Kampanje

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
×

Warning

JFolder::create: Could not create folder.Path: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161101079457845
Copy failed: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/ulicni pas_s1.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161101079457845/ulicni pas_s1.jpg
JFolder: :delete: Path is not a folder. Path: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161101079457845

Sup Na Fruskoj Gori 5

Beloglavi sup, zaštićena retka vrsta orla lešinara, koji je pao u seosko dvorište u Nikincima u Sremu, pušten je u sredu 10.09. oko podneva na hranilište za beloglave supove na obroncima Fruške Gore.

Ornitolog Zavoda za zaštitu prirode Nikola Stojnić, u prisustvu ekipe Ministarstva za zaštitu životne sredine i Nacionalnog parka Fruške Gore, pustio ga je na litice hranilišta. Cela ekipa zajedno sa RT Vojvodine, sa spremnim kamerama i fotoaparatima, čekala je da snimi uzlet mladog supa, međutim on je do same večeri razgledao teren skakućući okolo, šireći ponekad krila i gledajući radoznalo prisutne. Malo razočarana ekipa se razišla. Nikola Stojnić ga je obišao predveče, još uvek je bio tu a zadnji put oko 22h obišao ga je Adrijan Ber iz NP Fruška Gora. Sup je još uvek bio tu. Inače njih dvojica su zajedno sa našim stručnjakom za beloglave supove, Bratislavom Grubačem, osnivači hranilišta za beloglave supove na Fruškoj Gori.



Sup Na Fruskoj Gori 4

Tek u četvrtak ujutru oko 8h on je uzleteo. Adrijan ga je gledao kako je obišao dva kruga pre nego što se uputio u samo njemu poznatom pravcu.

Beloglavi sup nije prebačen u Specijalni rezervat prirode Uvac, kako su neki mediji pogresno preneli, već na Hranilište na Fruškoj Gori, da bi se skratilo njegovo vreme boravka među ljudima, i da se ne remeti njegova odluka o osamostaljivanju.



Sup Na Fruskoj Gori 3

Inače po rečima Nikole Stojnića, prošle godine je viđen beloglavi sup na Fruškoj Gori, posle više od 100 godina, a ovo vraćanje u prirodu je njegovo drugo pojavljivanje na ovoj lokaciji. U doba kada je na ovo područje dolazio Brem, krajem 19 veka, supovi su se gnezdili na Fruškoj Gori, jer je tada Fruška Gora bila ekstenzivno stočarsko područje, bilo je puno stoke a šume su bile puno lepše i raširenije nego sada.

Od tada do danas se mnogo toga promenilo tako da supova više nema na ovoj lokaciji. Postoje podaci iz 1910. godine da ih je bilo i na Obedskoj bari. Beloglavi supovi sa Trešnjice mogu do hranilišta stići za nešto više od 2h a sa Uvca za više sati, treba im od 4-5 h. Inace sa Uvca idu na Durmitor, tamo jedu i vrate se u toku jednog dana. Za njegov let nisu toliko bitne horizontalne struje. Bitne su vertikalne struje koje ga podignu u visinu i do 2-3000 m sa koje se spušta lagano ne ulažući napor. Leti brzinom i do 120 km/h, iako prilikom potrage za hranom obično jedri, bez mahanja krilima, brzinom od 40-ak km/h. Beloglavi supovi hrane se uginulim životinjama i ne napadaju živ plen.Pronalazeći strvine i hraneći se njima zaustavljaju zaraze pa tako sprečavaju stočne epidemije. Ali strvine se ne pojavljuju redovno, pa se kod supova razvio društveni život: gnezde se u kolonijama sa većim brojem jedinki, a u potragu za hranom idu u grupama.


Sup Na Fruskoj Gori 2

Ovaj beloglavi sup je očigledno postao zreo da napusti svoju koloniju i krenuo je na uobičajeno lutanje po širokim nebeskim prostranstvima. Sa ovog lutanja on će se vratiti posle 4-5 godina najverovatnije u svoju koloniju gde je i rođen i tek tada se eventualno može saznati odakle je po stavljenom prstenu.

Na adresi www.youtube.com/user/studio7bg  pogledajte fotografije sa puštanja i snimak sa pripreme za puštanje na slobodu, a na adresi  http://www.youtube.com/watch?v=ShobPQug7Bc nalazi se sinhronizovan snimak.


Sup Na Fruskoj Gori 1

Informacije od 26. septembra:

Ovaj beloglavi sup je danima lutao po Vojvodini, zadržavajući se po pojedinim gradovima, na primer, sletao je u Kuli i Zrenjaninu, gde je boravio i po ceo dan. Ipak, praćen je od strane biologa i ponovo uhvaćen i sada je u Prihvatilištu za divlje životinje zoo vrta Palić, odakle će sa još jednim supom biti prebačen na Uvac.

---------------------------------

NEOBIČNA ODISEJA ORLA LEŠINARA, OD UVCA DO Sup 1.1SUBOTICE
Poslato 24.09.2008

U ravnom Banatu, u Elemiru, daleko od rodnog gnezda, juče je, oko podneva, na spektakularan način uhvaćen mlađani beloglavi sup, retka vrsta orla lešinara, najveće ptice koja živi u Srbiji, i to isključivo u specijalnom rezervatu prirode Uvac. Zalutali orao, za kojim je potera trajala više od mesec dana i to u najneobičnijim okolnostima, dopao je u šake Stefana Miloševa, radnika Zavoda za zapštitu prirode Srbije, koji se neustrašivo ispeo na elemirski vodotoranj, na visinu od preko 44 metra, kako bi ga spasao.

Sup 3.3Poduhvat koji je teško opisati rečima trajao je oko pola sata, zahtevao je vertikalan uspon na vrh vodotornja, a potom još teži “spust”, ali se Milošev, na kraju, pojavio na uzanim vratancima vodotornja, sa orlom teškim oko osam kilograma u rukama. Tu mu je u pomoć pritekao i kolega iz Zavoda Nebojša Stojanović. Pticu su neozleđenu smestili u kavez, a zatim se automobilom zaputili u Suboticu, u prihvatilište za životinje, gde je za mlađanog orla planirano privremeno stanište i oporavak.

Sup 2.2- Ovo mi je bila najteža akcija do sada, jer mrežu sa okvirom nisam mogao da iznesem kroz uzani prolaz ka vrhu vodotornja, pa sam morao da orla hvatam rukama, bile su prve reči zadihanog Miloševa, nakon “prizemljenja”. - Još teže i opasnije bilo je spuštanje sa snažnom pticom u rukama.

Orao koji se opirao “hapšenju” nije povredio mladog i izuzetno veštog radnika Zavoda, ali se Stefan vratio krvavog lica jer ga je izgrebala limena konstrukcija poklopca na vodotornju. I on i njegov kolega Nebojša nagrađeni su i ispraćeni na put u Suboticu frenetičnim aplauzom brojnih posmatrača.

Orlić, ako se tako može nazvati ova grdosija od ptice, sleteo je u Elemir prekjuče, pred sumrak, na vrh krova povisoke dvojne kuće porodica Mrkić i Šipka, koje inače žive u Australiji. Golemu i neobičnu pticu zapazili su prolaznici i uskoro se na tom mestu okupilo mnoštvo znatiželjne publike. Beloglavi nije mnogo obraćao pažnju na ushićenu raju, već se ubrzo ušuškao, uvukao glavu i zakunjao. Umornom, nisu mu smetali ni blicevi fotoaparata, niti baterijske lampe upirane u njega do duboko u noć.

Par sova, iznenađenih drskošću ptice koja je snevala na otvorenom, obletele su koji krug oko orla, pa se mudro povukle u pomrčinu. Orao je jutro dočekao na krovu kuće, gde su ga zatekli i “specijalci” iz Zavoda, Milošev i Stojanović, kojima je osnovno zanimanje u stvari muzejsko prepariranje. Planirajući akciju oni su pokušali da se udruže sa lokalnim vatrogascima, ali su, na kraju, spremili mrežu, odlučili da se popnu na tavan kuće i pokušaju da izađu na krov. Ptica je, međutim, već bila rešila da promeni lokaciju, možda i zbog mnoštva sveta koji se okupio. I pre nego što je prvi crep na krovu podignut, orao se vinuo u vazduh, obleteo par krugova i aterirao na vrh obližnjeg vodotornja pa je teška akcija spašavanja prerasla u vrtolomnu akrobaciju, srećom sa hepiendom.

A od Miloševa i Stojanovića smo saznali da je elemirska epizoda tek manji deo pustolovine ovog zalutalog orla. On je prvo, pod nerazjašnjenim okolnostioma, iz klisura Uvca dojedrio u Inđiju, gde je sleteo na neku kuću, a potom bio uhvaćen i smešten u neki privatni zoološki vrt. Odatle je, pre oko mesec dana, po preporuci ornitologa prebačen na Frušku Goru, koja je trebala da mu bude uzletna staza za povratak u Uvac. Konstatovano je, tada, da je ptica zdrava i u dobroj kondiciji za uzvratni let. Orao je, međutim, krenuo na drugu stranu, pa se obreo u Bođanima, a zatim i u Despotovu, kod Vrbasa. Kao da mu se Vojvodina više dopala od kamenitog rodnog kraja. I u tim mestima smeštao se na krovove kuća, a hranio se kako je mogao, ponekad jedući i iz psećih činija, kažu naši sagovornici. Neposredno pred hvatanje u Despotovu vinuo se u nebo i časkom preleteo do Elemira, gde mu je spasilačka potera ipak “stala na rep”.

Retka ptičja vrsta

Beloglavi sup je retka vrsta orla lešinara, impozantne veličine, raspona krila do tri metra. Prosečna težina ptice iznosi između osam i devet kilograma, a pojedine jedinke mogu dostići težinu od jedanaest kilograma. Specijalni rezervat prirode “Uvac” stavljen je pod zaštitu, prevashodno da bi se očuvao i razmnožio beloglavi sup, najveća ptica koja živi u Srbiji. Ova retka vrsta je pre dvadesetak godina bila pred izumiranjem. 1990. godine, na teritoriji uvačkih jezera preživelo je samo 7 jedinki beloglavog supa. 1994. godine osnovan je Fond za zaštitu ptica grabljivica „Beloglavi sup“ i otvoreno hranilište Manastirina. Zahvaljujući tome, brojnost beloglavih supova se povećala na 67 gnezdećih parova, odnosno oko 300 jedinki.Tako je kolonija ove jedinstvene vrste ptice postala najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi.

Beloglavi smešten u subotičko prihvatilište

Poslednja vest, koju smo dobili od člana spasilačke ekipe Stefana Miloševa, glasi da je beloglavi sup uspešno prevezen u prihvatilište za životinje u Subotici.
- Orao je stigao u dobroj kondiciji i očekujemo da se brzo snađe u ovom smeštaju, do momenta kada će verovatno biti prebačen u svoje prirodno stanište - glasi telefonski raport Miloševa.

Slavko Surla
Foto: Dušan Bartolović

Dnevnik

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 346 48
Početak kraja života kakvog poznajemo na planeti Zemlji?... Poslednji izveštaji iz Međunarodne Unije za konzervaciju Crvene liste prirode (International Union for the Conservation of Nature’s  Red List), IUCN – baza podataka za procenu globalnog statusa 1,5 miliona naučno imenovanih vrsta na Zemlji – označava sa velikom sigurnošću da ćemo izgubiti polovinu svih vrsta do 2150. godine. Biocentričko rešenje Komentari Pola Votsona, osnivača i predsednika organizacije ''Sea Shepherd'' (''Morski pastiri'') Da li čovečanstvo ima budućnost? Mi sada ž...
Com Content 1507 48
Švajcarci na referendumu odbili advokata za životinje... Švajcarci su na referendumu glasali protiv obaveze svakog kantona da uvede advokata zaduženog da na sudu brani zlostavljane životinje. Protiv ovog predloga izjasnilo se 70,5 odsto učesnika referenduma, dok mu je podršku pružilo 29,5 odsto. Inicijativu je pokrenula švajcarska organizacija za zaštitu životinja koja je želela da funkcija advokata za životinje po službenoj dužnosti, pored Ciriškog kantona, gde postoji od 1992. godine, bude proširena i na sve ostale kantone.     ...
Com Content 1723 48
Podrška peticiji "Zakon ili Pravilnik o sprečavanju razmnožavanja vlasničkih pasa i mačaka"... Udruženje „Sloboda za životinje“ daje podršku predlogu Udruženja „Help animals“, „Feniks“ i „Ljudi za životinje“, kojim se predlaže zakonsko uklanjanje uzroka problema napuštenih pasa i mačaka, tj. prekidom piramide reprodukcije a bez eutanazije zdravih životinja, koja je i zakonom zabranjena u našoj zemlji. Dajemo i podršku nastojanju Grada Beograda da na human način rešava ovaj problem i da se kao dobar primer počne primenjivati na celom području Srbije.Za senzibilizaciju i edukaciju šire popu...
Com Content 246 48
Besnilo na ulicama Beograda - Intervju sa Verom i Anom... Afera sa besnom lisicom uzrokovala je masovno odobravanje hvatanja i eutanazije pasa na Novom Beogradu. Pri tome ljudima je bilo teško objasniti da su mnogi od tih pasa potpuno bezopasni jer su vec vakcinisani i sterilisani i imaju svu potrebnu negu i zdravstvenu zaštitu i ako su na ulici. Razgovarali smo sa Verom Minjović i Anom Vasić iz  Bloka 45 na Novom Beogradu povodom najnovijeg nestanka 5 pasa o kojima su brinule i koji su bili sterilisani, vakcinisani i sa ogrlicom.Ministarstvo polj...
Com Content 1752 48
ZEMLJA MIRA - Internacionalna zadužbina Gabriele – šta je to?... Dipl. ing., pejzažni ekolog, Bernd Raab iz Nemačke kaže: „Zemlja mira daje neverovatnu nadu: kad vidimo šta se u kratkom vremenu ovde ponovo nastanilo i razvilo, znači da taj potencijal drema i u ostalom pejzažu. Zavisi o nama – naravno i o ljudima oko nas – hoćemo li taj potencijal probuditi. Ja to ne vidim kao kap u moru, nego kao  model, kao podsticaj, kao klicu pozitivnog razvoja.“ Godine 2000. u srcu Nemačke prijatelji prirode i životinje počeli su da grade Zemlju mira. Na njoj su živ...

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Početak kraja života kakvog poznajemo na planeti Zemlji?

Read Full Article »