Ovde su opisani neki događaji sa terena - šta se dešava životinjama i u vezi životinja.
Običaj tovarenja debala na brdske konje, u Vojvodinu je prenet iz Bosne i drugih planinskih krajeva. Dana 6. juna, oko 14 sati, na teritoriji izletišta Testera na Fruškoj Gori, uočili smo dva pretovarena brdska konja kako ih teraju nizbrdo. Jedan konj krenuo je brže, i u krivini teret na samaru se zaneo, i konj je pao, sa njuškom tik iznad vode... Da je pao nešto niže, udavio bi se u rečici. Dvojica vlasnika ili radnika pritrčala su i pokušavala pomoći konju koji se otimao i bacao nogama po vazduhu, pošto je bio izvrnut na leđa. Uspela sam napraviti pa snimaka dok su mu otkačili nekoliko užadi, a potom smo moj prijatelj i ja pritrčali da pomognemo, da pomoću preostalog užeta izvuku konja koji je ležao na leđima, zarobljen samarom, koji mu se u međuvremenu okrenuo na stomak... Izvukli smo konja i on je stao na noge.
Ovako razmišlja mlada žena koja je pokušala da pomogne životinjama i uđe u celu priču ali…
Ovakav stav ima 90% poštenih i pravih ljudi koji vole i hoće da pomognu, ali izgubili su snagu i volju, zato što i među nama ima ološa, a država je nezainteresovana, boriti se sa neistomišljenicima i sa državom, i sa svojim tzv. istomišljenicima, jako je teško, tako da SVAKO KO MOŽE NEKA PALI IZ OVE ZEMLJE, OVDE NEMA NADE NI ZA NAS KOJI VOLIMO ŽIVOTINJE, A NI ZA NAŠU DECU!
(Citat.)
Kada su 1995. godine sečeni i sakaćeni veliki platani na tadašnjem Bulevaru revolucije u Beogradu – lepo i zdravo drveće čije krošnje su se sastajale iznad puta – izgovor je bio da su platani navodno bili „bolesni“. Međutim, mogla se čuti informacija koja je kružila nezvaničnim kanalima, da su pravi povod - vrane, koje su se u velikom broju gnezdile na granama tadašnjih platana.
U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može uveliko pomoći prirodi da se oporavi, u Srbiji se sakati i uništava veliko drveće, koje proizvodi velike količine kiseonika i pročišćava vazduh, a sve zbog toga što nervoznim pojedincima – kojima inače sve i svi smetaju – ne odgovara da slušaju graktanje vrana u vreme kada svijaju gnezda i odgajaju mlade!
Veći stepen nasilja, namerno zlostavljanje i okrutnost prema životinjama sve su prisutniji u velikim gradovima, dok je u selima zastupljeno zanemarivanje. Stručnjaci kažu da je naš odnos prema životinjama katastrofalno loš, kao i prema jedinim životinjama koje pričaju – ljudima.
Ako neko može u svom dvorištu da drži životinju koja pati, a ne vidi da pati, to znači da se na taj isti način odnosi prema svojim bližnjima, prema svojoj deci, supruzi. Neprimećivanje patnje ili namerno nanošenje patnje je tragično. A što je najgore, u našem društvu nema sankcionisanja i nesavesnog držanja životinja i nasilja prema životinja. Vrlo retko ljudi odgovaraju zbog nasilja nad životinjama i vrlo blago se kažnjavaju.
Pored farmi životinja čiji životi služe samo zato da bi ih ljudi pojeli ili iskoristili na drugi način – što opet uključuje uzimanje njihovih života na kraju – postoje i farme životinja “za zabavu” ili “kućnih ljubimaca”, pa i pasa.
U uslovima kakvi postoje u Srbiji, to često znači da takvi psi život provode u malim, prljavim kavezima, i služe kao životinje za reprodukciju. Farme pasa, ili, popularnije rečeno – uzgajivačnice, mesta su hiperprodukcije pasa koji su česte žrtve zlostavljanja i kasnijeg napuštanja tj. lišavanja staranja od strane njihovih vlasnika, kada ih se oni zasite ili kada ne pokažu tražene rezultate u lovu (lovački psi).
Većina ljubitelja i zaštitnika životinja, pa i oni koji se bave psima, ne znaju kako izgleda rad na terenu kada treba čipovati i vakcinisati pse. Ovaj posao rade terenski veterinari i veterinarski tehničari, uglavnom u malim gradovima i po selima.
U čestim slučajevima bude i verbalnih napada, pa čak i pretnji veterinarima! Često je takvim pretnjama i napadima izložena i veterinarska inspekcija kada krene na teren sa veterinarskim ekipama da kontroliše njihov rad.
Vlasnici pasa i mačaka masovno izbacuju životinje po poljima, šumama, duž puteva, po selima, gradovima, a često ih odnesu u susedne ili dalje gradove da se ne mogu vratiti kući.
Problem čipovanja i vakcinacije pasa ostaje i dalje nerešen, a problem uličnih pasa počinje i završava se upravo kod vlasnika pasa! Vlasnici pasa su „alfa i omega“ problema uličnih pasa, tu je uzrok i rešenje problema napuštenih životinja. Bez strogog kažnjavanja nesavesnih vlasnika koji odbijaju da čipuju i vakcinišu svoje pse, problem napuštenih uličnih pasa nemoguće je rešiti!
Nastavljaju se različiti oblici zlostavljanja životinja širom Srbije... Kao primer, navodimo prijave vešanja psa u Banji Koviljači i organizovano trovanje pasa u Opovu.
Fotografije pasa napravljene 03. 05. 2010. ukazuju na očajne uslove u kojima ti psi provode poslednje dane života, i uskoro bivaju ubijeni.
Smešteni su na siriškoj deponiji za koju "JKP Temerin" smatra da je to adekvatna lokacija. "Prihvatiliste", kako ga nazivaju, smešteno je na deponiji smeća, desetak metara od kaveza sa psima se nalazi "bara" fekalija, a malo ukoso od kaveza se nalaze rupe u koje bacaju mrtve piliće, kokoške itd...
Lokalna vlast je ovih dana u Kuli organizovala sakaćenje velikog drveća kome su trebale decenije da izraste, i masovno ubijanje mladunaca vrana (gačaca) po parkovima i drvoredima! Ranijih godina, radnici komunalnog preduzeća su dugačkim motkama rušili gnezda na pojedinim lokacijama, a sada po nalogu čelnika iz vladajuće partije sakate najlepše drveće po drvoredima i parkovima! Na desetine mladih nemoćnih ptića umrlo je tokom pada sa velike visine ili nakon toga, ostavljeni su da umru od gladi i pritisnuti teškim granama.