Pregled sajtova

Ross Mackintosh je grafički dizajner koji živi u Velikoj Britaniji i nije aktivno uključen u borbu za prava životinja. Ovaj esej je deo njegove antropološke studije o ljudskom ponasanju, posebno o licemerju i Britanskim opšte prihvaćenim stavovima. Ne želi da stvori crnu sliku o Britaniji kao o zemlji koja je nehajna prema životinjama - poznato je da su oni nacija koja voli životinje posebno kućne ljubimce i ništa ih više ne uzbudjuje nego sama okrutnost prema životinjama. Njegova kritika je upućena na račun ljudi koji nemaju svoje sopstveno mišsljenje a povezuje ih sa opšte prihvaćenom društvenom tradicijom. Na njegovoj web stranici uglavnom se nalaze fotografije i radovi vezani za grafički dizajn, ali na njemu možete naći i druge kratke eseje. Zato posetite: www.rossmackintosh.co.uk

About Ross

"I am a graphic designer living in the UK and am not actively involved in animal rights. I was compelled to write this essay as part of my ongoing anthropological study of human behaviour, particularly hypocrisy in British attitudes. I don't wish to paint a bleak picture of the UK as being inconsiderate to animals (on the contrary we are a nation of pet lovers and nothing stirs the moral conscience more than details of animal cruelty); my criticism is more particular to people's lack of independent thought relating to social traditions. Although my website mainly contains photography and design, you can find other short essays there: www.rossmackintosh.co.uk."

Esej o pravima životinja

U Velikoj Britaniji postoji izvesno licemerje po pitanju okrutnosti prema živorinjama. Ako izuzmete aktiviste koji se zalažu za prava i slobodu svih životinja, većina ljudi ta prava razmatra samo u kontekstu svojih kućnih ljubimaca, ili šire, krznaša. Okrutnost prema životinjama obično se vezuje za slike mučenih pasa, mačaka, majmuna, zečeva, miševa - pregažena ptica neće izazvati istu emocionalnu reakciju kao okrutnost prema vašem kućnom ljubimcu.

Ovaj problem se takođe može proširiti i na ishranu: da li je sva okrutnost prema životinjama individualno osuđena, da li se to moze proširiti i na jedenje mesa zivotinja? Analizirao sam komentare ljudi (i publikacije) koji tvrde da se u drugim zemljama ne vodi toliko računa o životinjama koliko to Britanci čine. Na primer, u Španiji se jedenje konjskog mesa smatra okrutnijim od jedenja goveđeg mesa. Slično je i sa klanjem kokošoske u Indiji - običan čovek koji hoće da zakolje kokošku na sred ulice smatra se okrutnim, dok kasapin koji kolje kokošku u kasapnici samo obavlja svoj posao. Ovo su očigledni simptomi navike - ljudi koji su navikli da krave posmatraju kao hranu a konje kao ljubimce biće uznemireni ukoliko njihova pravila koja se odnose na klasifikaciju životinja ne poštuju drugi ljudi. Na primer, uznemiriće ih prizor klanja konja, ali će ostati ravnodušni na klanje teladi.

Ovakav način klasifikacije životinja dovodi do opšte prihvaćene iluzije o mesu i distanciranja pojmova klanje i konzumiranje. Krv se radnog stola kasapina je poslednja stvar o kojoj ljudi razmišljaju pri kupovini odreska umotanog u foliju, koji, osim što više nema nikakve sličnosti sa životinjom, nosi natpis koji čak i ne asocira na namirnicu životinjskog porekla. Šunka, šnicla, slanina i čvarci su imena koja će ljudi lakše "svariti"; prase, tele, jegnje ili srndać nalepljeni na foliji sa odreskom predstavljaju potencijalan problem. Takođe, činjenica je da ljudi u većini supermarketa mogu kupiti pripremljene proizvode, i da na taj način totalno gube kontakt sa onim što je taj proizvod u početku bio. Dobro pakovanje, zvučan naziv i dobar marketing utiču na to da pripremanje mesa bude mračna umetnost koju praktikuju samo šefovi kuhinja na raznim televizijskim emisijama i bezlične proizvodne linije supermarketa.

Ljudi su svesni te iluzije, ali žele da je ignorišu; jednostavnije rečeno, poznat im je proces na koji meso stiže na njihov tanjir, ali taj proces ne žele da vide niti da u njemu učestvuju.

Ross Mackintosh,
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 206 48
Milion razloga zašto ne jesti meso kengura ili koristiti njihovu kožu... Zamislite ovo. Noć, majka sa svojim lijepim mladim kengurom u prostranoj unutrašnjosti Australije. To je prizor star milione godina. Ono što je novo jeste buka terenskog vozila. Ona se okrene prema buci pa se zapanji pred reflektorom. Puška prasne i metak prodre u njezin vrat.  Izudarani na smrt, gaženi, ili ostavljeni da umru od izgladnjivanja.Tako Australija postupa s 1,3 miliona mladih kengura svake godine nakonšto su njihove majke ubijene za meso ili kožu. Oni su nusproizvodi najveć...
Com Content 1519 48
Psi – život na lancu ili u boksu?... Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je za psa bolji ma koji od načina držanja, ukoliko ne znamo sve okolnosti i izgled smeštaja i prostora u kome će pas biti. Svaki slučaj je poseban, i kod udomljavnja pasa treba sve okolnosti uzeti u obzir. Naravno, uvek je bolje da je pas kastriran jer tada nema neželjenog potomstva, mirniji je, manje luta i manje je agresivan – prema drugim psima i prema ljudima.   Kao veterinar(ka), imam prilike da na terenu vidim različite pseće sudbine. Na ža...
Com Content 1616 48
Srpski nacionalni parkovi idealni za nuklearni otpad!... Srpski nacionalni parkovi idealni su za odlaganje nuklearnog otpada?! Ovako su novi zakon o zaštiti prirode preveli novosadski ekolozi. Predsednik Skupštine Ekološkog pokreta Srbije Nikola Aleksić za Kurir tvrdi da država na mala vrata pokušava da od Fruške gore napravi najveću deponiju nuklearnog otpada u Evropi! - Nacrtom za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti prirode menja se aktuelni član 35 članom 13, koji će, ako se usvoji, Frušku goru pretvoriti u nuklearnu deponiju. Nacrt je prošao Vladu i...
Com Content 179 48
Kapaciteti jedne klanice... Iako su tehnološke mogućnosti znatno veće, dnevno se kolje oko 500 tovljenika i oko 50 junadi. Novi prerađivački kapaciteti bazirani na najsavremenijoj tehnologiji omogućavaju da svakodnevno iz ove klanice izađe 30 tona suhomesnatih proizvoda. Po proceni Republičkog ministarstva za poljoprivredu, četiri srpske klanice kvalifikovale su se za izvoz mesa i mesnih prerađevina na tržište Evropske unije. Jedna od tih klanica, verovatno najmodernija u Vojvodini, što u proizvodnji, što u maloprodaji,...
Com Content 394 48
Srpsko-hrvatski tim stručnjaka počinje pregled Lipicanera na ergeli Bukinac kod Novog Sada... Republika Srbija - MINISTARSTVO POLjOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE - Kabinet ministraNa osnovu dogovora između ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije dr Slobodana Milosavljevića, njegovog hrvatskog kolege Petra Čobankovića i vlasnika ergele "Bukinac" Todora Bukinca, srpsko-hrvatski tim stručnjaka veterinarske medicine počeće danas (18.septembra 2007.god.) zdravstveni i administrativno-matični pregled lipicanera koji potiču sa ergele u Lipiku a nalaze se na ergeli kod Novog ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Milion razloga zašto ne jesti meso kengura ili koristiti njihovu kožu

Detaljnije »