Lov i Ribolov

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
Krokodili S

Delatnost koja još nije osetila svetsku ekonomsku krizu

Autor: CDC/DM | 12.07.2009. - 00:01

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 577 48
I ptice ubijaju, zar ne?... Blizu 10 odsto celokupne "ptičje populacije" suočeno je sa istrebljenjem do kraja ovog veka, a više od 15 odsto nalazi se već na ivici nestanka.Jedno istraživanje upozorava da bi nestanak mnogih vrsta pernatih žitelja naše planete imalo nesagledive posledice na životnu sredinu, poljoprivredu i ljudsko društvo."Izuzetno važni procesi u ekosistemu, posebno raspadanje, oprašivanje i raznošenje semena, biće ozbiljno ugroženi kao rezultat istrebljivanja ptica", naglasio je Kagan Sekerdžioglu, naučnik...
Com Content 1548 48
Borba za vučicu... Nekoliko mladića, članova društva za brigu o životinjama „Prijatelj“, kojim rukovodi Jelena Tinska, pokušali su u petak ujutru da uđu u azil u Đurđevu, kako bi iz njega izvukli vučicu Alfu. Želeli su da je belim „pik-apom“, pozajmljenim od Beogradskog zoološkog vrta, vrate monahu Amvrosiju, igumanu manastira Kovilje. On se o životinji brinuo od njenog rođenja, pa sve do trenutka kada je, odlukom vladike žičkog Hrizostoma, odvedena u Đurđevo, u azil kojim upravlja Monika B...
Com Content 431 48
Odrzan Vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji... Odrzan je Vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji pod motom: Zivotinje su moji prijatelji - ja NE jedem svoje prijatelje  Udruzenje Sloboda za zivotinje u subotu 10.05.2008.god. organizovala je Vegetarijanski piknik na piknik prostoru Ade Ciganlije. Kuvao se izvrstan vegetari janski gulas-paprikas sa pocetkom u 12 sati i poceo sluziti oko 14 h pa nadalje. Oko 80 ljubitelja zivotinja proveo je jedan lep dan u prirodi uz rucak zbog koga ni jedna zivotinja nije morala da pati niti da umr...
Com Content 74 48
Vodena bujica probila nasip kod sela Međa, preti opasnost od epidemija... Utorak, April 26, 2005 18:25 RTS Vodena bujica od izlivenog Tamiša probila je odbrambeni nasip kod sela Međa gde je u toku pravljenje novog nasipa u dužini od oko 300 metara, izjavio je predsednik opštine Žitište Zoran Kasalović. On je rekao da za odbranu od vodene stihije nedostaju mehanizacija, ljudstvo i zaštitna oprema. Stanovnicima u pograničnoj opštini Žitište u odbrani od poplave pomaže žandarmerija. Vodena bujica od izlivenog Tamiša probila je odbrambeni nasip kod sela Međa gde je u tok...
Com Content 1823 48
Pozivamo Vas na predavanje "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?"... Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na predavanje udruženja Sloboda za životinje pod nazivom "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?" u okviru multikongresa Serbian Visions u nedelju 25. novembra 2018. godine, sa početkom u 14.00 časova u sali M4 na II spratu Radisson Collection Hotel, Old Mill u Beogradu. Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na predavanje udruženja Sloboda za životinje pod nazivom "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?" u okviru multikongresa Serbian Visions u nedelju 25. novembra 201...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

I ptice ubijaju, zar ne?

Read Full Article »