Izvor: B92, Beta, RTS
Monoštor, Kraljevo, Kruševac -- Prvi rezultati analiza druge grupe labudova iz Kladova, Bajine Bašte i Bačkog Monoštora negativni su na ptičiji grip.
Direktor kraljevačkog Veterinarskog instituta Milanko Šekler je potvrdio za B92 da su rezultati preliminarnih analiza negativni, ali da se tokom vikenda očekuju rezultati detaljnije analize. Takođe, i dalje se čeka potvrda iz Britanije da je prvi potvrđeni slučaj ptičijeg gripa zaista i smrtonosni oblik virusa. Monoštor je od četvrtka zbog tog sličaja pod merama zaštite od ptičijeg gripa.
Veterinarska ekipa nije otkrila nove slučajeve uginulih labudova prilikom današnjeg obilaska voda Velikog bačkog kanala i kanala Dunav-Tisa-Dunav u okolini Bačkog Monoštora.
U Bačkom Monoštiru nije počelo ubijanje domaće živine, a meštani ne veruju da će do toga i doći. Ne usuđuju se, međutim, svi Monoštorci da i dalje jedu piletinu.
Komunalna inspekcija opštine Palilula saopštila je da je zbog pojave ptičjeg gripa pojačala svoju kontrolu, pri čemu je ovih dana podneto 18 zahteva sudiji za prekršaje protiv građana koji nisu poštovali zabranu držanja peradi.
Kako se navodi, u tri slučaja postupci su obustavljeni jer su građani postupili po nalogu inspekcije i sami uklonili pernatu živinu sa otvorenog ili mesta gde je zabranjeno držanje domaćih životinja.
Kako prepoznati bolest kod živine
Radi smanjenja panike među građanima, iz Veterinarske uprave poručuju da se ptica zaražena gripom prepoznaje po sledećim simptomima: otečena glava i podbradak, plava kresta, krvarenje po telu i ukočenost krila.
Direktor uprave za vetrinu ministarstva poljoprivrede Dejan Kranjajić izjavio je za B92 da još uvek nema razloga da se usmrti živina na faramama. On objašnjava da će do toga doći ukoliko se virus ptičijeg gripa otkrije i kod domaće živine, koju u svakom slučaju, treba držati u zatvorenim prostorijama.
"Kad bude do toga došlo, sve do poslednjeg dinara biće iz budžeta Republike Srbije nadoknađeno vlasnicima. U slučaju bilo kakvih simptoma apelujem na naše farmere da prijave slučaj i tako štede svoj novac, jer će sve dobiti, a s druge strane štite zdravlje i sebe i cele države", kaže Krnjajić.
U Evropi raste broj ptica zaraženih virusom H5N1
Broj ptica zaraženih smrtonosnim virusom ptičjeg gripa H5N1 u Evropi raste, a samo u Nemačkoj je registrovano 136 slučajeva zaraze kod ptica, javili su nemački mediji. Virus su na svojoj terirotriji potvrdile i Grčka, Francuska, Italija, Slovenija, Austrija, Mađarska i Slovačka.
U Poljskoj je zabeležen prvi slučaj ptičjeg gripa, u gradu Torunj na severu zemlje. Šef poljske veterinarske inspekcije Kšištof Jaždjevski potvrdio je da je reč o labudu koji je pronađen mrtav pre dva dana u centru grada kraj reke Visle. Obavljene analize pokazale su da je zaražen virusom H5N1.
Na jugu Azerbejdžana umrle su dve devojčice, a sumnja se da je uzrok njihove smrti virus ptičjeg gripa H5N1. Ukoliko se utvrdi da su devojčice bile obolele od virusa ptičjeg gripa, to bi bio prvi smrtni slučaj od virusa H5N1 na teritoriji Zajednice Nezavisnih Država.
Kineski zvaničnici potvrdili su da je 32-godišnji stanovnik grada Guangčou, nedaleko od Hong Konga, umro od posledica virusa ptičjeg gripa.
Stručnjaci predlažu formiranje mreže za brzo otkrivanje ptičjeg gripa
Na hitnom sastanku održanom u Parizu, zemlje članice Svetske organizacije za zaštitu zdravlja životinja predložile su formiranje mreže za brzo otkrivanje ptičjeg gripa u kojoj bi se nalazile priznate svetske laboratorije.
Veterinarski stručnjaci su istakli i neophodnost pomoći siromašnim zemljama u zaštiti od pomenute zaraze. Oni su upozorili da nijedna zemlja ne može da se smatra zaštićenom od širenja virusa ptičjeg gripa H5N1, potencijalno smrtonosnog po ljude i da je veoma moguće da će ta bolest nastaviti da se širi Evropom i drugim kontinentima.
Stručnjaci, koji su većali u ponedeljak i utorak, takođe su istakli da dosad nisu bili suočeni s tako zaraznim virusom koji može da se proširi na toliko zemalja i za tako kratko vreme zarazi veliki broj divljih ptica na više kontinenata.
Oni su upozorili da sve zemlje moraju da kontrolišu širenje virusa i da se međusobno o tome obaveštavaju, jer bi, u suprotnom, svet mogao da se suoči sa velikim zlom.
