Saopštenja

U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>


U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, čak i skoro istrebili. Tako se na izložbi može saznati da u Evropi, a i u Srbiji,  ima još mnogo straha i predrasuda prema ovim životinjama. Ljudi su se plašili od ovih životinja i taj strah su razrešili tako što što su ih nemilice ubijali. I tako su u Evropi ove životinje skoro istrebljene. A onda se shvatilo da ovi predatori, kao deo prirodnog lanca, imaju itekako važnu ulogu i da smo u svom neznanju opet napravili haos. Zato su u nekim evropskim zemljama otpočeli sa naseljavanjem i razmnožavanjem pojedinih područja sa nekim od ovih zveri, i do sada se postižu dobri rezultati. Danas su najveće naseobine mrkih medveda na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Dinarskom području; riseva na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Pirinejima; vukova na Karpatima, Baltiku, Pirinejima i Dinarskom području, a žderavaca ima samo u Skandinaviji, Finskoj i Rusiji.

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>



A kakvo je stanje kod nas? U Srbiji se procenjuje da ima oko 60 mrkih medveda (uglavnom u zapadnoj Srbiji i na Kosmetu), mada neki strani uzvori tvrde da ih ima samo desetak. Zaštićeni su samo u Vojvodini. Riseva ima najviše 60-tak primeraka i on je trajno zaštićen. Vukova ima oko 800 primeraka i žive svuda u Srbiji, sem u Vojvodini i Šumadiji. Šakali žive u istočnoj Srbiji i ima ih oko 2000.

Evidentno je da su najveće naseobine ovih životinja na Karpatima, Baltiku i uu Skandinaviji, dok su u ostalim deovima Evrope skoro istrebljene. Međutim, neke zemlje kao Španija, nordijske zemlje i Italija promišljeno uvoze životinje i naseljavaju ih u velikim šumama i to se pokazalo kao dobar način. I kod nas je resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine otpočelo 2007.godine sa aktivnostima na zaštiti naših autohtonih vrsta – medveda, vuka i risa. U tom kontekstu je izvedeno i nedavno oduzimanje medveda od Roma kod nas i čuvanje u azilu u Bugarskoj dok se ne izgradi odgovarajući azil za medvede i u Srbiji.  Ovo su ohrabrujuće vesti za sve nas.

Osnovni razlog za smanjivanje broja ovih životinja je što se raspoloživi životni prostor za njih smanjuje zbog širenja ljudskih naselja; ljudi krče šume radi izgradnje naselja i pašnjaka za stoku, a to direktno dovodi do susreta pa i sukoba sa divljim životinjama. Mi, kao veći predatori, pobeđujemo, a broj životinja se zato smanjuje. Problem se još i povećava ubijanjem životinja od strane lovaca i krivolovaca.  Pa šta raditi?

Stručnjaci predlažu da se planski upravlja populacijom životinja, da se smanje susreti životinja i ljudi u najvećoj meri, da se vrši preventiva i da se kompenzuju štete od ovih životinja, da se grade prihvatilišta za njih, da se spreči krivolov, da se grade staze za prolaz životinja preko veštačkih prepreka itd.

Osnovno je pitanje, da li mi, kao bića koji smo privremeno na ovoj Zemlji, imamo pravo da ugasimo ove životinjske vrste zbog nekog našeg malog, parcijalnog, interesa,- da zbog toga one trajno nestanu. Evidentno je da to ne smemo da dozvolimo ni za jednu vrstu, pa ni za zveri! To su veličanstvene životinje - intelegentne, lukave,snažne, brze, moćne. Moramo nekako organizovati suživot sa njima, da im se i dalje izdaleka divimo i da imamo strahopoštovanje prema njima. One su čudo prirode i kao takve ih moramo poštovati i čuvati. Mi moramo biti čuvari i zaštitnici prirode i svih životinja, to nam je zadatak i uloga, kao vrsti na vrhu prirodnog lanca.   

Na izložbi se može videti npr. kakav je odnos vukova i pasa; kako se neke zemlje bore da zaštite životinje, kako se na severu ljudi bore da zaštite irvase od žderavaca i riseva. Na izložbi ima puno prelepih fotografija a i dobrih objašnjenja. Trebate je neizostavno posetiti. Na Kalemegdanu će biti do 15.marta a posle ide u druge gradove.   

Dragan Milovanović
23.2.2009g.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 237 48
Priča o Herkulesu... Kada je nađen, bio je mlada životinja jedva težak 50 grama. Nekako je ispao iz gnezda i otkotrljao se niz padinu. “ Gde je samo mama! Pomalo mi postaje hladno! Gladan sam i žedan!“ Veveričina beba gola i slepa, očigledno je molila za pomoć i pustila je da je polako uzmu dve tople ruke. Kada je nađen, bio je mlada životinja jedva težak 50 grama. Nekako je ispao iz gnezda i otkotrljao se niz padinu. “ Gde je samo mama! Pomalo mi postaje hladno! Gladan sam i žedan!“ Vev...
Com Content 449 48
Divlje životinje masovno stradaju pod kosilicama na obradivim površinama... Sa žaljenjem obaveštavamo javnost da jako veliki broj životinja i njihovih mladunaca strada prilikom košenja livada i žetve zitarica koji su u punom jeku. Od poljoprivrednih mašina; strada najviše mladunaca i to sa veoma teškim povredama; koje zahtevaju dug oporavak i lečenje, sa neizvesnim ishodom, ukoliko na mestu nisu usmrćeni tj. iskasapljeni kosačicama ili kombajnima. Lane presečenih nogu: Ovom lanetu je kosačica isekla obe prednje noge. Poljoprivrednik koji ga je osakatio i osudio na sm...
Com Content 75 48
Torino: 500 evra kazne ako ne setate psa 3 puta dnevno... Vlasnici pasa u Torinu moraće da plate kaznu od 500 evra ako ne izvedu u šetnju svoje četvoronožne kućne ljubimce barem tri puta dnevno, kaže se u novom propisu gradske skupštine. Vlasnici pasa u Torinu moraće da plate kaznu od 500 evra ako ne izvedu u šetnju svoje četvoronožne kućne ljubimce barem tri puta dnevno, kaže se u novom propisu gradske skupštine. Građanima je takode zabranjeno da boje dlaku pasa, a zabranjen je i svaki oblik zlostavljanja životinja iz estetskih razloga, kao što je, n...
Com Content 264 48
Ispovest nekadašnjeg lovca iz Sevnice u Sloveniji... 37 godina Rudi je bio član Lovačkog društva Sevnica a 22 godine predsednik njegovog upravnog odbora i oružane komisije. U tom periodu ubio je veliki broj životinja ali je pre 4 godine odlučio da zauvek prestane da lovi.  Broj životinja je ujednačen uticajem prirode pa stoga lovci nisu potrebni!37 godina Rudi je bio član Lovačkog društva Sevnica a 22 godine predsednik njegovog upravnog odbora i oružane komisije. U tom periodu ubio je veliki broj životinja ali je pre 4 godine odlučio da zauve...
Com Content 535 48
Tribina Miroljubiva zemljoradnja... SOMBOR – Konvencionalna poljoprivreda sve više zagađuje zemljište pesticidima i veštačkim đubrivom, uništava živi svet pod zemljom i proizvodi zagađenu hranu. "Miroljubiva zemljoradnja" je pravi odgovor i rešenje za ekološku krizu i zagađenja koja nas svakodnevno okružuju, rečeno je na tribini koju je organizovalo Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje" da bi se popularisala ta tema i unapredila zaštita životne sredine. Udruženje "Sloboda za životinje" 28.01.2009. u ...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Priča o Herkulesu

Detaljnije »