na zaprepašćenje vozača koji nije povređen. Kraljevski orao koji je udario i razbio šoferšajbnu šlepera, ne samo da je preživeo sudar...
Com Content 257 48
Govor profesora Karla Konsilja... Lovci kažu da vole prirodu i životinje. Ali ljubav, koja ubija ljubljena bića, nije ljubav - i ako bi bila ljubav, bilo bi bolje da je nema, Šta je zapravo lov? Teodor Hojs, prvi savezni predsednik savezne republike Nemačke dao je sledeću definiciju lova: „Lov je samo kukavički opis posebno kukavičkog ubistva bližnjih bez šanse. Lov je uzgredni oblik ljudske duševne bolesti.“.Predsednik LAC-a - Liga Anti Caccia (Liga Protiv Lova) i autor knjige "O besmislu lova" &n...
Com Content 449 48
Divlje životinje masovno stradaju pod kosilicama na obradivim površinama... Sa žaljenjem obaveštavamo javnost da jako veliki broj životinja i njihovih mladunaca strada prilikom košenja livada i žetve zitarica koji su u punom jeku. Od poljoprivrednih mašina; strada najviše mladunaca i to sa veoma teškim povredama; koje zahtevaju dug oporavak i lečenje, sa neizvesnim ishodom, ukoliko na mestu nisu usmrćeni tj. iskasapljeni kosačicama ili kombajnima. Lane presečenih nogu: Ovom lanetu je kosačica isekla obe prednje noge. Poljoprivrednik koji ga je osakatio i osudio na sm...
Com Content 1729 48
Udruženje Sloboda za životinje na sajmu knjiga u Beogradu... Međunarodni beogradski sajam knjiga, 57. po redu, održaće se na Beogradskom sajmu od 21. do 28. Oktobra. Pozivamo Vas da posetite najznačajniju kulturnu manifestaciju u zemlji, te da tom prilikom dođete i do štanda Udruženja za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje”. Bićemo u hali 4 u parteru, štand br. 4078, gde nas najlakše možete naći . Na sajmu ćemo promovisati našu novu knjigu „Kuvarska zvezda Italijanski vegetarijanski“, koja će verovatno biti i prva knjiga na sajmu koja se može ...
Com Content 82 48
Otvoreno pismo ministrima Republike Srbije za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Dr Ivani Dulić – Marković za nauku i zaštitu životne sredine Dr Aleksandru Popoviću... Ministarstvo poljoprivrede tvrdi: ”Mnogi teško obnovljivi resursi u našoj zemlji su ugroženi, a među njima je i divljač, kojoj je u poslednjih desetak godina drastično smanjena brojnost i kvalitet, toliko da su pojedini krajevi gotovo ostali bez jelena, srna, zečeva, jarebica i drugih vrsta divljači.“. Pitanje je ko je odgovoran za drastično smanjenje brojnosti i kvaliteta teško obnovljivih resursa?   1.Akcija: ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova2.Otvoreno pismo ministr...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Orao jači od kamiona

Detaljnije »