Lov i Ribolov

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
×

Warning

JFolder::create: Could not create folder.Path: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160659333282302
Copy failed: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/bac-psi-masakrirali-ovce _m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160659333282302/bac-psi-masakrirali-ovce _m.jpg
JFolder: :delete: Path is not a folder. Path: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160659333282302
Krokodili S

Delatnost koja još nije osetila svetsku ekonomsku krizu

Autor: CDC/DM | 12.07.2009. - 00:01

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 614 48
Sloboda za životinje gostovala na ZeGeVege festivalu... U Zagrebu je 18. septembra održan drugi po redu ZeGeVege festival. “Prijatelji zivotinja” su i ovaj put bili vrlo inspirativni. Preko 40 izlagača - prijatelja životinja, među kojima je bilo i udruzenje “Sloboda za životinje”,  privuklo je veliki broj posetilaca, a štandovi su tokom večeri bili osvetljeni sijalicama koje štede energiju.   U Zagrebu je 18. septembra održan drugi po redu ZeGeVege festival. “Prijatelji zivotinja” su i ovaj put bil...
Com Content 303 48
Tri svinje zapalile kuću... NOVI SAD - Tri svinje izazvale izazvale su požar u kome je izgorela kuća njihovog vlasnika Jožefa Ferkovića (49) iz Temerina. Svinje su oborile televizor u Jožefovoj kući, koji se prilikom pada zapalio. Vatrena stihija munjevito se širila domom Ferkovića, u kome su, osim kompletnog pokućstva, izgorele i svinje.NOVI SAD - Tri svinje izazvale izazvale su požar u kome je izgorela kuća njihovog vlasnika Jožefa Ferkovića (49) iz Temerina. Svinje su oborile televizor u Jožefovoj kući, koji se prilikom...
Com Content 171 48
Šta se skriva u pozadini blještavih predstava?... U knjizi "Michael, brat Jerryjev", London prati životnu priču Micheala, čistokrvnog terijera, kojega igra sudbine baca u svet dresiranih životinja. U desetak poglavlja ... London opisuje okrutnu realnost dresiranja životinja za predstave...U knjizi "Michael, brat Jerryjev", London prati životnu priču Micheala, čistokrvnog terijera, kojega igra sudbine baca u svet dresiranih životinja. U desetak poglavlja koja čine srž knjige (poglavlja 23 - 33) London opisuje okrutnu realnost dresiranja životinj...
Com Content 1648 48
Čopor pasa zaklao 38 ovaca... Čopor pasa lutalica zaklao je 38 ovaca na farmi Bogdana Dobrijevića, svega kilometar od naselja Mali Bač. Desetak ovaca je ranjeno dubokim ugrizima i nekima od njih život je ugrožen. Celo stado je pod stresom, a zanimljivo je da su majke spasle jagnjad jer od dvadesetak jaganjaca nijedno nije stradalo.Po poslednjim vestima, među ubijenim ovcama je i petnaestak gravidnih, a desetak jagnjadi-siročadi starih tek po nekoliko dana, ne mogu opstati bez prihranjivanja na cuclu...   U pokolju nije s...
Com Content 373 48
Pasulj dvostruko skuplji od pečenja... 28. jun 2007. | 14:31 | Izvor: Beta Gornji Milanovac -- Na pijacama u Gornjem Milanovcu povrće je danas bilo dvostruko skuplje od prasetine, što u tom kraju do sada nije zabeleženo.Kilogram prasetine košta 80, jagnjetine 150 dinara, dok su se pasulj i boranija na pijaci prodavali od 150 do 170 dinara za kilogram. To, kako kažu seljaci, nikada do sada nije zableženo jer je rudničko-takovski kraj izrazito poljoprivredno područje. 28. jun 2007. | 14:31 | Izvor: Beta Gornji Mil...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Sloboda za životinje gostovala na ZeGeVege festivalu

Read Full Article »