Vesti

<< Natrag na Newsletter 14

PrasetinaIzvor: B92 Beograd -- Najviše mesa se pojede u decembru i januaru, tokom božićnih i novogodišnjih praznika i perioda sa najviše krsnih slava. U mesarama kažu da je prodaja 5 puta veća nego tokom drugih meseci u godini. Međutim, tokom slavlja se malo razmišlja o broju životinja koje stradaju upravo zbog bogatije trpeze.

Do pre nekoliko godina građani Srbije su jeli mnogo više mesa, oko 65 kilograma godišnje, a sada je to spalo na četrdesetak. Jedan od glavnih razloga je besparica, a ne prelazak u vegetarijance. Mada, i takav izbor bi mnoge radovao. Na primer, društvo "Sloboda za životinje", pokrenulo je akciju pod nazivom – "Ubistvo sa predumišljajem, ne budite saučesnik, nemojte jesti meso".

Rostilj"Cilj te akcije je da ljude podsetimo da su šnicle koje se vrlo često nađu na našem tanjiru u vreme praznika nekada imale oči. To su bila stvorenja koja osećaju bol, patnju, radost, isto kao ljudi i stvorenja koja imaju želju za životom, isto kao ljudi", kaže Snežana Milovanović, predsednica društva Sloboda za životinje. "Kada bi klanice imale staklene zidove, ljudi vrlo često kažu – svi bi ljudi bili vegetarijanci."

Ako se Srbi uporede sa drugima, možda bi se moglo reći da naginju ka vegetarijanstvu, jer jedan Amerikanac pojede 115 kilograma godišnje, što je 3 puta više mesa na tanjiru nego u Srbiji. S druge strane, u Srbiji postoji navika da se jede meso mladih životinja, što ne spada baš u racionalno ponašanje. Jer u zemljama Evropske unije se životinje kolju tek kada odrastu i dostignu težinu koja je ekonomski isplativija. Zaharije Trnavčević, poljoprivredni ekspert sa B92 kaže da je bio u mnogim zemljama i uočio sam da niko ne jede mladu telad, jagnjad.

U proseku, svaki građanin Srbije u toku godine pojede jednu svinju i 9 kilograma piletine. A sudeći prema kupovini, najviše mesa se jede upravo u ovom periodu, najmanje fizičke aktivnosti.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1477 48
Dolina kostiju!... Jedina beogradska kafilerija ne radi već pet godina. Najmanje 550 tona životinjskih kostiju iz beogradskih klanica u krugu veterinarske ustanove „Glutin“ čeka od 2005. godine ne neko rešenje. Tada su ugašeni krematorijum i ostale mašine jedine beogradske kafilerije. Za njima su ostala nepregledna brda i doline kostiju, ali i radnici koji mogu samo da ih glođu, jer od tada nisu primili platu! Jedina beogradska kafilerija ne radi već pet godina Izvor: Alo | Objavljeno: 16.01.2010 | Autor: Boj...
Com Content 171 48
Šta se skriva u pozadini blještavih predstava?... U knjizi "Michael, brat Jerryjev", London prati životnu priču Micheala, čistokrvnog terijera, kojega igra sudbine baca u svet dresiranih životinja. U desetak poglavlja ... London opisuje okrutnu realnost dresiranja životinja za predstave...U knjizi "Michael, brat Jerryjev", London prati životnu priču Micheala, čistokrvnog terijera, kojega igra sudbine baca u svet dresiranih životinja. U desetak poglavlja koja čine srž knjige (poglavlja 23 - 33) London opisuje okrutnu realnost dresiranja životinj...
Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...
Com Content 174 48
Za krzno postoji alternativa... ...Ali, jesmo li upoznati i s poreklom tog izuzetno cenjenog, skupocenog, i tradicionalno otmenog odevnog predmeta kao što je krzno? Ili iza tog čitavog krznatog scenarija postoji jedna druga, mračnija priča, istina koju retko ko zna, a još manje je želi čuti?Sa hladnog severa okupanog aurorom borealis; iz kišnih šuma Amazonije; s vrućeg tla crne Afrike; iz kiselim kišama ispranih šuma industrijske Evrope; iz ok...
Com Content 306 48
Krivolovci ubili divojarca vrednog 10.000 evra... PLJEVLJA - Koordinator projekta zaštite biodiverziteta kanjona Tare i sekretar Društva prijatelja rijeke Tare Miroslav Šljivančanin smatra da postoji dovoljno dokaza da policija podnese krivičnu prijavu protiv krivolovaca koji su u decembru 2006 u blizini mosta ustrelili divojarca kapitalca vrednog više od 10.000 evra, prenosi Tanjug.PLJEVLJA - Koordinator projekta zaštite biodiverziteta kanjona Tare i sekretar Društva prijatelja rijeke Tare Miroslav Šljivančanin smatra da postoji dovo...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dolina kostiju!

Detaljnije »