Saopštenja
Kako prenose novine Danas, Dnevnik i Glas javnosti:” Napad gubara na šume valjevskog kraja, koji se proširio na voćnjake i povrtnjake, ravan je katastrofi, tvrde nadležni u Kolubarskom okrugu. Seljaci i stručnjaci sa ovog područja kažu da je "potpun golobrst" vidljiv na oko 1.200 hektara, a "delimičan" na gotovo 2.000 hektara šuma, voćnjaka, jagodnjaka i povrtnjaka.”

Šta se ustvari dešavalo? Prema podacima preduzeća “Srbijašume”, gubari su položili jaja na blizu 150.000 hektara naših šuma. Nisu bile pošteđene ni šume Fruške gore. Zahvaljujući velikom broju sitnih duguljastih dlačica, gusenica gubara se okači o paučinastu nit, sa koje je skine vetar.

U zavisnosti od jačine strujanja vazduha, gusenica gubara može leteti i nekoliko desetina kilometara pre nego što se ponovo prizemi. Omiljena hrana ovih insekata je hrastov list, ali sve više napadaju i bagrem, topolu i sve vrste drvenastog voća Opasne štetočine napadaju jabuku, šljivu, trešnju, dunju, vinovu lozu, a manje krušku, orah i dud.

Gusenice, hraneći se, potpuno uništavaju lisnu masu. Usled golobrsta u šumama se smanjuje prirast stabala, a u voćnjacima dolazi do gubitka prinosa i smanjene rodnosti sledeće godine. Ukoliko se golobrst nastavi i sledeće godine, može doći do sušenja stabala.

Po rečima Dr Vojislava Vasića, direktora Prirodnjačkog muzeja, i jednog od najvećih stručnjaka za ptice na području Balkana:
“ Trenutna situacija govori o potpunom poremećaju prirodnog sistema. Kada se priroda pusti na miru populacije različitih životinjskih vrsta kontrolišu jedna drugu. Međutim, sada je takvo stanje, da populacije više nisu vitalne i sistem uzajamne kontrole je potpuno poremećen.

Kada se ptice i druge ugrožene životinje, masovno uništavaju dolazi do toga da se prirodni mehanizam jednostavno pokvari. Treba da se naglasi da napad gubara nije prirodna nepogoda već neprirodna.

Čovek pokušava to da sanira i interveniše skupim i otrovnim sredstvima, što takođe ima svoje posledice. Većina gusenica se od ptica štiti tako što gomila koncentraciju gorkih tanina iz lišća. Zbog toga one ptice koje jedu gusenice tako tempiraju svoje gnežđenje da hrane svoje mladunce u rano proleće kada je niska koncentracija tanina. Ovde nije toliko reč o direktnom lancu ishrane već o slici potpuno porušenog ekosistema u kome učestvuje čitav niz različitih životinjskih i biljnih vrsta.“


Država se žali na privatne vlasnike šuma jer ne učestvuju u akcijama suzbijanja ove pošasti. Protiv onih koji nisu preduzeli mere zaštite podnete su krivične prijave.
Sada se postavlja pitanje zašto do sada nije bilo krivičnih prijava od strane države za pojedince i lovačke saveze koji su iznajmljivali lovišta, zemljišta i čitava poljoprivredna dobra lovno-turističkim agencijama, što našim što stranim?

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 614 48
Sloboda za životinje gostovala na ZeGeVege festivalu... U Zagrebu je 18. septembra održan drugi po redu ZeGeVege festival. “Prijatelji zivotinja” su i ovaj put bili vrlo inspirativni. Preko 40 izlagača - prijatelja životinja, među kojima je bilo i udruzenje “Sloboda za životinje”,  privuklo je veliki broj posetilaca, a štandovi su tokom večeri bili osvetljeni sijalicama koje štede energiju.   U Zagrebu je 18. septembra održan drugi po redu ZeGeVege festival. “Prijatelji zivotinja” su i ovaj put bil...
Com Content 586 48
Zašto ogledi na životinjama nisu primenljivi na ljudima?... 33 činjenice koje treba uzeti u obzir : 1. Manje od 2% ljudskih bolesti (tačnije 1,16%) je ikad viđeno kod životinja. 2. Prema bivšem naučnom istraživaču Huntingdon Life Sciencesa, rezultati ogleda na životinjama i ljudski nalazi slažu se u svega 5 - 25%. 3. 95% lekova testiranih na životinjama odmah je odbačeno kao izuzetno opasno ili beskorisno za ljude. 4. Najmanje 50 lekova koje možemo naći na tržištu uzrokuje rak kod oglednih životinja. Oni su odobreni samo zbog toga što se javno prizna...
Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...
Com Content 1758 48
Zahtev za povlačenje odobrenja za odstrel jelena u Nacionalnom parku Đerdap... Udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje iz BeogradaTraži dokumentaciju vezano za odobrenje lova u Nacionalnom parku „Đerdap“ od strane Ministarstva Republike Srbije. - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije - Lično ministru Dr. Draganu Glomčiću - Na osnovu Zakona o udruženjima RS, Zakona o dobrobiti životinja RS, Zakona o veterinarstvu i Zakona o lovstvu RS, naše udruženje „Sloboda za životinje“ Vam upućuje:Z A H T E V1. za povlačenje odobrenj...
Com Content 54 48
Vegetarijanci tužili McDonald's... Neki su vegetarijanci tužili McDonald's za upotrebu dodataka ukusa od govedine u pečenim krompirima. Ko je pobedio?Neki su vegetarijanci tužili McDonald's za upotrebu dodataka ukusa od govedine u pečenim krompirima. Ko je pobedio?McDonald's je sam sebi napravio lošu uslugu sa vegetarijancima, kada je reklamirao da je njihov pommes frittes pečen u biljnom ulju, ali nije naznačio da se dodaje i govedski loj. Nekoliko vegetarijanaca i Hindusa koji ne jedu meso iz etičkih i religijskih razloga j...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Sloboda za životinje gostovala na ZeGeVege festivalu

Detaljnije »