Lov i Ribolov

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
Jelen S.
Kako neko može imati srca da ubije ovakva stvorenja?

13. januar, 2009. - Jennifer Viegas - Discovery news

Lov ima toliko trajan uticaj na populaciju zivotinja da dovodi do menjanja izgleda i ponašanja nekih vrsta - pokazuje najnovije istraživanje.

Naučna studija, objavljena u ovonedeljnom izdanju univerzitetskog biltena Proceedings of the National Academy of Sciences, prvi je naučni rad koji upoređuje stepen promena kod životinjskih vrsta koje čovek lovi, zatim promena koje nastaju prirodnim putem - kao posledica poplava, bolesti ili suše, i na kraju promena koje su nastale kao posledica delovanja coveka, zbog zagađenja i nestanka staništa.

Jedno od objašnjenja za uočene promene kod životinja koje su na meti lovaca je da oni najčešće ciljaju na jedinke određene starosti i veličine, time ih uklanjajuci iz populacije koja produžava samu vrstu.

"Ironija je u tome što mnogi lovački i ribolovački propisi ohrabruju lovce i ribolovce da ciljaju na veće jedinke" kaze glavni autor studije Darimont za Discovery News.

"Na primer, ribe manje od određene veličine se često moraju vraćati natrag u vodu, pa tako određeni propisi mogu zapravo stvoriti nove evolutivne uslove koji dovode do brzih promena koje smo uočili" dodaje Darimont, viši saradnik u odeljenju za studije o životnoj okolini ( Department of Environmental Studies ) na Univerzitetu Kalifornija u gradu Santa Cruz.

On i njegovi saradnici su analizirali 40 "ljudskih predatorskih sistema" koji obuhvataju 29 životinjskih vrsta uključujući ribe, kopitare pa čak i biljke.

Istraživači su otkrili da je, u 95 % slučajeva, lov koji sprovode ljudi bio razlog smanjenja veličine tela i rogova kod mnogih zivotinja. Kod 97% posmatranih zivotinja, lov je dovodio do parenja životinja u mlađem uzrastu.

Darimont kaze da vrsta Bighorn ovce iz oblasti Alberta, u Kanadi, predstavlja tipičan primer, pošto je za samo trideset godina došlo do njihovog smanjenja od 20% u veličini tela i rogova. On dodaje da je kao posledica ribolova, bakalar sa istočne obale Atlantika pomerio vreme prvog mrešćenja sa oko 6 godina na oko 5 godina za jako kratak period, u poslednjih samo 20 godina!"

U praktično svim posmatranim slučajevima, lov od strane ljudi - a naročito masovno izlovljavanje ribe poput onoga sa ogromnim mrezama koje se vuku po dnu mora, pretiče prirodne procese za preko 300%. Pitanje do koga se dolazi je: da li lovci trajno oblikuju populaciju životinja i da li uočene promene odslikavaju privremene demografske promene ili genetsku evoluciju?

Po svemu sudeći, vrlo moguće je da se radi o oba.

"Neki od uočenih promena ponašanja verovatno predstavljaju skrivene genetske promene koje se prenose na naredne generacije," objasnjava Darimont. "Kod izlovljavanja mrežama koje ribu hvataju za škrge, na primer, evolucija moze favorizovati manje ribe koje prolaze kroz mrežu. Te manje jedinke imaju više šansi da prežive, da se razmnožavaju, i da prenesu svoje gene fizički manjem nasledstvu."

"Nasuprot tome, neke od promena najverovatnije ne obuhvataju i genetske promene, što je proces koji nazivamo plasticitetom," dodaje on. "Na primer, prevremeno razmnožavanje se može desiti i kao posledica izobilja hrane koje deli manja populacija riba."

Jeff Hutchings, profesor biologije na Dalhousie Univerzitetu u Novoj Škotskoj rekao je za Discovery News da je naučnicima već izvesno vreme poznato da žetva kao sezonska pojava može uticati na ispoljavanje odredjenih osobina. On je, međutim, iznenađen velikim stepenom razlika izmedju promena uzrokovanih lovom i promena koje su izazvane drugim razlozima. "Razlike su neverovatne," kaze on.

Uprkos očiglednoj šteti koja se nanosi ekosistemima, Darimont kaže da ljudi i dalje mogu preokrenuti stvari na pravi put.

"U kontekstu lova koji ljudi sprovode, ukoliko je cilj da se minimiziraju ili eliminišu efekti koje uzrokuje žetva, ključna stvar je da se značajno smanji stepen eksploatacije zemljišta kao i da se za ulov biraju jedinke iste veličine i starosti, odnosno, manji i mlađi (plen), baš kao što to čine prirodni predatori" zaključuje on.

Punjeni Covek

Tekst je preuzet sa sajta Životinjskog carstva.

Hunting 1
Masakr

Hunting 2
I onda se još neko čudi što su deca počela da muče i ubijaju po školama ?!?

Hunting 3
Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi je jedan korak.

BearHunting
Dokle god bude lova, biće i ratova. Čovek danas nema potrebe da ubija životinje da bi se prehranio, a ubijanje iz obesti i zabave je ZLOČIN!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 492 48
Okapi prvi put snimljen u divljini... Londonsko zoološko društvo objavilo je da je po prvi put u divljini snimljen okapi, afrička životinja toliko retka da se nekad verovalo da se zapravo radi o mitskom jednorogu. Skrivenim kamerama ZSL-a i Kongoanskog instituta za zaštitu prirode (ICCN) tri primerka okapija snimljena su u šumama nacionalnog parka Virunga u DR Kongu.Londonsko zoološko društvo objavilo je da je po prvi put u divljini snimljen okapi, afrička životinja toliko retka da se nekad verovalo da se zapravo radi o mitskom jedn...
Com Content 1711 48
Održana tribina: Meso i tumor - Lažni mit o mleku... Udruženje Sloboda za životinje je održalo treću po redu tribinu u okviru kampanje Zeleni ponedeljak  pod nazivom - "MESO I BOLESTI TUMORA - LAŽNI MIT O MLEKU" u Holu Doma Sindikata u Beogradu u ponedeljak, 11. juna. 2012 god. sa početkom u 18-19h. Svakog ponedeljka nova tema predavanja! Na ovoj trećoj po redu u seriji tribina, bilo je reči o štetnosti mesa i bolesti tumora koju on izaziva, zatim o mleku i o njegovom lažnom mitu. U drugom delu predavanja nastavili smo sa našim savetima iz ...
Com Content 1739 48
Kako da savladate i prevaziđete očajanje zbog uništavanja planete... Svi koji se bave zaštitom prirode i životinja pre ili kasnije se suoče sa osećajem očaja, a nekad i gneva i depresije zbog količine uništenja planete i živih vrsta od strane ljudi, i zbog beznadežnosti i težine situacije na celoj planeti. Međutim, ovi destruktivni osećaji uništavaju nas same i onemogućavaju nas da se ponašamo i delujemo na način koji je pozitivan i koristan i za nas, i za stanje na planeti Zemlji.Ovde su opisana četiri načina kako da prevaziđete pogubne i destruktivne osećaje. ...
Com Content 1501 48
Propala hajka na vukove... Vuci opet nadmudrili lovce ZLATIBOR - Čuvena zlatiborska hajka na vuka bila je juče neuspešna za više stotina lovaca iz Srbije i stranih gostiju, treću godinu zaredom. Tradicionalni lov na vuka održan je u okviru trodnevnog 28. sabora lovaca Srbije, na kojem učestvuje i više desetina gostiju iz Austrije, Slovenije, BiH i Crne Gore. Domaćin hajke Goran Radović najavio je da se druženje lovaca nastavlja uveče tradicionalnim balom i nagradama za pobednike streljačkih takmičenja. Ova lovno-...
Com Content 602 48
Putovanje u plastični vrtlog... Grupa ekologa i naučnika sprema se na jedrenje prema opskurnom delu Pacifičkog okeana kako bi istražili ogromnu gomilu otpada poznatu kao 'Plastični vrtlog'. Ogromna gomila - neki naučnici procenjuju da je dvostruko veća od Teksasa - nakupljala se u zadnjih 60 godina dok su ljudi iz Azije i SAD-a uredno bacali neželjene predmete u okean. Raznobojna plastika od klompi do plastičnih kesa lagano se razgrađuje u manje čestice pod uticajem sunčevih zraka, a okeanske struje odvukle su ih u spiralnu go...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Okapi prvi put snimljen u divljini

Read Full Article »