Pregled sajtova

Ross Mackintosh je grafički dizajner koji živi u Velikoj Britaniji i nije aktivno uključen u borbu za prava životinja. Ovaj esej je deo njegove antropološke studije o ljudskom ponasanju, posebno o licemerju i Britanskim opšte prihvaćenim stavovima. Ne želi da stvori crnu sliku o Britaniji kao o zemlji koja je nehajna prema životinjama - poznato je da su oni nacija koja voli životinje posebno kućne ljubimce i ništa ih više ne uzbudjuje nego sama okrutnost prema životinjama. Njegova kritika je upućena na račun ljudi koji nemaju svoje sopstveno mišsljenje a povezuje ih sa opšte prihvaćenom društvenom tradicijom. Na njegovoj web stranici uglavnom se nalaze fotografije i radovi vezani za grafički dizajn, ali na njemu možete naći i druge kratke eseje. Zato posetite: www.rossmackintosh.co.uk

About Ross

"I am a graphic designer living in the UK and am not actively involved in animal rights. I was compelled to write this essay as part of my ongoing anthropological study of human behaviour, particularly hypocrisy in British attitudes. I don't wish to paint a bleak picture of the UK as being inconsiderate to animals (on the contrary we are a nation of pet lovers and nothing stirs the moral conscience more than details of animal cruelty); my criticism is more particular to people's lack of independent thought relating to social traditions. Although my website mainly contains photography and design, you can find other short essays there: www.rossmackintosh.co.uk."

Esej o pravima životinja

U Velikoj Britaniji postoji izvesno licemerje po pitanju okrutnosti prema živorinjama. Ako izuzmete aktiviste koji se zalažu za prava i slobodu svih životinja, većina ljudi ta prava razmatra samo u kontekstu svojih kućnih ljubimaca, ili šire, krznaša. Okrutnost prema životinjama obično se vezuje za slike mučenih pasa, mačaka, majmuna, zečeva, miševa - pregažena ptica neće izazvati istu emocionalnu reakciju kao okrutnost prema vašem kućnom ljubimcu.

Ovaj problem se takođe može proširiti i na ishranu: da li je sva okrutnost prema životinjama individualno osuđena, da li se to moze proširiti i na jedenje mesa zivotinja? Analizirao sam komentare ljudi (i publikacije) koji tvrde da se u drugim zemljama ne vodi toliko računa o životinjama koliko to Britanci čine. Na primer, u Španiji se jedenje konjskog mesa smatra okrutnijim od jedenja goveđeg mesa. Slično je i sa klanjem kokošoske u Indiji - običan čovek koji hoće da zakolje kokošku na sred ulice smatra se okrutnim, dok kasapin koji kolje kokošku u kasapnici samo obavlja svoj posao. Ovo su očigledni simptomi navike - ljudi koji su navikli da krave posmatraju kao hranu a konje kao ljubimce biće uznemireni ukoliko njihova pravila koja se odnose na klasifikaciju životinja ne poštuju drugi ljudi. Na primer, uznemiriće ih prizor klanja konja, ali će ostati ravnodušni na klanje teladi.

Ovakav način klasifikacije životinja dovodi do opšte prihvaćene iluzije o mesu i distanciranja pojmova klanje i konzumiranje. Krv se radnog stola kasapina je poslednja stvar o kojoj ljudi razmišljaju pri kupovini odreska umotanog u foliju, koji, osim što više nema nikakve sličnosti sa životinjom, nosi natpis koji čak i ne asocira na namirnicu životinjskog porekla. Šunka, šnicla, slanina i čvarci su imena koja će ljudi lakše "svariti"; prase, tele, jegnje ili srndać nalepljeni na foliji sa odreskom predstavljaju potencijalan problem. Takođe, činjenica je da ljudi u većini supermarketa mogu kupiti pripremljene proizvode, i da na taj način totalno gube kontakt sa onim što je taj proizvod u početku bio. Dobro pakovanje, zvučan naziv i dobar marketing utiču na to da pripremanje mesa bude mračna umetnost koju praktikuju samo šefovi kuhinja na raznim televizijskim emisijama i bezlične proizvodne linije supermarketa.

Ljudi su svesni te iluzije, ali žele da je ignorišu; jednostavnije rečeno, poznat im je proces na koji meso stiže na njihov tanjir, ali taj proces ne žele da vide niti da u njemu učestvuju.

Ross Mackintosh,
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1734 48
Kontrola brojnosti predatora... Citiramo tekst objavljen u Kuriru, a koji predstavlja lovačku propagandu i širi neistine i dezinformacije: Neke nevladine organizacije koje „štite životinje“ zdušno se zalažu za očuvanje pojedinih predatora, a najčešce zbog novca iz raznoraznih fondova „prijatelja“ sa Zapada. Hteli to ili ne, moramo priznati - a i statistički pokazatelji i iskustva starijih lovaca pokazuju to - da je, dok nije bilo tzv. zaštitara, u prirodi bilo mnogo više divljači. Neophodno je da se zapitamo zašto je to tako...
Com Content 455 48
Pitanja o zlostavljanju, ubijanju životinja i o šinterima... PITANJE: Javljam se kao zabrinuti ljubitelj životinja i sam sam imao psa 13 godina i veoma sam iziritiran ophođenjem vlasnika crnog vučjaka; smatram da je veoma zapostavljen, ne hrane ga redovno, neredovno čiste, ide po svojim fekalijama i zimi se smrzava napolju. Želim da prijavim to da bi neko napokon intervenisao. Napomena: vlasnik poseduje oružje i voleo bih da ostane anonimno zbog nezgodnog vlasnika. Hvala najlepše. PITANJE: U ponedeljak ujutro oko 9 sati je neko autom udario psa na Banov...
Com Content 216 48
Ofarbao piliće da bi ih zaštitio... Indonežanski apstraktni umetnik Ata Sukarta, koji je svojim delima već nekoliko puta šokirao svet, odlučio je da se 'poigra' i sa trenutno najvećom domaćom, ali i svetskom pretnjom, ptičjim gripom. Ne bi li ljude upozorio na opasnosti koje ta bolest donosi, taj umetnik osobenog stila odlučio je da obrazuje sugrađane koristeći žive primerke.Indonežanski apstraktni umetnik Ata Sukarta, koji je svojim delima već nekoliko puta šokirao svet, odlučio je da se 'poigra' i sa trenutno najvećom domaćom, a...
Com Content 405 48
Oči... Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931."Oj-hoj-Oj-hoj"-odjeknu daleki zov. S proplanka stare šume odzva se isti glas,-Hajkači brzi krenuše u divlji lov;Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas....Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931. "Oj-hoj-Oj-hoj"-odjeknu daleki zov. S proplanka stare šume odzva se isti glas,-Hajkači brzi krenuše u divlji lov;Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas.... T...
Com Content 1720 48
Tribina: Jedenje mesa i klimatske promene... Poštovani članovi, ljubitelji zdravijeg načina života i ishrane obaveštavamo Vas da: Udruženje Sloboda za životinje je održalo novu tribinu u okviru kampanje Zeleni ponedeljak  pod nazivom - "JEDENJE MESA UZROKUJE UNIŠTENJE PRIRODE I KLIMATSKE PROMENE. GURMANSKO UŽIVANJE  I SMRT ILI OPSTANAK NA ZEMLJI, IZABERITE SAMI!" u Holu Doma Sindikata u Beogradu u ponedeljak, 30.jula. 2012 god. u trajanju od 18 do 19,30h. Na ovoj tribini je bilo reči o povezanosti ljudske ishrane mesom sa ekol...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kontrola brojnosti predatora

Detaljnije »