Saopštenja

Ovo nije seča platana – ovo je zločin!  A sada je kasno, možemo samo da se zgražavamo i pitamo kolika su sredstva u opticaju za ovakav užasni poduhvat  - seču ogromnih, predivnih i ZDRAVIH platana duž celog Bulevara? Na kraju ne znamo ko sve stoji iza toga – ali znamo da se zvuci testera razležu kao jauci duž celog Bulevara pomešani sa osećajem stida  ljudi koji se pitaju zašto se tako nešto dozvolilo. Ljudi koji prolaze imaju izraz tuge i neverice na licu. Kamerom smo zabeležili zdrave panjeve  - sve do jednog! Primetili smo bolesnu tek po neku granu na možda svakom desetom ili petnaestom platanu. Brižljivo je izdvajaju radnici i stavljaju kao „dokaz“ neophodnosti seče.  Ogromna zdrava stabla i velike grane odnose kamionima. Gde će završiti ne znamo. Mnoge ptice ostaju bez doma, mnogi Beograđani bez kiseonika, hlada i lepote koju su platani nesebično davali. Oni koji čekaju na red za odmazdu njišu se tiho i tužno na vetru a ispod njih celom dužinom leže isečena stabla i grane, panjevi  koji čekaju na vađenje... Bulevar izgleda jadno i pusto.

Čiste šume sa starim drvećem su nenadoknadiv izvor fizičkog i duševnog zdravlja: kiseonika, vazduha punog korisnih jona i zdrave energije, koja ima pozitivan efekat ne samo po telo, nego i psihu čoveka. U tom smislu, veliki i stari drvoredi su oaze zdravlja i u gradovima, i u svakom smislu oplemenjuju sredinu u kojoj se nalaze.

Stari narodi nekada su smatrali šume za svetilišta. Rusi su više stotina godina stare kedrove smatrali svetim drvećem božanskih i proročkih moći, stari Sloveni i Grci, Šveđani i Litvanci obožavali su gajeve sa hrastovim i drugim velikim lisnatim drvećem. Stari zakoni nekih evropskih naroda predviđali su surove kazne za ljuštenje kore živom drvetu – išlo se dotle da se život čoveka uzimao za život drveta. Mnogi narodi smatrali su da drveće ima dušu i svako lomljenje grana ili njihovo sečenje, pogotovo van zimskog mirovanja, smatrali su grehom. Kod Austrijanaca pa i mnogih drugih naroda zadržao se na primer običaj da  drvoseča moli za oproštaj drvo kad ga mora poseći. Mnogi stari narodi bol nanet drveću smatrali su grehom  koji se direktno vraćao počiniocu. Indijanci su smatrali za greh seču velikog drveća – sekli su jedino ona koja sama padaju....

U Bulevaru definitivno ni jedno ne bi samo palo. Sigurno je samo jedno – i ovo koje je bolesno, bolesno je zbog potkresivanja koje je takođe rađeno kao bez duše... Po nečijem nalogu policija dežura da spreči svakoga ko pokuša da zaštiti nevino drveće.

Sada je kasno da se bilo šta učini ali ove snimke čuvaćemo kao dokaz nemoći građana da bilo šta učine kada se konfrontiraju sa moći onih koji drže medije i daju naizgled logična ali ipak lažna objašnjenja. Da li smo mogli biti manje ravnodušni, da li smo više i glasnije mogli negodovati da bi nas shvatili ozbiljnije? Sigurno. Ostaje nam samo da molimo za oproštenje duša ovih predivnih bića koja su danas položila život zbog ljudske gluposti.

Sledeći video snimak pokazuje tužne scene masakra drveća - proizvođača kiseonika, prečistača vazduha i neutralizatora buke, u vreme kada se u svim zemljama apeluje da se što manje zagađuje i da se sadi što više drveća, zbog opasnosti koje su posledice globalnog zagrevanja. U Srbiji se radi upravo suprotno.